Beogradske novine

Strana 2.

28. februara 1917.

Imađe lakodje 1 to ne u zadnjem redu i s ove stranc da shvati.

Beogradske Novine

Srijeda »

Zvauično englesko saopštenje o ujeinačkom napadu.

Btoj 57.

HjemoCkn.

Mjere za Ishranu.

Kraj toga gospodinu Wilsonu njegovi prijatclji u Londonu nijesu išli suviše na ruku najnovijim svojmi udaroin protiv neutralnih brodova. Neki skandinavski lietovi već pitaju, hoće U predsjednik-filoaot u Washingtonu i protiv Engleza onako postupati, kako Je postupao sa Njemačkom i logičuo prekinuti diplornatske oduosi i sa Velikom Britanijorn, — ili će inajzad zbaciti sa scbe posvema svoju lažnu masku i pokazali se pred cijeiim svijejtom onakav kakav u istinu i jeste: čovjek, koji otvoreno radi za interese četvornoga sporazuma. a kojl je dosada samo zato sjcIdio na dvije stolice, da mu njegov nečistl plan što bolje podje za rukom, Neprilika je u tom ta, što mu se već i Jedna i druga 6tolica počinju da razdvajaju 1 što bl on uskoro mogao da obrukan pred cijelim S'ijetom ljosne na zemlju u prkos svih svojih filozofskih fioskula.

Heofreuittenl pođmornićid rot , Nove Zinimermannove lzjave. Kb. Berlin, 27. februara. ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ prenosi jcdan izvještaj, koji je donio ,,Temys‘ o razgovoru, što ga je iniao berlinskl doplsnik niadridskili listova ,,ABC“ i ,,Van 0»ardia“ sa njemačkim dižavnim tajnikom Ziinrnermannom. Prema tom izvješiaju jZimtnertnann je izjavio: Nadali smo *e, da ce nas Španija boije razumieti rego li koja druga zemlja, no naša se naJa nije ispuuila. Državni je tain.k ohvaiio iskrenu neutralnu politku i ar'iauvnu djelatnost španjolskoga kralja. a onda nastavio: Mi smo stvojrili odluku, da pomoću naših podmornica uiemogućimo uništavajuće p!anove naših neprijatelja, računajući, da liemralci ueće to shvatiti kao izaTvanje. Zalimo od srca neutraicima naneseu.ti štetu te smo pripravni učiniri sve što je moguće. da se ta šteta smanii. Njen.ačka će Spaniji u Izvjesnim djejnačkim 1 holandskim pristaništima poItrebu; ugalj staviti na raspoloženje oez fkakvog ograničenja. Njemačka žcti -ia kupi većl dio španjoiske žetve te su ocnosne narudžbe već učiniene. Nje tnaćka je dalje voljna, da španjj'skoj proda neke od onih svojih brodova. koji su Internirani u španjolskim prisraništima. lzmedju Spanjolske i lingieske urediće se nedjeljni lični pri’mct na utvrdjenoj brodarskoj liniji. Nara\no, ratni je konterband iskljuceu iz toga prometa. — Na pitanje, da li se pravi Vakva razlika kod potapanji rcutra.nih brodova, odgovorio ie Zriminerninn: Ne! Naša je odluka nesiomlva, Jer se samo na ovaj način može jnš ovoga fjeta doćl do niira, koH svi želiino. Potcpiien velikl engieskl putnlćk) brod. Kb. London, 27. februara. „Reuterov" ured Javlja: Putnlčki (e paml brod ,,L a c o n I a“ od j Cur.ard-Llne sa 18.900 tona zapritrni- . netJrpedlranipotopljen, a : da ntje opomemtt. Jedan se brod sa270 preživjelih, medju njinia nmogobrojnim putnicima, očekuje u pristanlštu oko vola roći. Potopljeni brodovf. Kb. London, 27. februa a. ,,I loydova agencija" Javlja: Engieski parnl ribarskl brod „FrolLh" potop!:en Je.

