Beogradske novine

Br. 132.

1 1 1 a z 1:

đnevno u jutro, ponedjeljkom poslijo podne.

Pojedini brojevii U 8«sgia(. I u t«pg;J«<’Hi(lB ođ o. I kr. 5«t« pg cljtol »4 . . . , I M«r> U Hr.itikaJ-S'aronlJI, Boinl - K«r«0|«vM I DtlnaclJI p« cljml od...... 10 hilara l»n «v«| podriili p« ill«H o«. ... 12 hilera

Mjeoočna pretpletei

U Imrali I u knjntaa i «. r kr. r II Mogradi U Hrratiko Dolmaotji . (M* U oitnllm krajavima Aaitra-«|anko manirhtla 2 »Z U Inostranstva , | M

•itvl«« ta.alJl<au«M ti „ ■ ** »o|M I abpnaMitu , . IV. U MosraDu aa daatavaai a bata .... I M U HrratskoJ-Siavonlji, gaint-Hrnaaatal | •Hf, . 7 .

== Oglasl po cljeniku.

UredniJtvo: BEOSRAO, Vuko Koradtii« ul. bro] 10. Tolofon broj II, Upratr« I priminja protpteto TopllEln vanae broj 21. Toiofau broj 2C. Priminja opltso Knon Ulhajia uL broj 38.

BEOGRAD, utorak 15. maja 1917.

Godlna H!o

Velika topnička bitka na Soči. — Rusija ne će zasebnoga mira.

Rotni izuještoli. izoieitn) onstn-u$ankot Slavnos Jtožors. Kb. Beć, 14. maja. istoćno i jugo-Istoćno bojlšte : Neizmijenjcno. Talllansko boilšte: Topnička se bitka na S > č i bcz prckida n a s t a v 1 j a. Neprijateljska *c vfltra po katkad uzdlgla do najveće jačine. — Talijansko je pješaštvo pokušalo kod PI a v e jcdan prepad proUv naših visinskili ujiorišta; odbijena je neodložno preduzetini protivnapadajetn. Z/imJenlk glavar« getieraloog otohera pl. Httfer. podmaržal.

Obomrli frsnt. Ruska revolucija, koja je jednoga đana sa svim strahotama kao iztiikla Iz zemjje, potlsnula je u sumnju osnove sporazmnnih sila. Dogadjaii, koji su se odfgrai! prvlh dana revoluclje, n kojj su u cijeloj zomlji izazvali neopisiv darniar. nisu izglcdali kao da će moč! da ojačaju novo ustrojstvo ruskoga kolosa. Odgovorni državnici u Londonu ! Pflrlzu, koji su seb! čitavu 1 u revoluciju sasma drugačije zamišijali nego ll 5to se u lstitiu dogodilo, uzncmirili sli se. izgleda da Je i njima već onda bilo jasno, da se vojtiički poiožaj ntt istoku mo?e zbog sve to većcg darntara samo pogoršati. Rascjep izmedju provlzorne vlađe f zastupnfka radnfčkog f vojnlčkog savjeta, demokratlzaclja vojske, dobijan.ie inočl ulice nad odgovornim miestina kao f podraživanie svih najnižtli instinkata morali su vezati sve unutarnje sfte RusiJe, koje bi njenl saveznic! b!Ii tako rado uperili prema spolja- K totne dolazi još 1 dvolična igra, koju je tjerao jVliljukov još do pred kratko vrljeme na najprepređeniji način, a koja je s»mo uljevaJa novo ulje n vatru. Niko niie mogao zapriječiti, da sc truli proces, kojl je izmlješao pojmove slobode I auarhfzma postepeno prenese I na vojsku i mornaricu, te i medju borclma na bofnom polju dovede do takvoga stanja, kakvo nc poznaje Istorija mobiliziranih armija. Uzaludno putuju ruski reklamni gencrali, najmljeni od novoga režima, od jedne opasne tačke fronta do druge, od Kige do Cruoga inora; uzaludno pokušavaju službenl faktori uvjerlti vojničke deiegate, koji

