Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

64

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ

био милрополитов стан. Одмах ту је и зграда Народне канцеларије. У истом реду доцније је подигнут Магистрат. Једна од најлешцих зграда у овом делу вароши био је Љубичин лрекопута Кнежевог конака. Онда се називао Нови конак. Подигнут је 1830 године. Прекопута цркве сазидана је још једна лепа зграда: Ичкова кућа, у којој је тридесетих година прошлог века била смештена Типографија.

Сељаци из околине Београда

Београдска чаропија, најживлли део Београда, лружала се од Калемегдана ка Стамболкапији. Ту су се налазиле радње београдских трговада. Чаршију су чували турски пандури, т. зв. пазванти. Свака радња плаћала имје по 20 и 30 пара полутодишње. Али крађе су се инак дешавале и београдски трговци желели су да им радње чувају српски стражари. Кнез Милош је усвојио њихову жељу. У априлу 1830 он издаје наређење Београдској полицији да предузме чување чаршије. „Ја одма учиним наредбу те се наруче 10 фењера, извештава Кнеза управник полиције Петар Лазаревић, пак на сваком ћошку сваку ноћ да горе“. „Трошак за свеће и фењере пгго ће горети, каже Лазаревић, наплаћиваћу од дућанџија, а једног пандура полиција има. Узећу још једнога, које ће варош плаћати, пак сваку