Kb. London, 27. februara. Prvi lord admiraliteta, Carson sao».šuo je u donjem domu, da su neprija.eljski razarači rano u zoru bombardovali Margate. Poginula je iedna žena i jedno dijete, a dok su dva lica ranjena. Torpediranje hohuidskih brodova. Kb. Rottcrdam, 27. februara. ,.N i e u w e C o u r a n t“ upozoruje Holandjane, neka se ne daju zavesri hajkom engleskih listova zbog torpediranja holandskih brodova. Ovi su žučni izljevl engleske štampe i njihovi opširni brzojavni prikazi samc sastavni dio njihovog načina vodjouja rata, koji nijesu pušteni u interesu holandije, nego samo u Interesu sporaznrna. List upozoruje još jednom, kohka je šteta nanijeta Holandiji engleskom blokadom i završava, da, kad se sve to uzme u vid, nekako čudno mlriše ova najnovija engieska hajka.

/Mm I sretfišnje vlostl. Sen^t pravl teškoće Wllsonu. Kb. Lugano, 27. februara. Prema jednom izvještaju „Corriere della Scra“ iz L o n d o n a, kongres ttije još nikako voljatt, da Wil$onu ustupi satnostahm upravu državnim poslovitr.a u vremenu od tnarta do iđućcg redovnog sastanka kongresa u decembru. U senatu se obrazovao jedan biok, koji odugovlači rijcšenje zakouskih predloga i hoče Wilsona da pnmora, da se njemu prilagodi. Naročito se repubiikanska frakcija neće odrcći parlamentarnog kontrolnog ptava o postupcima predsjednika 1 učestvovaće it svima budućim odlukarna.

fiustfo-UgarsKaNadvojvoda Maks u Sofiji. Kb. Sofija, 27. februara. U kraljevskom je dvoru na veče prired'en svečani banket za 72 lica, kojemu su prisustvovali osim nadvojvode M a k s a l njegove pratnje svi clanuvi austro-ugarskog poslanstva i konzulata, generalisim 2 e k o v, oredsjednik i potpredsjednik sobranja. žefov; diplomatskih zastupništava ostalih zemalja sa vojničkim atašejima i poslančkim tajnicirna, načeirtik giada, generaiitet, glavni tajnik muiistatsfva spoljnili poslova, kao i cijelo vomo i gradjansko dostojanstvo kraljevo. Bugarskt je kralj Ferdinand nosio uniformu austro-ugarskog maršaia sa redcm ziatncg runa i velikirn krstom reda sv. Sjtpana, te vrpcu reda sv. C'rlla i Metoda. Nadvojvoda Maks nosio je osim icda zlatnog runa Još 1 vrpcu reda sv. Ćirila i Metoda. Princ je Ciril došno u uniformi svoga austro-ugur • skoga husarskoga puka sa insignljdma redova sv. Stjepana i sv. Ćlrila t Metoda. Popnštanje ugljarske krize. I Kb. Beč, 27. februara. Zemaljski namjesnik ovlastio je policijsku upravu, da s obzirom na nralo življi dovoz uglja i popuštanje Jake zime može dozvoliti, da »e iri dana u nedjelji mogu osvjetljavati 1 grijati koncertne, muzikalne I uranijske prostorije. Veće olakšice s obzirom na namjere radi štednje u uglju za sad se ne inogu očekivati.