dolaze iz strcljačkih rovova, ltako je volja cijeloga naroda, da se rat energično nastavi; uzaludno se ti gradovima održavaju skupštine i prirediuju najraznovrsnije manifestacije, koje bi ima!e odušcviri braću u streljačklm rovovima za nastavak borbe. Ruski mužik, koji vcć gotovo tri godiiie stoji u teškoni boju, zna vrlo dobro čemu se od svega toga ima da nada. Revolucija mu je obečala bezizuzetno i bezustovno isptmjeiije svih njegovih žclja, a iijegova je najveća želja, d a d o d J e d o s k o r o g a m i r a, cla može poč! svojoj kućf. svojoj porodlcl. A zašto? On lioće da bude prisutan kod velike razdjelbo zemljišta, koje se prema obećanju Ima da otme \elikim posjednicima, a kraj foga hoče d« svoj glas uzmogne baciti na tezulju, koja če odlučiti sudbinom njegove budućnosti. U mjesto ispunjetija tih svojili žclja doznaje ou iznenadjen, da sc toga nmogo promijenilo, ali da je u glavnom ostalo sve po starom; u mjesto toga vldi on Još i danas posvuda duh protivurječnosti i tajnovllo varnice, kako frcaju na svc strane, ne znajući, koju li ćc novu zgrađu da zapaie. I pod tim osjećajem, ogorčeti I razočaran, ne znajući pravo šta da rad!, činl on isio što čine I sadaštiji v!astodršci u Petrogradu- rsto kao i oui, ne će ni on da zna više za kaka / autoritet i pošhije samo sv r otu vofju; baoa pušku i vraća se u df'movinu ili usprotivljuje se naredbama svojih starljili i kad mu ovi dadu naredjenjc za napadaj, ne će da ih sluša ! prosto stavIja ruke u džep. A veliki zavodnik naroda — Engleska — koji sve to mora da gleda, krsti se od čuda, preneražeti i ogorčen, što njegov Jedan saveznik imade toliko drskosti, da se usprotivljuje lijegovoj moćnoj volji. Jer baš sad trebao bi taj zavodliik svih naroda na svijetu i te kako silnu rusku vojsku. Ide vrijeme nosi breme, — i Engleska neina više kada da čeka! Došao je čas, kad se I Engleskoj treba da ž u r I I kada se svom brzinom ima da izvojuje odluka na svlm frontovima u isto vrijeme, kojom bi se svjelska istorija okrenula u korist zapadnih sila. Pouzdavajućl se još uvijek u moć zlatnoga tclcta I spletkarsku sposobriost svojili diplomata, —

