Beograd u slici i reči

главу на гомиле; ништа нс беше обезбеђено ии народу ни појвдинцу. Раја јс шшхтала од бола и немоћи; знајући силу цареву, гледајући неосвојљиве градове, превијаше ce јадна од очајања. Ипак y раје тињаше пламен иационалне свести и поноса, y ње ce несвесно скриваше осећаље српске снаге, онапотајио гињаше за слободом. У станак плану, најпре против дахија, a после и против самога султана. У брзо бегае очишћен цсо пашалук од непријатеља, који ce држашо само још y неколико градова. Тада, јесени 1806., устаници падају под Београд. После краће посаде буде утврђена варош узета славпо на јуршп, a почетком другс године будо и град принуђснна предају (1807.). Београд поста средиштем ослобођсне Србије; али за мало, 1813. год. устанак пропаде, аОсманлије опет посташе господари као и пре. Опет су из цсле земл,е дотсриване жртве рпама, дапањима непријатељ искали својусрџбу, тс да њихова телесаоките кочеве пред варошким капијама или ченгсле на градскпм бедемима. Али баш тада владавина боше узрок да ce ствари измене, јер плану други срећни устапак иод кнезом Милошсм Обреновићем (1815.). Београд оста истина y султановим рукама; али су h Србн y вароши имали део своје власти, a пређашњи зулумп са свим ишчезоше. Србија ce за то вроме крепила и стварала свој државпи живот. Али њеном правилном развићу сметаше много, што сви градови бехунепрестано y султановим рукама. То ce најбол.е показа 1862. године, када ce из једно мале личне расире распали по улпцама београдскии борба између православних Срба и Турака, те паша, командант градски, осу из топова на станове мирних и невиних варошана. То бомбардовањоБеограда прекинуше представници јовропских великих сила и због тога ce заче дуга дипломатска распра. На послетку кнез Михаило Обреновић, потпомогнут неким државама, успе, те му султан предаде градовс, међу којима беше на првом месту Београд (186/.). Изнад Саве и Дунава изви ce сад и српска застава поред султанове; овабуде за тимуклоњена 1876., кад Србија огласи порти рат за своју независност и за ослобођењо Срба, који још беху под њсном влашћу. Ta независност буде доцније призната па берлииском копгресу, a од 1882. Београд je престоница красрпских. Данашњи сс Београд всома разликује од пекадашњег.У погледу љегова развића пресудиа je била 1867. година, кад je предап Србима y руке. И обликом и суштином Београд ce стао препорађавати, да од турске обласне вароши постапе престоница једнејовропскедржаве. Становништво ce његово од 1867. године утројило; привреда, обрт, може ce рећи, више но утројило. Сваки дан je доносио коју нову културну модерну тековину, тако да данас ономе, који зна од кад je Београду дана могућност напредовања, овај град представл,а ередиште пуио живота, пупо снаге и жел>е за иодпуним препорођајеи.