Njcmački izvleštaj o posljednjlm leiačkim borbama. Kb. Berlin, 27. februara. W o 1 f f o v u r e d javlja: Kao god i ranij h dana, tako je i prije podne 15. februara gusta ntagla na svinta fronco\ intu zaklanjala izgled, te je tako jako ograničena izvidjačka djelatnost obostraniii letača. No u podne Iznenada grcum sunce, pa se odrnah s obijtt protivaičkih strana podigoše letači, da otpočnu svoju borbenu i izvidjačku djelatnost. Najživlja je letačka djelatnost od podne pa do pred veče viadaia izniediu Lettsa i Arrasa, kao i na cijeiom dugatkoin frontu na Sommi. NarncMa je živa letačka djeiatnost vladala i u Champagni. Na objema stranama fror.ta došio je do ninogobrojniit suđara, u toku kojilt je njemačkim letačima pošio za rukorn, đa svale ne inanje od osam neprijateljskiit lediica. Medju ovinta svaljena je jcdna 'Stočno od Somrne. četvrta ietilica leži prorešetaua neposredno pred našim luiijatna Peta leži sva razdruzgana uElzasu izmcdju Pfastatta i Lutterbaclia, dok je šesta paia na maćedonskom frontu. SecirflMkma su iz engleskc eskađre, podne poktišala da napadne Saargemfinde. Eugiczi nrjestt uspjeli da dodju do cilja, jer ilt je naša odbrnabena paljba natjerala na poviatak. Izbačene bombe prsie su ispred naših položaja. Naši letaćl Dtimoraii su dva napadača da se spuste na zemlju. Jedua razbijena letilica leži u neposrednoj blizini SaargemunJa, druga .e jedva uspjeia da se spase iza neprijateljske linije, ali se taino smrvi'a. Ucevši u obzir neprijateljsku letilicii, koju su naši prošle noći sva’ili kod Saaraibena, može se vjerovati, da su ti gubitci dovoljno pokazaii protivniku. da pokušaji napada na njemačke iiidiistrijske gradove ne mogu prjči bez kazne. ».».UMIMi Usfnntik nn Kufcl. Sve ozbtffnijo stanjc. Kb. Bern, 27. februara. Pariško izdanje ,,New-York Hera!d“-a doznaje od svoga naročitog izvjestioca sa K tt b e, da je posljednji tamošnji ustanak najožbiljnijl. za koje se zna od kubanskog ustanka za oslobodjenje do sad. Postoji bojazan, da će usfanicl da unište tudju imovinu, te da će Sjedinjene Države, koje su do sad potpomagale krtbataškog predsjednika M e n o c a 1 a, biii 1 primorane da Intervenišu.

FmrcbM JoS o ekspiozijl u Rennesu. jN&roćiti brzojav »Beogradskih Novmacj, • Frankfurt n. M., 27. februara .Frankiurter Zeitung“ naknadno javIja o eksploziji francuskog stovarišta municije u Rennesu: Kaiastrofa je bila strahovita; umšteno je oko 80.000 tona municije. Pod ruševinama je nadjeno 200 mrtvih i 700 ranienih.

Kb. Paris, 27. februara, Kako ,,Temrs“ doznaje, prefekt u A r r i e g u stavio Je zabranu na svu zalihu htane 1 brašna u departementu, da bi se time osigurala ishrana gradjanskog stanovništva. Izvoz brašna 1 hrane iz departamenta zabranjen je. Prcdiižeuje inoratorija u FrancuskoJ. Kb. Bern, 27. februara. Pariški listovi javijaju, da je rr.oratorij za osigttranja prodtižcn na daIja tri mjeseca.

ttin kraUevttn. Sastanak poljskih vladika. Kb. Ljubljin, 27. februara. Listovi javljaju, da će se ovdje 10. marta sastati svi poljski biskupi. Enilestta I Koianlls. Ogtaničenja u pogiedti brašna. Kb. Rotterdam, 27. februara. ,N,ieuwe Couraut“ doznaje, da je ford Devonport izdao novu naredbu u pogledu brašna, kojom se zaotanji’je upotreba čistog pšeničnog brašna, te i ekarima nalaže, da se pii spravljtmju Itljeba siuže mješavinum pšeutčiiog i ostaiog brašna. tphJv anje na eugleskf r a tni zajaitt Slab odzIv. Kb. London, 27. februara. ASinstar financija Bonar Law saopštio je u donjem doniu. da je upiadin na najnoviji ratni zajain svcga IU0.852.095 funti sterlinga (oko 2 milijarde ot 8,802.575 kruna), od toga sani ) oko 22 milijutta funti bezporeznog zTnia, cstatak sa 5% kamata.

Kajnoei!e brzejoune vijejiL Zabrana uvoza kave. Kb. Berlin, 27. februara. Kako „Temps“ iz Rio de Janeiro javlja, privremena zabrana uvoza kave u Englesku izazvala je veliku uzrujanost u Braziliji.

