Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu
70
МИЛЕН М. НИКОЛИЋ
вао Јован Хаџић, који је састављао законе. „После вечегре, прича он, у дворани око Кнеза седели смо Митрополит, Есњагиња, ја и Конзул. После разног разговора Књаз у шали, као што је имао обичај, рекне: Никога се тако не бојим као, пружајући прст на Митрополита, овога и ове, пруживпш прст на Књегињу, и овога пруживши прст на мене, што је значило: цркве, жене и закона“. 26 )
Погрешно би било закључити да се у Кнежевој породици није и раније осећала потреба за новим начином живота. Кнежеви синови, Милан и Михаило, брижљиво су васлитавани, уколико се онда могло то чинити у Србији. Они су васпитање стицали и у Београду. Кад је 1830 Исаиловић основао Вишу школу, први њени ђапи били су и њих двојица. Митрополит Мелентије Павловић пише Кнезу из Београда за њих: „У школу приљежно иду и добро се уче и моје је највеће задовољство гледећи како они смерно и у одређено време у школу иду“. 2 ‘) Једно време о њихову васгоггању бринуо се Ђорђе Зорић, а затим Димитрије Давидовић, Димитрије Исаиловић и Јован Стејић. „Настојте и ви, колико год вам време допуштало буде, и у сваком случају, у школске сате, при игри, при трапези, и вообште гдигод буде прштаке, да се синови мои најпре тако васлитају, како ће људи и добри правитељи народа бити, а после како ће и друти вежества у наукама и језицима, немачком и француском, имати да би некад полезним членовима обштества нашег бити могли“, наручује 21 алрила 1832 кнез Милош овом последњем. 28 )
Не само синове, него је Кнез васпитавао и своју млађу кћер Савку. То је била, како се тврди, образована девојка. Знала је више страних Језика. Прво европско васпитање стекла Је у Београду, у кући, италијанског емитранта доктора Вита Ромите. Доктор Је имао Једну кћер коЈа се доцније удала за др. Куниберта. Са њом се Савка дружила. Ту Је учила језике и свирање на клавиру.
Али свакако да се наЈвише одва Јао начином живота Милошев брат Јеврем и његова породица. Још док је живео у Шапцу Јеврем је био познат са СвоЈим новим погледима и животсм. Годмне 1831 Јеврем је дошао са породицом у Београд, где Је био постављен за „губернатора вароши и Нахије београдске“. Прво Је живео у Кнежеву конаку, а затим је прешао у своју кућу која Је била на главној чаршиЈи, отприлике онде где Је данас стара зграда Универзитета. Он се трудио и у Београду да начин свога живота приближи европском схватању. Његова Је кућа