étincelle de patriotisme et de tierté dans, le coeur du rajah, et il sentait en lui les restes de l’ancienne force des Serbes, il ne faisait que désirer la liberté. Une révolution éclata, dirigée en première ligne contre les dabis, ensuite contre le sultan même. En peu de temps le pacbalik fut débarassé de ses ennemis, qui ne purent se maintenir que dans quelques forteresses. Les révoltés s’attaquèrent eu 1806 à Belgrade même, et après un court combat, nous voyons la ville fortifiée tomber entre leurs mains, tandisqu'ils forcent la forteresse même de se rendre au commencement de l’année suivante. (1807.) Belgrade devint le point central de la Serbie libérée, mais seulement pour un court laps de temps. En 1813 les Turcs y furent de nouveau vainqueurs, comme auparvant. Des malheureux de toutes les contrées du pays tombèrent sous les coups des maîtres, et servirent à décorer, en tombant sous les flèches de Tennemi, les portes de la ville, et les murs de la forteresse. Mais ce fut justement ces actes de cruauté qui amenèrent un changement, car une seconde révolution éclata en 1815 sous le prince Milos Obrenoviè. Belgrade resta en attendant entre les mains des Turcs, mais les Serbes eurent aussi une part du gouvernement dans la ville, et les anciens actes de cruauté cessèrent complètement. La Serbie se développa eu ce temps, et sa vie politique commença à naître et à se faire jour. Mais un grand obstacle était que les forteresses se trouvaient toutes entre les mains des Turcs. Ceci fut le mieux illustré eu 1862, lorsqu’à cause d’une insulte des plus insignifiantes, un combat se développa entre les Serbes et les Turcs dans les rues de Belgrade, et que le pacha, commandant de la forteresse fit tomber une grêle de boulets incendiaires sur les maisons des paisibles et innocents habitants de la ville. Ce bombardement de Belgrade fut interrompu par le veto des représentants des puissances étrangères et eu pour suite une longue série de discussions diplomatiques. Le prince Michel Ohrenovié réussit à la fin, à l’aide de plusieurs autres puissances, de décider le sultan à lui céder plusieurs forteresses, à la tête desquelles se trouvait aussi Belgrade. (1867.) Le drapeau serbe flotta enfin sur les rives du Danube et Save à côté du drapeau turc, qui disparut complètement en 1876, lorsque la Serbie déclara la guerre à la Turquie, afin de se libérer complètement du joug turc. Cette libération fut reconnue plus tard par le congrès de Berlin, et en 1882, nous voyons Belgrade devenir la capitale des rois serbes. La ville de Belgrade d’aujourd’hui diffère beaucoup de l’ancienne ville. L’année 1867, où Belgrade tomba définitivement entre les mains des Serbes, est d’une grande importance pour son développement. Son changement, tant à l’extérieur qu’à l’intérieur date de ce jour, et nous avons devant les yeux, le changement d’une ville de province turque, en une capitale d’un royaume de l’Europe. Le nombre des habitants à triplé depuis 1867, tandisque l’économie nationale et le commerce a plus que triplé. Belgrade gagne et s’approprie chaque jour les nouveautés des sciences, et chaque voyageur, qui retient bien la date du commencement du développement actuel de la ville, est émerveillé do se trouver dans un centre si plein de vie, d’énergie et du souhait d’une régénération complète.

életüket. Nem élhetett senkt sem biztossdgban. A raja csak jajgatott gyöngeségének tudatdban s meggörnyedt a nyomor és kétségbeesés terhe alatt. De izzott benne a nemzeti öntudat és büszkeség egy szikrdja s titokban szabadsdgért lüiegett. Egyszerre csak Idzadds tört ki, elöször a dahik, azutdn maga a szultän eilen. Gyorsan megtisztîtottâk az egész pasalikot az elnyomöktöl. 1806ban a fölkelök Belgrddot tdmadtdk meg. Rövid ostrom utdn rohammal vették be a vdrost, mire 1807 elején a vârat is megadâsra kényszeritették. Belgrad központja lett a megszabadîtott Szerbidnak ; de csak rövid idôre. 1813-bau az ozmânok ismét urai lettek az orszâgnak. Ismét seregszdmra hajtottdk össze az dldozatokat, a kiken az ellenség kitöltötte bosszujdt, a kiknek testével a varos kapuinak oszlopait és a falak vaskampôit aggatâ tele. De éppen a rémuralom okozott fordulatot az âllapotokban, a minek az lett a kovetkezménye, hogy egy masodik Idzadds tort ki 1815-ben, Obrenovics Milos fejedelem alatt. Belgrad a szultân kezében maradt ugyan, de a szerboknek is részôk lett a vdros kormdnyzatâban és az elôbbi erôszakossdgok teljesen megszüntek. Szerbia megerôsôdôtt és az dllarai élet is fejlôdni kezdett. Amde a fejlôdésnek nagy akadâlya volt, hogy a vârak még mindig a szultân kezében voltak. Ez leginkdbb 1862-ben lâtszott meg, a mikor egy egészen jelentékteleu személyes vitatkozdsbôl az orthodox szerbek és a törökök közt utezai harez tort ki Belgrddban s a pasa, a ki a vdr paranesnoka volt, a kartdcsok egész zâpordt zùdit.otta a békés, ârtatlan polgdrok lakdsaira. Ezt a borabdzdst az eurôpai nagyhatalmak képviselôinek vetoja szakitotta félbe s hosszû diplomacziai vita lett a kôvetkezraénye. Yégre néhdny dllarn segélyével sikerült Obrcnovics fejedelemnek kivivnia, hogy a szultdn 1867-ben dtadta a vdrakat, kôztük Belgrddot is. A Szdva és Duna fölött most mdr szerb zdszlo is lengett a török mellett, ez utôbbit 1876-ban tdvolitottdk el, midôn Szerbia függetlenségeért hdborut indltott Törökorszdg eilen. Szerbia függetlenségét késôbb a berlini szerzôdés ismerte el és 1882 ôta Belgrad a szerb kiraly székvdrosa. A mai Belgrdd nagyon különbözik a régitol. 1867, midôn a vdr is szerb birtokba került, valôsdggal korszakalkotô volt fejlôdésére. Ugy belsôleg, mint kfllsôleg nagy dtalakuldson ment dt, raert egy török kerületi vdrosbol egy eurôpai dllam székhelye lôni A lakossdg 1867 ôta meghdromszorosodott. Minden nap a modern kultura egy ûj vivmdnydval ajdndékozta meg Belgrddot, ùgy, hogy ma mindenkinek, a ki tigyelembe veszi, hogy csak miôta van megadva neki a fejlôdés lehetôsége, olyan centrumnak tetszik, mely tele van élettel, erôvel és hogy teljesen ujjd szülessék.