Grad i oKolito. Njemačko-austro-ugarska cenlrala za zaštitu povjeriiaca. U vezi sa izvršenom likviđaajom moratorijuma preporučuje se svima srpskim trgovcima, da se u vLastitom interesu obiate gorespomenutoj centrali, Knez Mihajlova ul. 49, radi prijatel-skog sporazuma sa svojim njemačkim i austrougarskitn povjeriocima. Centrala po ovim stvarima interveniše besplatno za dužnika. Izđavanie mlijeka. Prema namibi car. i kralj. zapovjednlštva mosne brane i grada Beograda, a radi praviinijeg izdavanja i detaljnog uredjenja izdavanja mlij^ka, opština grada Beograda izdala je o tome posebnu uredbu. Prema toj uiedbi, svi kojl su u oznafenotn vrecneiiu od 20.—27. ov. mj. dobiU Ijekaj-sko nvjereaje o potrebi za mlijeko, podijeljeni su u tri grupe. U prvu tu došle m a j k e, koje dojc đjecu i d j e c a ispod godinu dana, u drugu teži bolesnici, u treću svi ostali. Svaka će grnpa dobiti nove nputnioe u dmgoj boji, kako da se uputnice iz jedne gnipe na pr\i pogled mogu razli-

kovati od uputnica iz druge gmpe. Prvenstveno pravo na mlijeko Imaju nputnioe iz prve grupe; njima će se na opčtinskim prodavnicama izdavatš mlijeko od 7—8 6ati u jutru. Mlijeko, koje preostane tzdavaće se imaodma uputnica iz druge giu pe od 8—9 sati, a poslije tog vremena na isti način onima iz treće grupe. Razumije *e, u koliko mlijeka bude više, u toiiko će pre moći da se zadovolje svi, laoji su dobili uputnice. Izđavanje preko reda ma za koga bilo strogo je zabranjeno; svaka grupa moćiće dobiti mlijeka u koliko ga bude bilo samo u odredjeno vrijeinc, Uputnice za majke, koje doje i djecu do godine dana biće gofove do 28. ov. mj. i toga dana po podne od 3—6 sati moćiće ih imaod podići u zgradi opštinske uprave u administrativnom odjelenju, Treba znati tačno u kojoj će se pro davnici mlijeko uzimati, i toga radi se ovdje objavljuje redni bro j: 1. pr. u Kr. Aleksandra uf„ If. pr. na Vdikoni Trgu, III. pr. u Zorinoj u!., IV. pr. na Cvetnom Trgu, V. pr. u Birčaninovoj u!., VI. pr. na uglu Jovanove i Sabome u!., VII. na Sineđerevskom p/crnm i Vll). u Bitoljskoj ulid. Ostale upurnice za mlijeko izdavaće se na istom mjestu i u isto vrijeme ovim redom: , Svi oni čija imena poćrnju od A—I imaju da dodju u četvrtak 1. marta, sa imenima J—R u petak 2. marta, ostaii u su b-otu 3. marta, Uputnice za bijelo brašno izdavaće se na osnovu izdatih Ijekarskih uvjcrenja ovim redom: U ponedjeljak 5. marta imenima A—I, u utorak 6. rnarta imenima J—R, ostalima u srijedu 8. marta. Bijelo brašno izda;e se u ovim opŠt prodavnicama: 1. u Avalskoj u!,, II. na Zelenoin Vencu, III. u Jevretnovoj ul., IV. u Bitoijskoj u!., VI. na Cvetnom Trgu i VII. na Smederevskom Djernm. Naknadno će se sve izdate stalne upntnice, koje važe do opoziva zamijeniti prema ovoj uredbi noviin. Prtdavanja u novoj »iemačkoj školi. Predavanja u novoj njeinačkoj Školi, Jakšićeva ul. 4, počinju u ponedjđjak 5. marta tek. god. u osam sati prije podne. Dalje se prijave do početka predavanja primaju u njemačkoin konsn atu svakog radnog dana od 10 do 11 sati prije podne. Otvaranje Još jednog parnog kupatlia. Gradjevinsko odjeljenje glavne vojne gubernije u Srbiji odobrilo je, da se u parnom kupatilu, koje se naiazi u Carigradskoj ulici br. 27, a o kome se stara opština grada Beograda, može kupati i gradjansko stanovništvo grada Beograda. Kupanje za civilno gradjanstvo dopušteno je tri puta sedmično i to: ponedjeljkom, srijedom i petkom. Ova tri dana svako prije podne niogu se kupati muška gradjanska lics, a posiije podne ženska gradjanska lica. Cijene kupanja odredjene su i to: kupanje pod tuševima za jedno iice staje 20 helera, a kupanje u kadi po jednom licu staje 80 helera. Kupanje za gradjansko stanovništvo dozvoljeno je od petka 2. marta ove godine. Javna prodaja. Po odluci starateljskog suda, iziožiće »e javnoj prodaji zaostavština pok. Anke Dukić na dan 14. marta 1917. u njenome starm u ulici K o n d i n o j br. 10, Prodaja će početi u 9 sati prije podne. Pozivajn se knpci, da r.a ovu prođaju dodju. Prenosi boiesnlka. Kola za spasavanje c. i k. vojne požarne čete izvršila su 26. o. mj. u dva slućaja prenos bolesnika.

