Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ

шија тако и мапе обштз>шске сикире, кажџе, мердеврше и мање чаброве с чабрњацима у приправности да имаду“. Занимљиво је напоменути да је у полициској служби једно време био и Сима Милутиновић, познати наш песник. Јављајући Кнезу 1832 о неким нередима и убиствима на Врачару, Цветко Рајовић каже да је због тога наредио „да сваки дан и ноћ по 6 пандура са Симом Мгшутиновићем по предградиама и Врачару одају. .. ■ и да свакога најмање подозрителна, непозната без пасоша, нјаницу и нерадника вежу и Суду дотерају“|»« ■ Крајем 1831 године, кнез Милош поставља свога брата Јевреша за губернатора вароши и Нахије београдске и њему пстчињава сва београдска надлештва. 39 ) Доцније, 4 фебруара 1837, он издаје једну нову уредбу по којој Јеврем Обреновић постаје војни командант Београда. 40 ) Судска власт је сада додељена Исправничеству које је састављено од 3 члана, 1 секретара и писара, а извршна Полицији која има 2 члана и 1 секретара. Над радом свих државних надлештава кнез Милош је водио и иначе будан надзор. Једном му се учинило да у његовој канцеларији ради више нето у некиш друтим државним установама, па је прописао радно време, по коме „да се како сване на дело иде, где да се ради до времена ручка“. За ручак иза одмор' довољна су два часа. „А по одмору одма да се иде на дело, при којему да се пребуде до мрака“. „У чрезвичајним случаима пак дужност је сваке власти наше сваки дан и у свако доба дела званична одправљати". „Дан је оцредељен за рад, наглашава Милош, а ноћ за одмор. А кад мн с канцелариом нашом и чинсвницима нашима нас окружавајућима оволико радимо, могу и проче власти наше исто толико радити“. 41 ) Оснивајући Државни савет, Мјшош је 29 јуна 1835 прописао и „форму званичне корешпонденције". У њој, између осталог, у § 9, он одређује језик- администрације. „Званична дела, каже се ту, сдправљају се у Сербии сербским језзгком, но такС', да се придержава, колико је могуће више славенског, без извртања и измишљавања речи“. 42 ) Суђења која су чињена у Београдсксм суду морала су јамачно да буду врло тштересантна једно стога што писаних закона није било, а друто зато што су пресуде доносили нешколовани и често неписмени људи. Пирх је 1829 посетио Београдски суд. 48 ) Прво је нашпао у претсобљу на групу младића у народној ношњи који су згмали за појасом пиштоље и ханџаре