Beograd u slici i reči

и славни „заточник хришћаиски " Јанко Хуњадски ауз топ одушевл.ени крсташи с Јованом Капистраном, Мехмед буде разбијен и одбијен. У даљим борбама око Боограда између Хришћаиаи Мусломана, заузели •су Срби поред Маџара одлично место. ■Српске пародне песме и данас певају ■славу београдских бранилаца: Змајдеспота Вука и браће Јакшића. Али унутрашње прилике угарскс, које насташе после смрти Матије Корвина, ■сметаху, да ce поклони довол,но лотребне пажње обрани овога „грудобрана“ просвећене Јевропе (anteniurale Christianitatis). Град, остављен ■сам себи, паде, после 20 јуриша, у руке Великом Сулејману 1. (1521.). Тада ce над огледалом плавога Дунава подигогае вишка минарета, са чијих ce полумесеца блисташе позлаћена светлост a саустаодушевљених мујезина разлегаше реч: „само je једаи Бог, и Мухамед je љегов пророк!“ Богати конаци, раскошне баште, пуне двећа до тад невиђена, тулбета, безистени, каравансераји, каФ.чие, ћошкови, честе чесме, шедрвалм претворише престониду Стевана Лазарев ића y прави источњачки варош. Силне војске: европске, азиеке и аФричке полажаху одавде да још даље пронееу ■еа саблом y руци веру својега нророка. Дуго je вода Савина на иодножју београдском мутила бистро плаветиило дунавских таласа, док je, на послетку, освануо дан, кад ce први пут Београд очисти од османлиске силе. Одбијена 1683. од Беча, буде ова претсрана преко Угарске, пајс хришћанска војска стаде потискивати и сасрпскога земл.игата, Борба, која ce тада између истока и запада поведе о Београд, продужиласе пунихсто година. Имсна гласовитих јевропских ратиика, као што су принца Јевђепија и ђенерала Лаудона, окитише ce y Београдуновом славом. Сами Срби имаху за то време жива учешћа y тим делима. Али и ако je хришћанска војска три пут отимала град, ствар ce сврши поразом западњачким. По свиштовском мнру 1790. године остао je Београд коначно y султановим рукама. Ну султанска власт бејаше крајем прошлога н почетком овога века сувише слаба, те над Београдом и целим пашалуком приграбише власт дахије, које порту призпаваху само по имену. У права њихова пак над Србима беше влада крви и страха. Тамниде беху пуно Срба; знатнији л.уди губљаху

