Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

68

МИЛЕН М. ШIКОЛИЋ

његов довео га је до тога, те га врло слуша; његову учимост и тихост осведочиће слон исти тим, што ће одма све учинити, што му Г-чна Лесерф буде заповедала. Место виђенида на Сави у лађи спроћу Ђумрука. А време од 11 сата пре подне до 11 сата увече ло турском рачуну. За виђеније слона плаћаће одрасли пол цванцига, а деца 5 крајцара сребра. Слон биће у Београду само 3-—4 дана“. 16 ) Сретен Поповић, стари Београђанин, сећа се овога слона и тврди да су за његова бављења у Београду читаве бајке поникле. 17 ) Причало се да кишу која је тада падала производи слон, јер преко ноћи пије воду из Саве па је после пр-еко дана избацује на земљу. Поскупе и хлеб тада, па се и то приписивало слоновој прождрљивости. Свет се био узрујао и слон је морао отићи из Београда.

Али, постепено, живот се мењао. У Ећим Томиној кавани, прекопута цркве, играо се билијар. Тридесетих година приређују се балови по београдским каванама. Године 1837 учињен је покушај да се картање заведе у неким каванама, али је кнез Милош то одлучно забранио. 18 ) Они који су ради да играју карте, поручивао је кнез Милош, нека иду у Земун па нека тамо ихрају „а у Сербии да им се то никако не допусти".

У животу ондашњег Београда најмање је учествовала жена. Она је била повучена од уличне вреве и шаренила света. Једино су жене учествовале на домаћим свечаностима заједно са мушкарцима. На једној свадби 1826 године Јоаким Вујић био је усхићен „лепим госпожама" Београђанкама и њиховим „учтивим и благообразним 11 играњем. Њему се допала и њихова ношња. Имале су фесове на глави, око врата бисерне огрлице или ниске дуката, затим кошуљу са широким рукавима, извезсну златом, па онда дугачку хаљину са рукавима и преко ње горњу без рукава од фине црвене или зелене чохе или свиле, ишарану гајтаном и златом. Преко тога носиле су кратка до више колена такође шпарана златом џубад без рукава. Све су имале појас од свиле на коме је на средини бпла копча украшена камањем. На ногама су носиле беле чарапе и жуте или црвене палуче. Мушкарци су имали на себи кошуље извезене златом, широких рукава. дугачке шарене антерије, преко њих свилене појасе, па снда одозго дугачке горње хаљине са широким рукавима, а на ногама тозлуке, беле чарапе и црвсне јеменије. Главе су покривали фесовима или неким калама које су личиле на диње. 19 ) Многи су још, ради веће елеганције, носили и шалове увијене око главе. 20 )