Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

81

Много раније од свога лекара Београд је имао своју бабицу. 59 ) То је била нека „Маца Саџика", Марија удова Николе Маленића сајџије, која је у Београду обављала свој посао још од 1816 године. Обштество београдско плаћало јој је 50 талира х-одипгње.

Београђани су, док нису добили своју апотеку, набављали' лекове из Земуна или од везирова апотекара и лекара Делинија. Лекове су продавале и неке друте, обичне радње. Али кад је 1830 отворио у Београду апотеку Мата Јовановић, Јеврем Обреновић, који је управљао Београдом, забранио је да трговци „којекакве смесе место лекова људима лродају и људе с тим трују и варају“. 60 )

Још 1829 године жали се кнезу Милошу Обштество београдско да не зна шта ће са многим болесницима у Београду, нарочито оним сиромашног стања, који немају где да се сместе. Турци неће да их држе у својим домовима. Исто тако и механџије неће да их приме. Обштество им даје нешто трошка да одржи свој живот, „но сокровишта никуд некакво нејмамо, каже се у писму Милошу, куда би болесник преноћити могао“. 61 ) Болницу је Беогр-ад добио тек 1837 године. Место за њено подизање изабрао је сам Кнез у Палилули „код велике чесме, и то прво због здраве воде које у изобиљу има, а друто због здравог ваздуха“. Милош је наредио да се план за болницу начини тако да она може да прими стотину болесника. 62 )

Становништво београдско, као и становништво целе ондашње Србије, као и сам Кнез уосталом, није било много поверљиво према лскарима и лековима. Беогрlађани су претпостављали ученим докторима једног старот извежбанот хећима Тсму, београдског механџију, који је нарочито вешто видао ране и намештао преломљене кости. Његова механа служила је и за пријем болесника, нарочито оних из унутрашњости Срн бије. Наум Ичко, базрђанбаша, пише 7 августц 1819 из Београда кнезу Милошу у Смедереву: „Поздравља вас Томе ећима мајка и заклиње вас перво вашој глави и вашој деци да Тому задуто не уздржите тамо, јербо је затворио кафану, а она је на смерти болесна. Ја сам вам казивао да у њу имаде 9 душа, али сада 8 издахнуше, још једна стои у њу. И она ће кои дан изданути. То ме је молила и заклела да вам пишем.. ,“ 63 ) Хећим Тома помагао је и лекарима, а кнез Милош одредио му је 1834 „за услуте његове које је указивао роду србскому 1815 године, лечећи рањенике, боривше се за приведеније садашњета стања Сербије", пензију од 150 талира годишње са жељом „да остатак

6*