Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

Живот у Кнежеву конаку и Кнежевој породици у Београду сжоро се ни у чему није разликовао од живота у обичној београдској кући. Чланови породице носили су се као и друти грађани. У је намештај био прост. Само у канцеларијама било је столица, иначе у Кнежевим собама не. Сретен Поповић који је, после одласка кнеза Милоша из Србије, био секретар кнегиње ЈБубице, пише у својим успоменама да је једнога дана руоки изасланик барон Ливен хтео да посети Кнегињу. У собама су били миндерлуци и Ливен „са својим панталонама са штруфнама“ не би могао сести и опружити ноге. И Кнегиња је тада наредила да се донесу две столице. 21 ) Још 1830 Пантелија X. Стоило предлаже Кнезу да ее због странаца који су научили живети по обичају европском спреми једна нарочига одаја у двору у Београду. Она би била „украшена по европејском начину, тј. једно канабе, шест столица, астал за писање и прочаја, која принадлеже једном „Уlзll2lттег“. А за спавање могу послужити и оне одаје са простиркама“. Јер странци кад уђу у кнежев дом „чисто се устручавају и не види им се пристојно и обично да по чистим и најбољим простиркама с њиовим блатним чизмама газити и прљати мсрају“. 22 ) Јован Хаџић, описујући прилике у Београду 1837, прича да су се и у Кнежеву двору постеље простирале по поду. 23 ) „Сам Кнез је на поду постељу имао“.

Кад су те исте године аустриски конзул Михановић, састављачи закона Јован Хаџић и Васшшје Лазаревић и Димитрије Давидовић били на ручку код Кнеза у Топчидеру, Хаџићу је пало. у очи „што књагиња Љубица није седела за асталом, но је са скрштеним рукама иза столице књажеве њега дворила и послуживала, пошто му је при почетку салвет око врата везала онако као што мајке деци малој обично вежу“. 24 )

Долазак страних конзула у Београд, а нарочито долазак енглеског конзула Хоџеса, утицао је много и на друштвени живот Беотрада. Многе су се новине почеле тада да уводе. Хоџес је приређивао пригјеме, вечере и балове, и на њима је његова жена, која је била одлична играчица, играла „велшси мазур" са једним нашим младим чиновником. Овоме се после кнез Милош „свакојако подсмевао и дирао онако по његогвом обичаЈу'‘- 2 °) Кад је Хоџес у част свога унапређења 1837 приредио вечеру, први пут су тада и жене седеле за столом са мушкарцима. Међу њима је био и кнез Милош. Вечери је присуство-