Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

РАДОВАН САМАРЏИЋ

Исте јесени, Турци су повратили Београд после опсаде која је трајала седам дана и која се завршила страховитом експлозијом три барутна магацина у граду. Читаве стране градских бедема и према Сави и лрема Дунаву ишчупане су из дубине и дигнуте у ваздух заједно са људима и топовима. Војска је поклопљена рушевинама, куће по граду порушене, а шајке на рекама разлупане од камења које је летело кроз вадзух. Као и Аустријанци пре две године, и Турци су сада завршили освајање покољем становништва. Једна стара италијанска хроника бележи да су они престали убијати тек онда кад су се уморили.

После Карловачког мира 1699 г., Београд је постао главна турска погранична тврђава према Аустрзтји. Пространи и богати тртовачки град скупио се са пспаљених предграђа поново у тврђаву и претворио запуштени јаничарски гарнизон. Српско становкиштво је, у последњем рату, или уништено или се разбегло по угарској равници, Раселили су се, највећим делом, и Јермени, а Јевреје су, још 168-8 г., АустриЈанци интер>нирали у Ншсолсбург где Је био заробљ:нички логор за све Јевреје пскупљене у освојеним турским градовима. Некада богата дубровачка колониЈа свела се сада на два или три убога трговца који су, према ЈедноЈ изЈави дубрпвачке владе, једва имали чиме да се прехране. Трговци су се окупљали спсро и неповерљиво, Јер су претерани намети, изазвани општим опадањем Царства, и задивљала и разуларена јаничарска руља ометали сваки нормалан трговачки живот. „Јаничари у граду имаЈу неограничену власт“, бележи леди МонтегЈу почетком 1717 г. Она наводи пример београдског сераскера кога су Јаничари исекли на комаде пред очима кадије и муфтије, и то зато што Је спречавао њихове пљачкашке упаде у Аустрију. „Садашњи паша, завршава леди, ниЈе смео казнити убиство; напротив, правио се да одобрава убзтцама као одважним људима који су умели да прибаве себи празду. Кадгод му се укаже прилика раздаЈе новац по гарнизону и допушта војницима да праве мале излете у Угарску, где спале по коЈу српску кућу“.

Пресудна битка новог аустро-туског рата одгнрала се опет под Београдом; то Је, уједно, била и Једна од наЈвећих битака коЈе су забележене у модерноЈ и.сториЈи. 16 августа 1717 г. хршпћанска воЈска, коЈу су предводили наЈчЈљенији пргшчеви тадашње Европе, прикљештена између градске посаде и огромне турске во-Јске која је дошла са југа и савила се око хришћана у облику полумесеца, извршила је тако страховит напад да се 200.000 Турака распршило према Ншпу у пуној избезумље-