razbacuje on dvostrukom množluom svoja srebrna tancta, koja su tečeviiioni velikog savcznika onkraj Okeana kanda zadobila veći sjaj, a revnije nego ll ikad dosad tjeraju svoju zakiilisuu igru oni raznl dobro plaćeni agenti na Nevi, kako bi ruski narod još jediiom, mak&r po zadnjl puta oduševlli za nastavak borbe, za dalje kvvarenje za engleske Impcrijalističke ciljeve. No sva ta nastojanja ostaju bezuspješna. A na zapadu u isto vrijeme bjesue najbjesnlji bolevi; u nebrojenim Jurišima uasrću opojeiii biJeli i ostall raznobojnl vojnlcl protlv lieslomivog njemačkog fronta; tromi Sarrail kauda da sc takodjer probudio od svoga zimskoga sna; a 1 na Soči ko da najnovija talijauska kanonada znači uvod u uove velike operacije. Samo Istočna fronta sfojl mirno I n e m 5 č e s c! Ovdje-ondje budne ispaljen po koji inetak, pa i opet ne bude ništa- Čak I u Erancuskoj štrajkuju ruske čc:e, ne htijući se dalje borltl za englesko-francuske intercsc, tc se bez dugoga okoliŠanja p o v 1 a č e sa naznačenih im položaja. Anarhija u domovinl pruža S'. oju ruku na savez i braći na zapadti i protiv volje ncprijateLia. Zbog svega toga boje se već i engleski plaćenici u Petrogradu. Nemllost je Llod Georgova za njih jedna opasnost, od ko.fc se više boie nego !i i od same propašti uoniovlne. S toga razloga oni u Rusiji posljednjim snagama i svim sredstvima i daljc produžnju svoJe nečisto djelo. Gotovo tie prodje lil jedan dati, --a ?da se ne pojavi koji gromki glas, IdtMfcfželi narodu da kaže ono, šta je odredjeno da čuje John Bull. 1 svakl od tih plaćenika slika budućnost u najružičastijim bojama. Ratni ministar Gučkov svaijuje svu krivicu zbog nestašice municije i đesorganizaclje u pitanju opskrbe na stari režim i patetično objavljuje, kako će se u skoro vrijeme sva ta zla, hvilcći saradnji starili i novili saveznika, ođsrranitiČlan Izvršnog odbora Skobelev izjavijuje izaslanicima sa fronta, da cijeli ruski prolefarljat odbija poniisao zasebnoga mira 1 da zbog 'toga ruska vojska mora postati moćan organizam, sprcraan za borbu. Ruska vojska prema njegovim riJečima ne smije nastaviti sa-

dašnje mirovaiije, nego mora da pri.iedje na Izvršenje njene zadaćo, a ta se sastoji u jakoj ofenzlvi! jedino Brusilov, koji je jo» do prije Kratko vrijeme bio protivnog mišljenja, imade hrabiosti da izrekue u lzvjesnotn smisJtt pravu istinu. Ou Je izjavio jednom francuskoin Izvjcstitclju, da se u ovaj ča* n e m o ž e n I m i s 1 i t i n a j e d n u r u s k u o f e u z i v u v e ć e g a » 111 a, jcr da je borbeni teren — poplavJJen! S time ii vezi spomcnuo je on i ostaie poznate nedostatke u pogledu opskrbe I munlcije, a nije zaboravio spoinenutl nl pOkolebanu snagu čefa kao faktora, koji njcgovim slgurno dalekosežnitn planovima stavlja i te kakva ograničenja. Razumije se, i on se prikUučio ružičastorn slikanju budućtiosti, uvjeravajući da će Rusija svoje savezničke dužnosti do lcrajuostl tspuniti i, ma da kasno, doprinjeti svoj dio za odterećenje zapadnoga fronta. Medjutim, svi fi glasovi ne će moćne faktore na Themsi odviše razvescliti. Jer iz svih tih govora ovili ,,odgovornih“ faktora u Rusiji izlazi potvrda činjenice, da ćc armije na ruskom frontu ostati za sada nesposobne za svaku akciju. Toga ne može da promi- j jenl ni Brusilovljev poknšaj uljepšava- ; nja, ko.ii se on usmjeiio učlnirl pretna Cadorninom reccptu- Pa i lijepe injenice na buuućiiost nijesu drugo ncgo bezvrljedtii papirl. koje Rusija u tako skoro vrijeine na će moći otkupifi. No Engleska treba sadašnjost, Engieska treba 1 j ti d s k o g a m e s a, ona treba budala, lcoji će se dali iskasapit! za niazlne — „kulturne ideale". Poioža] na bojlttima. Kb. Berliu, 14. inaja, VVolflov ured jav j:i: :V-i frontu Arrasa izbacuju i dalje Kugle'i beznspješno i nz eeliko avoje gobiike ijndstvo i mašinska. sredstva za napatl. Fakl:, da tici u engleskim izvještajiina od vi.še n<* djelja poniiuju ista mje3ta. najboiji je dokaz, da se njihova ofenziva potpuno nkočila. Niivi veiiki napad od 1 1 \ maja u borbi oko predjela s obje strane Scarpe, morao je opet sustati u njemačkoj odl>enoj vatii. Mjesfco i željeznička sfcanica Roeux, lcoji su već više puta mijenjali gospodara, ostaše poslije ogorčenih borbi u engleskiin rukama. Njemačke linije rirze fco lujeslo gnsfco opkol.eniin. PosJije I

