Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

82

МИЛЕН М. НИКОЛИЋ.

живота свога у колико му буде могуће на ползу рода нашег и старост своју у тишини проводи". 64 ) Како се онда гледало на лекаре Јасно ће нам показати још један пример. Бавећи се у Топчидеру кнез Милош је 1834 позвао из Земуна онда познатог лекара Живановића да га прегледа. Доктор је био у годинама, скоро уочи смрта, те је сваког часа кашљуцао. Околина кнеза Милоша није могла да схвати да један такав лекар може кога да излечи. Многи су говорили Кнезу: „Што си, Господару, позвао болесна доктора; да је он добар доктор најпре би себе излечио . . , Да си нашао каквог једрих црвених образа, и Боже помози, а не оваквог кашљуцана. Та да човек од њега болест добије, а не да се излечи“. 65 )

8

Најстарији сачуван помен о школама у Београду после Друтог устанка имамо из 1817 године. То су биле основне школе шти „нопмалне". како су се онда називале. О њкма се старало Београдско обштество. У једном писму од 5 јула 1824 године чланови Обштества извештавају кнеза Милоша да су се држали његова „установленија“ из године 1817 и да су од тада па за све време учитеље „ово из таса школског, а ово пак платом дечином, имућни родитеља, исплаћивали“. Со У

Уређење ових школа зависило је највшпе од самих учитеља. Београд је тридесетих година имао три нормалне школе; најмлађу, средњу и старију. Сваку, је водио по један учитељ. Најмлађа шксла делила се, према ученицима, на три „класе“; штитарце, букварце и часловце, средња на две; часлсовце и псалтирце и старија на две: мању и већу. Пред нама је наставн ипрограм ових школа из 1832 тодине. 67 ) Ево шта се о њима тада учило'. У најмлађој школи;; познавање слова, читање буквара и часловца, познавање бројева од 1 до 1000, црквене молитве и десет Божијих заповести. У средњој школи, поред читања часловца и псалтира, учила се свештена историја, катихизис, познавање бројева до 100.000, сабЈфање и одузимање. У старијсј школи предавао се катихизис, свештена историја, српска и словенска граматика, грчки и немачки буквар, пропис српски, немачки и грчки!, „упражненија трговачке економије, протокола, рачуна и превод са греческог на србски дијалекат“. Беогредске школе нису биле снабдевене никаквим наставним средствима. Сретен Поповић, један од првих београдских