Iio do današnjice. Nije 11 l srpski lluminator, »llkajućl »voje zverinje, mogao ptajati pod upečatkont Jedne tokvc, od detinjstva utuvtjene, priće? 1 tar »e. na posictku, otl njdjina pozajinljujc ono, čcga bnftrno u rodienoj kući? Pored navedenih osobina ove jedin•tvene srpske ornamentacije, ima i iedan cnatan broj daljih elemeuata, kojl au sarvim tudji vizantijskorn »tilu i kojl su neosporno iapadnjaćk(>-romanskl. Več |ta se tiće boja i postupanja » njima, odudaraju inicijali Miroslavljevog jevandjclja od vizantijskrit poslova te vrste. Dok u Ipvima poslednjima pored plave, ružićae | ijubičaste boje, zlato igra glavttu uiogu, dotie jc u našim micjjalinta nedostašica »lata prilično osetita, a alcvo crvena, jasjuo i ugasito zeiena boja preobladjuje. Omilienoga vizantijskog šratiranja zlaumt gotovo nema nikako: slikar ga je, boteći <ia bi dv bliže priroui, izosU\ io. I tam je crtež praviluiii, niestimice ćak izvrstan, opominjući (pqi odlikotn i nehoticc «a izvcsne vizanjijske priuierke IX. i XI. Veka, kada klasičuc tradieijc ponovo prezuuše. Osim latinskog aatpisa Cjiovannj BaHiSta, ćjrilicpm tT£insI>rlbovanoa pK^ttj. BaTicTaj, nad sličicom Jov^na Krefitclja (foj. 71), zapadoa je porekla I sličica jcdpoga kralja (Mirosiava?) lia presioip, Vaj kojeg stoii paž s lepezotn u rpkama (fol. 161). Ovaj je pred»net sasvhn drukčije prikazivan v, vizan? •ti.Lskirn minijaturama: vladalap tri sedi jicpomično na prestoju, dok dvorjani ineIbniišu pred niim (Prpskinisis, „čelobi|rje“), kab na pr. na naslpvnom listu psai4ifa Vasiiija II. u mletačkoj Markftvoj ^libteci; prisustvo. kaRvoga paža ne da Stt ni zatrisjifL Još više se srpskl ilvuninator ndaHa o.d viza^tijskih uzora, slikajućr jeV?nd.icliste. On, Je dopuštao sefei pr( tom