l’armée de Mehemet fut battue et mise en fuite. Dans les combats chrétiens-turcs qui eurent ensuite lieu, nous voyons les Serbes y prendre une part aussi active que les Hongrois. Le chant populaire serbe est encore aujourd’hui plein de louanges pour la bravoure des défenseurs de Belgrade, du despote Zmaj, Vuk et des frères Jaksic. Mais la situation politique de la Hongrie sous Mathias Corvin empêcha do s’occuper comme il l’aurait fallu de la défense de cette importante forteresse contre les Turcs (antemurale christianisatis), qui après toute une série de combats s’en emparent en 1521 sous le règne du grand Suleiman I. Ce fut maintenant le tour des minarets avec leurs croissants en or resplendissant an soleil, et l’on n’entendit plus que ces mots des lèvres des muézins ; „11 n’y a qu’un Dieu, et Allah est son prophète ! “ De riches conaks, de grands jardins pleins d’admirables fleurs, comme l’on en n’avait encore pas vues, des (ulbets, (monuments mortuaires) des bazars, des sérails, des cafés, des balcons et une grande quantité de fontaines firent de Belgrade, la résidence d’Etienne, fils de Bazar, une vrai ville orientale. De grandes armées, venant de l'Europe, Asie et Afrique, partirent de là, le sabre à la main, pour répandre la parole du prophète. Le Danube reçut pendant de longues années les eaux troubles du Save, jusqu’en fin arriva le jour où la ville de Belgrade fut délivrée des Turcs. Repoussés en 1683 des murs de Vienne, qu’ils assiégeaient, ils furent poursuivis par toute la Hongrie et à la fin aussi des contins du territoire serbe. Les combats qui eurent lieu maintenant autour de Belgrade entre l’Orient et l’Occident, durèrent tout un siècle. Les noms de célèbres généraux européens, comme celui du prince Eugène et du général Laudon, furent de nouveau couronnés de laurier. Les Serbes prirent de même une part active à ces combats. Mais quoique la forteresse eut été reprise trois fois des mains des Turcs, ce furent fout de même ces derniers, qui restèrent les vainqueurs. La paix de Sistova en 1790, laissa Belgrade entre les mains des Turcs. Mais la puissance des sultans turcs était déjà si faible à la fin du siècle passé, que plusieurs Datis (prétendant) purent impunément s’emparer de Belgrade ainsi que du pachalik entier, sans que la S. Porte puisse faire quelque chose. Pour ce qui concerne leur régence envers les Serbes ce fut une régence de fer et de feu. Les prisons étaient pleines de Serbes, les plus importants y perdirent la vie, et ni le peuple, ni le particulier n’était en sûreté. Le rajah ne pouvait que soupirer en voyant tout ceci, en reconnaissant la puissance du sultan et la grande force de la ville de Belgrade. Mais il y avait encore une

zott lelkes Kapisztrdn Jdnossal és megsemmisiti Mehmed liadseregét. A tovâbbi harczokban, melyek Belgrddcrt folytak, a magyarok mellett a szerbek is jelentékeny helyet foglalnak el. A szerb népdal még ma is dicsöitve énekli Belgrad védelmezciit ; Vuk despotât és a Jaksics testvéreket. De Magyarorszag belviszonyaiuak fordulata, mely Hollôs Matyds haldla utdn beallott, akaddlya volt annak, hogy elég figyelmet forditsanak a czivilizdlt Europa mellvédénck (antcmurale cbristianitatis) megvédelmezésére. A vdr, melyet egészen magdra bagytak, 20 roham utdn I. Szulejradn kezébe esik. (1521.) A Duna tükre fôlott karcsu minaretek emelkedtek, melyekrôl a félhold ragyogott és rajongô müezzinek szdjâböl hangzott szerteszét : Csak egy az Isteu, Allah és Mohamed az 6 profétdja ! Valédi keleti vdrossd formdltdk dt Belgrâdot a gazdagon diszxtett konakok, buja kertek, tulletek (sirkdpolndk), bazdrok, karavdn-szerdjok, kâvéhdzak, szdmos esôs és szökökutak. Eurôpdbôl, Afrikdbol és Âzsidbol hatalmas hadseregek jöttek, hogy a proféta hitét tovdbb terjeszszék a földön, karddal kezôkben. Sokdig tartott az, a mîg végre felvirradt a nap, melyen Belgrâdot elôszôr mentették fol az ozmdn uralom alôl. Miutdn Bécsnél IGB3-bau szétrobbautottâk a török sereget, keresztülkergették azt Magyarorszdgon s a keresztény hadak visszaszoritottdk Szerbidba, Megkezdôdôtt raost Belgrâdndl a harcz Kelet és Nyugat kozött és eltartott egy teljes szdzadig. Hires eurôpai bôsok, mint Jenö savoyai herczeg és Laudon tdbornok nevét ùjabb babér ovezte Belgrâdon. A szerbek élénk részt vettek a hôsies küzdelemben. Do bâr hâromszor vette meg a keresztény Iradsereg a vdrat, azért a harcz mégis a Nyugat. vereségével végzôdôtt. Az 1790ben kötött szisztovai béke végleg a szultdn kezében hagyta Belgrâdot. De a szultdnok hatalma a mult szazad végén s a jelen szdzad elején oly gyônge volt, hogy Belgrad és az egész pasalik uralmdt dahik (trönkövetelök) ragadtâk magukhoz, a kiket a magas porta csak névrôl ismert. A szerbeket a rémuralom borzalmaival nyomtâk. A börtönök telve voltak szerbekkel és halomszdmra vesztették az emberek