len nach Freiheit. Es brach ein Aufstand aus, zuerst gegen die Dahies, darnach auch gegen den Sultan selbst. Rasch war das ganze Paschalik von Feinden gesäubert, welche sich nur noch in einigen Festungen hielten. Da greifen im Jahre 1806 die Aufständischen Belgrad an. Nach kurzer Belagerung wurde die befestigte Stadt ruhmvoll im Sturme genommen, und zu Beginn des folgenden Jahres (1807) wurde die Festung selbst zur Uebergabe gezwungen. . Belgrad wurde das Centrum des befreiten Serbien ; aber nur für kurze Zeit. Im Jahre 1813 misslang der Aufstand und die üsmanen wurden wieder Herren des Landes, wie früher. Wieder wurden aus dem ganzen Lande haufenweise die Opfer zusammengetrieben, an denen der Feind seinen Zorn kühlte, mit deren Leiber er die Pfeile vor den Stadtthoren und die Eisenhacken an den Ringmauern schmückte. Aber gerade diese Art von Regierung hatte eine Aenderung der Sachlage zur Folge, denn es brach unter dem Fürsten Milos Obrenovié ein zweiter Aufstand aus (1815). Belgrad blieb freilich in den Händen des Sultans ; doch hatten auch die Serben in der Stadt einen Antheil an der Herrschaft, und die früheren Gewaltthätigkeiten hörten ganz auf. Serbien wurde in dieser Zeit gekräftigt, und ein Staatsleben begann sich zu entwickeln. Aber einer natürlichen Entwicklung stand der Umstand sehr im Wege, dass sich alle Festungen ununterbrochen in den Händen des Sultans befanden. Dies zeigte am deutlichsten das Jahr 1862, als aus einem unbedeutenden persönlichen Streite in den Strassen von Belgrad ein Kampf zwischen den orthodoxen Serben und den Türken entbrannte, und der Pascha als Festungskommandant einen Hagel von Kartätschen auf die Wohnungen friedlicher und unschuldiger Bürger herabregnen Hess. Dieses Bombardement von Belgrad wurde durch das Veto der Vertreter europäischer Grossmachte unterbrochen und hatte einen langen diplomatischen Streit zur Folge. Zuletzt gelang es dem Fürsten Obrenovié, mit Hilfe einiger Staaten, dass ihm vom Sultan die Festungen, an denen sich an erster Stelle Belgrad befand, übergeben wurden. (1867.) Ueber Save und Donau flatterte nun auch die serbische Fahne neben der türkischen ; letztere wurde im Jahre 1876 entfernt, als Serbien der Türkei für seine Unabhängigkeit und zur Befreiung des Serbenthums, welches sich noch unter türkischem Joche befand, den Krieg erklärte. Diese Unabhängigkeit wurde später durch den Berliner Vertrag anerkannt, und von 1882 ist Belgrad die Residenz der serbischen Könige. Das heutige Belgrad unterscheidet sich bedeutend vom einstigen. Das Jahr 1867, da es in Serbenhände gelangte, ist für seine Entwicklung epochemachend. Sowohl der Form als auch dem Inhalte nach begann eine Umwandlung, indem es aus einer türkischen Territorialstadt Residenz eines europäischen Staates wurde. Die Einwohnerschaft hat sich seit 1867 verdreifacht, Oekonomie und Verkehr, könnte man sagen, mehr als verdreifacht. Jeder Tag brachte Belgrad eine neue Errungenschaft moderner Cultur, so dass diese Stadt heute jedem, der im Auge behält, seit wann ihr die Möglichkeit eines Fortschrittes gegeben ist, als ein Centrum erscheint, voll von Leben, voll von Kraft und vom Wunsche beseelt, nach vollständiger Wiedergeburt.

LÄTOG-ATÖK LAPJA. FREMDEN-BLATT

6_