»koro takvu slobodu, koja nialo priliči jed* nmn jevandjelju. Njcgovim grčkim koiegama. koji su svoje Jevandjeliste »nimall kraj plsaćeg pulta i zauzetc „sočinjenijcm’ 1 svetih knjiga, izgledao bi u uajmanju ruku ne< zl iljan onaj Hristov sledbenik, što se na fol. 97. kači »za stabk) ili druga dvoJica-trojica. posadjena na vrhu drve-ta i »tuba. Drugi Jedan motiv Je neoblčno prijatat’. To su medaljoni na stubiću sa polulikom (Brnstblld) Jevandjdistovbn (foi. 19, 47) isključivo dekorativne prirode, kao i na Zapadu. Na fol. 121 vidimo opet Jedan »apadni, upruvo romansko-talijanski elemenat: za puitoni, koji počiva na grbiiti lavovoj, slika nešto irekakav golobrad ćovek (Oligorije?). Lav, kao nosilac iti pođupirač nečega, javija se i n našoj istovremenoj ariiitekturl (giavni portal u Stndcinci), kamo J« prodro iz Itaiije. Na foi. 165 stoji sllčica Jednoua od onih rimskilt vojnika (sotnika, ccnturijona), koji stTažarišc na Hristovom grobu. Vojnik je fiksiran u trenutku, kada Je, vaskrsnućem zaprepašćen, poluglasno uzviknuo: „Zaista ovaj bijaše $in Božij“ (Jev. po Mgt. gi. 27, 54). Prikaz privlači pažiiju ce samo zato, što živo ocrtava dušcvno stauje vojničkog pokajnika. pego I s toga što odvaja od vizantijskog načina, gde ceatvriipn probode kopljem rehra Raspetoga 1 ustnkne pred sopstvcoim zločinom. Ova je minijatura, po umetničkoj zarnisli i poetičnosti, zbilja lep^. U njoi se UuminatP.r oprostio za časak glavnoga, dekorativnog zadatka 1 posvedočia svoju dotaslost l za dublje iKuettiičke stvari. Ornamentaciona fe strana, vtdesrpo, glavua u oakitu MirosJavljevGg ievandjelja. Njego\e mmijahrre ne ihisfruju tekst, kao što )e siučaj u „Srpskom Psal(}ru“, »ego kra,se kujigu ka,o (akvu, uezavisno

od njene sadržine. Na taj i« način iltnni- I naior mogao slobodnije postupati, što j9 i učinio. iinajući stalna u parneii i pred očima, da jevandjelje valja što raskošnije „zastaviti", dostojno onoga za koga je pisano — „veiikoslavnago kneza Miroslava, sma Zavidina" — min^ator se koristovao nairazitorodoijim motivima te vrste siikarsl<e veštlne. Njeimr $ve služl kao nakit: zverinj«, pttc«, jevandjellstl, pa i sam Sv. Djordje kad proburazl aždaju (foi. 149). AK mu Jačina nije u tome, nego u dovlJanju uvek novim motivima. On je kao moderan karikaturlsta pun dosetaka 1 vica. Treba videtl d'va njegova dečka (fol. 111 I 160), » pajaekini, šiljatim kapama, pa se odinah uveriti, da ih Je namerno ućlnio &me5nim. Ne manje su zanimljive 1 njegove genre-sličice, kao Sto Je na pr. onaj mladi veštae sa stopalnunt u ćeihrstima dve »mije (foi, 118), iK kad druga dva šlparca ispražnjuju plod iz dvokrakoga roga Ifol. 129). Ovamo bl se mogK ubrojati i tnladi djakon, s kadtoniouin u levoj i jevandjeljem u desnoj rucl, oslonjen o drvo (foi. 83), i šiljbok sa šiitom, pred grad»kam kapljom (fol. 257) — dva prikaza, podjednako sinipatična i neobična. Na posietku, u priictg obilju zapadnlh utlcaja na minijatare Miroslavijeva jevaudjeija, pored ostaloga, ide još i taj fakati da 8ti sve njegove ličnosti miade, mahom figure dcčačkog uzrasta, okrugHh obraza, ćosave i s kudravom gosom. Naše jevandieiie izgleđa po toj erotičnoj crti kao uiala galerija pažcva i ndadianib skutonoša sa dvora kakvoga taiijanskog tiranirua, 1 žfvo podseća na docniic Iknuiniraiie zbirke ncmačkih minnfsangera. U vizantijskim minijaturaina ja ova poiava prava r^tkost. Brada i staro^t smatrane su neopliodnim atributima veleštovanih ifuđi, 1 kao. \i svakidašnjjri, tako su n : ia dve i u upiftnostt počast uživai«, Ni#for Grego-

