Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

65

ноћ са полицијом да иду у патролу и да дућанв и од ватре чувају 1 * 6 )- Везир је протестовао што се уводи једна новина, али му није помогло. Београд је 1830 добио своје прво осветавење и своје прве уличне стражаре. Дотле варош је била неосветљена и ретки ноћни, пролазници носили су сами фењере и њима осветљавали себи пут кроз тесне и криве београдске улиде.

Недалеко од чаршије, прекопута дшнашњег Универзитета, на тадашњем турском гробљу био је варошки трг. Трг или „пазариште“, како се онда називао, установљенЈе 1824 године. Надзор' над њим водили су један Турчин и један Србин. 7 ) Београдски трг је, по тврђењу савременика, био врло исЕггересантан због своје гунгуле и вреве и шаренила сељака, који су, из ближе и даље околине, у својој живописној ношњи, пешке, на колима и коњима, доносили животне намирнице за београдско становништзо. Пазарни дан био је недеља. О ценама животних намирница старала се наша власт. Београдски суд извештава Кнеза марта 1872 да су се Вучко папуција и Јоргаћ кујунција примили да држе за ову годину касаштацу 8 ). Они, пристају да плаћају годишњу аренду од 1.000 гроша и примају обавезу да продају месо по овој цени: овче по 12 пара оку, козје по 10 пара, говеђе по 8 пара и јагњеће, од Ђурђева дне до Петрових поклада, по 16 пара. Ока пасуља коштала је 1830 тодине у Београду 28 пара, шећера 5 гроша, млека 24 паре, зејтина 3 гроша и 30 пара, да поменемо цене још неких намирница.

Турски део вароши, који се пружао од данашњег Универзитета па на север до испод Дорћола, био је испресецан многим кривим и тесним улицама. Зграде су биле све од дрвета. По улицама јурили су изгладнели пси. Свуда се видело много нечистоће. Нарочито се тиме одликовао Дсрћол.

У Београду Турци су имали 15 џамија и два велика гробља: где је био поменути трг и где је данас Мали калемегдан. Хришћанско гробље било је прво онде где је данас Бранкова улица, па је 1828 премештено на Ташмајдан.

Ван варошког шанца налазила су се предграђа: Савамала и Палилула. Јоаким Вујић их 1826 назива селима и каже да је свако имало по 100 кућа. 9 ) Савамалу је населио кнез Милош по угледу на београдског везира Марашлију који је населио Палилулу „за своју послугу“. 10 )

Остварујући своју замисао, после цариградске одлуке да Турци остану заувек у Београду, кнез Милош је од 1834 почео да изграђује и шири српску варош у Савамалу 11 ). Он је раселио савамалце и почео да подиже многе државне зграде. Цео овај