grads : des Zmaj-Despoteu Vuk und der Brüder Jaksié. Doch die inneren Verhältnisse Ungarns, welche nach dem Tode Mathias Gorvinus’ entstanden, waren ein Hinderniss daran, dass man der Vertheidigung dieser «Brustwehr» des civilisirten Europas (antemurale christianitatis) genug nöthiger Aufmerksamkeit zuwendete Die Veste, sich selbst überlassen, fällt nach 20 Stürmen dem grossen Suleiman I. in die Hände (1 621.) Nun erhoben sich über dem Spiegel der blauen Donau schlanke Minaretts, von deren Halbmond Goldglanz schimmerte, und aus dem Munde begeisterter Muësins hallten die Worte wieder: «Es ist nur ein Gott, und Mohamed ist sein Prophet !» Reichgeschmückte Konaks, üppige Gärten, mit Blüten, wie man sie bisher nicht gesehen, Tulbets (Grab-Kapellen), Bazars, KaravaneSerais, Gaffées, Altane, zahlreiche Rohr- und Springbrunnen verwandelten die Residenz Stephans, des Sohnes Lazars, in eine echt orientalische Stadt. Gewaltige Heere aus Europa, Afrika und Asien zogen von da mit dem Schwerte in der Hand zur weiteren Verbreitung des Glaubens ihres Propheten aus. Lange trübte das Savewasser am Fusse von Belgrad das klare Blau der Donauwellen. bevor endlich der Tag dämmerte, an dem Belgrad zum ersten Male von osmanischer Gewalt reingefegt wurde. Von Wien im Jahre 16.53 zurückgeschlagen, ward sie durch Ungarn gejagt und von Christenheere allmälig auch von serbischen Landen zurückgedrängt. Die Kämpfe, die nun zwischen Orient und Occident um Belgrad begannen, dauerten ein volles Jahrhundert. Die Namen ruhmvoller europäischer Kriegshelden, wie der des Prinzen Eugen und des Generals Laudon, wurden in Belgrad mit neuen Lorbeeren geschmückt. Die Serben selbst hatten an diesen Thaten lebhaften Antheil. Trotzdem jedoch das Christenheer die Veste dreimal genommen, fand die Sache doch mit einer Niederlage des Occidents ihr Ende. Nach dem Frieden von Sistowa im J. 1790 blieb Belgrad endgiltig in den Händen des Sultans. Aber die Macht der Sultane am Ende des vorigen und zu Beginn dieses Jahrhunderts war so schwach, dass die Herrschaft über Belgrad und dem ganzen Paschalik Dahis (Prätendenten) an sich rissen, welche die hohe Pforte nur dem Namen nach kannten. Was hingegen ihr Verhältniss zu den Serben betrifft, so war dies eine Herrschaft des Blutes und des Schreckens. Die Kerker waren voll von Serben : bedeutendere Männer verloren haufenweise ihr Leben, weder das Volk, noch der Einzelne genoss irgendwelche Sicherheit. Der Raja wehklagte vor Schmerz und Schwäche ; da er des Sultans Gewalt kannte und die uneinnehmbaren Vesten sah, krümmte er sich vor Elend und Verzweiflung, Doch glühte im Raja noch ein Funke nationalen Bewusstseins und Stolzes, es lag in ihm unbewusst das Gefühl serbischer Kraft verborgen, er lechzte im Stil-

Излегд Београда. Vue de Belgrade. Belgrad lâtképe. Panorama von Belgrad,

GAZETTE DES ETRANGERS. THE FOREIGNERS GAZETTE

5