Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

83

ђака, ншпе о томе; „Ми ондашњи мали ђади да би учили писати слова узимали смо са зове лишће и на овом смо са чиодсм избадали слова“. 68 ) Црних табла и лењира није било. ЂацИ су лењирисали помоћу какве дапгчипе. „Пера нам је, каже Поповић, обично учитељ зарезивао: два нама, а треће њему“. Школска зграда била је неугледна и неподесна. У једном извештају директора свих школа у Србији Петра Радовановића из 1836 за њу; „Зданије школско је врло худо или да речем никакво. Јербо не само што је за множину деце веома малено, него и у низи; због тога када је киша повећа, често се догађа да по више дана деца по блату које се од киша сливени у школи начини. газити и у блату седити морају“. 69 )

Године 1832 београдски учитељи били су Коста Зака Јовановић, Михаило Николић Ресничанин и Тома Солар. О вима Вук Ст. Караџић нема лепих речи. 70 ) За- Косту Јовановића, родом Цинцарина, каже да је „пропалица и скитница светска, који у своме веку нигда није ни мислио бити учитељ“; Михаило Ресничанин „не зна у правом смислу ни читати ни писати“, а Тома Солар, родом Грк, „не само што је пропалица и није нигда мислио бити учитељ, него је за злочинство своје био на робији“. Са Вуком се не слаже у свему ондашњи управитељ београдских школа Атанасије Теодоровић. Он 31 августа 1832 године подноси Кнезу извештај о школама. 71 } У њему јавља да је 26 и 27 августа окончан летњи течај и да је одржан испит, коме су присуствовали „судејски членови" Максим Ранковић и Хаџи Брзак, „Обштества членови" и „детскн родитељи“, Од учитеља нарочито хвали Михаила Николића Ресничанина, „ког велика ревност и строто званија свог извршивање сваку похвалу заслужује“. И Константин Зако доста Iачно испуњава дужност учитеља. Једино је незадовоњан учитељем старије класе Томом Соларом. Солар је натрпао многе предмете „и то све да би обмануо' 1 , али није постигао сксро никакав успех. Теодоровић је био укинуо српску граматику и наре,дио да се место ње „намјеренију нашем сходније словенско правоггисаније уведе“. Али Солар је јогунасто и српску граматику. Предавао је и грчки буквар без потребе, „јер се овде оссбена грчка школа и способан грчки учитељ налази". Да Виша школа, која је онда већ постојала у Београду, добије већи број способних ученика из нормалних школа, потребно ]е имати добре учитеље. „О том се од Солара, може бити у говачком свом реду способна, кој је и старостћу изнеможен и иначе збуњен, нити школу у хтравом смислу нити важност учи-