Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

МИЛЕН м. николин

крај он је хтго да претвори у нову варош, по плану који би израдили стручњади, 1-гнжењери.

Не само по простору него и бројем становништва српски део Београда растао је из године у годину. Године 1815 у Београду је једва било око 60 хришћанских душа. Међутим, тридесетих година само Срба било је преко шест хшвада. Митрополит српски и архиепископ београдски Петар Јовановић доставио је 21 јуна 1838 кнезу Милошу „Списак народа Књажества Сербије у 1837 г. по списцима свјаштенства Консисториом сочињен“. По том, ваљда првом попмсу српског живља у Србији, Београд је, без предграђа, имао 4676 српских душа, од којих мушких 2774 и женских 1902. Предграђа су бројала 1885 српских житеља, и то Савамала 770, од тсга мушких 401 и женских 369, и Палилула 1115, од којих мутшшх 606 и женских 509. Укупно са предграђима Београд је 1837 године имао 6561 српског становника. 12 )

Колико је Београд имао свега становника за време прве владе кнеза Милоша не зна се тачно. Подаци се о томе не слажу. По једнима у њему је живело 18.000 душа, по друшма тај се број пео на ЗО.ООО. 13 ) Највише је било Срба и Турака. Остало становништво било је састављено од Грка, Бутара, Цинцара и Јевреја. Било је и нешто Пигана. Турци су највише живели од прихода са својих имања и кућа. Срби, Јевреји, Грци и остали бавили су се различитим занатима и .трговином. Цигани су махом били ковачи и живели су у предграђима или у чергама на развалинама дворца Принца Евгенија који се називао Пиринџана. 14 )

Живело се у Београду упочетку још примитивним животом. Ретка је била кућа у којој се пила бела кафа и која је имала стаклена окна на прозсрима. Јело се из дрвених тањира дрвеним кашикама које су Цитани коритари и вретенари правили. 15 ) Крут познавања био је врло узак. Године 1832 Београђани су први пут видели слона. Бављење његозо у Београду било је објављено плакатима, укусно оштампаним у Књажескосрбској печатњи. То су били први плакати у Србији ове врсте. У њима је прво била слика слона, а затим се ређао текст: „У Београду с допуштењем височајше србске власти шдаће Емилија ЈЕесерф чест представити на виђекије великог, лепог и мушког елефанта (слона, фила) кои велике зубе има, од највећег је рода, и кои је и у Паризу, Бечу и Пешти од највеће