I ras (XIV. Vek) označava obrijano lioe kao „laiinski običaj". Srbi su, kao i Vizaiitinci, svi pušcali bradu. Na istoku su bili bez nje »amo evnusi i ćosc od rodjenja (spar.oi), s kojima se šega terala. Razmera samoga rnkoplsa bnorf 41 X 28 sm. Cetrdeset strana snlmljeno je n faksimiU originaine veiičine, ostaiih 320 n vefičini za polovimr cmanjenoj. Jevandjcije ]e postalo u razmaku lzmedju god. 1169.—1197., dakle u opšte pre zasnivanja Hilandara, kao i Studenica. Možda ga }e „grešni Giigorije“ pisao i ,,zastavio“ u samoin Humu nad kojim je brat Nemanjin, Miroslav, knezovao l gdje su zapadnjaćkoromanski elcmenti mogii biti pnmljeni iz prve ruke. Kako mu drago — tek Jedno )e iigurno: da minijature Mlrosiavljevog Jevardjelja »padaju mcđj najljepše proizvode ne samo stare srpske umetnosH, nego i « celokupnoj umetriosti t« vrste, tc će bitf grdna šteta, ako se njegov sjajnl, a danas neznano kud zaturepi, originai n« bude našao. * Godine 1906. objpvio jc, u Izdanju fcečke Akademije Na:tka, pozivatl lstoričar umotnostl Josef 8trzygowski značafno delo o mhiiiaturama ,,S r p s k o g a P s a 1t i r a“, kosi se danas čuva u mfinohenskoj biblioteci. Tom je prillkom učenl ispitivač izrično rekao: da se većih protivnosti ne da ni zamisliti, nego što su Mirosiavljovo jevandjeiio i toj srpski psaitir. Od uticaja romaisske, oAvosno zapadttjačke omamen(i'ke, pod kojima sn infciiali prvoga postail, nema gotovo ni traga u minijaturaina psaitira. On je čist proizvod uticaja, koje sr» na srpsku umetnost XV. Veka vršili VIzantija 1 Istok preko Svete Gore. Psaitir, o kom Je reč, bešc sivojtna Despota Djurdja Brankovlća. ali olje utvrdjeno, da II Je pisan pođ njtm 01 Još za vJad« Despota Stovatva Vjsoko«. Neće 9«,

mislimo, pogrežitf, ako se kao doba njegova postanka usvoji prva četvrtir.a XV. Veka (nešto pre 1433. g.). Ihrstracija ovoga psaltira, kao 1 Mirosiavljevog jevandjdja, jeste rad s r p s k i b ruku, samo j« našem knjigoriscu siuži) u ovcm sluča,u kao obrazac icakav istočnjačko-vizaaiijski psaltir iz doba prc ikonoklasnie DaJja suđbina ovoga psaltira postaje lako razaodjlva, kad »e hnaju na liiim zli udesl nesrećnlh Brankovića. Kao negdašnji mu gospodari, tako se t on potucaše od nemiia de ne-draga. Prvo je neko vreme bio u jednoin sremskom manastiru, a odatle, neznano kad 1 kako, dospeo « manastir Priblau Glavu (nedaleko od Slda u Slavoniji). Tu ga g. 1627. zatcče čuvtni pećici patrijarh l J aj«ije, komc tste godine bude naknadno poslat na ilčnu upotrebu. G. 1630. stavi ga Pajsije u nov povez, koji i danas postoji. I vrati ga manastiru. Otuda ga je ponovo (ek baron von Gemmel, vraćajući se kao vrliovni komesar Maksa Emanuola Iz rata protivu Tutaka, odnco u Bavarsku 1 podario ga 9. januara lb89. manastlru Got(eszcllu (bllzu češke granice). Tu se zadrža skoro sto godina, dok nije g. 1782. pripao u razmenu za druge knjige manastiru Sv. Emerama u Regensburgu. Početkom XIX. Veka, prilikom prenosa rtmogih dragocenih nikopisa iz manastirskih bibUoteka u Mfinchen, dospe tamo i „ova) kimeiion posiednjih kneževa »rpaklh", gde se 1 danas čnva („Cod. Slav.“ 4). Tako danas dvorske 1 državne btoHoteke 1 zbirke u Mflnchenu, Londonu, Petrogradu, MoskvL Pragu I Bcču, stoje Nauci na raspoloženju jednom važnom granoin naše »tare kuiture. „Srpski Psaltir“ u Miiudienu krase 154 minijature ihtsintivnog karaktera. koje nisu (zbačene na hicu teksta, već stoje u njenru samom, zapremajuć! mafcotn ceht Sirinu stobaca. U tom se ođ nje-