podne obaoviže Knglezi po prethodnol jakoj topovskoj paljbi 'svoj napad n% Boullecourt. MnogO nadmećnije ua« ge uspjele su, da potisnu Nijemce preinaf sjeverozapađnom mbiieela. Od 11. aprila ovo je dvanaesti engle^ki napal na 1o selo, i ako jrn je baš stalo rla zadobijr* ruševine njogove. oni ćp morati 13. iinijai pouovo da. napadaju, jer su im; u vcč" 12. maja u Lliskoj Lorbi jakim protunapada-* jein jclnog LraJnog zapovjodnika oduzetf svi oui položajiuBon 11ecourlu,koj» Lijabu zadobili. Isto se tako slorniše ua krvave guLitke eugleski nr.padaji izco'edjil Scapre i dnuna Arras-' ambrai, !oji su od 8 sali u veće lii put potiavljani. U .Maćedoniji je pofpuno zastao vo« likinitpacLaj Sarraila- 12 maj i’krr’s'i« !i sii Aijemci i Liegai'i da »zravnajn oi"anje doi'itke, kojo su vojske sporazumuili sila u predhodećim daritma Liie izvojštile. Tako su SrLi izbačcni iz jednog đijelt najpredujeg rova, u koji su 12. maja b li protlrli, a ujedno jrj oskobodjena jcdna bugarska poljska straža, koja je. k:>o š!<> se je naknarlno doznafo, dopahi u ivpiijateljske ruke. Dva franeneka napadnja u veće 12. maja na darelniou i na vis 1083 juž'to od Uiuna slomila su se bezuspješno i uz \etike enlii'ki’ z i mprijatelja. HeoSfanftsn! psdmorničHi rr. I opet nova polapljanja u Miautsheui Okeauu. Kb Berliu, 14. maja. \\ o 1 f i o v u r e. d javlja: U A tlantskomje O k e a n u i opet p otopljeno pet parnih bvodova, j e d a n j e d r e u j a k i dva r! b a rs k a b r od a 53 11 k 11 p n 0 22.000 t 0 n a. Posljedlce Iieograjiićeuoga rata. Kb. Christljanija, 14. maja Prenia izvještaju jednog ovdašnjeg Iista, iznosi uagrada mašiaistama 1500 kruna mjesećno prema 250 kruna, koju su prije iinaii; podvoz uglja iz Engleske u Norvešku iznosi od toue 300 kruna preina i 4 i pol i 5 kruna u mtrno dotv.n

Ruska revoiucija. Ostflvka petrogradskog voinog guvernera. Kb. Petrograd, 14- maja. Petrogradski brzojavni ured javIja: Kako iistovi javljaju, general G o rn i I o v, voini guverner Petrograda, podnio je ostavku. Jednom predstavniku „Birževija Vjedomosti“ naveo je general Gornilov kao uzrolc svojoj ostavci zahtjeve izvjesnih orga-

PodHstak. illUoš Stauojević; „Krupna I sltna fr$ovlna“ (!z zblrke „Život na sclu“). Najomiljenija i najonirznutlja ličuost u selu jeste Aisa Tobie, kolačar. Tome se ne treba nl malo čuditi; vole ga dcca, jer im prodaje kolaec, a mrze ga žene, jer dcca sve iznose iz kuće, samo da bi mogli kupiti kolača. Medjutim Arsa se revnosno stara, da održi ljubav dece, a niržnja žena ga slabo mori. Svake nedelje i praznika napuni korpu raznim kolačima, obuče svoju belu, izvezenu košulju, 11 a noge uavuče člzme, a 11 a glavu namakne onaj njegov siainni šešir,* što ga nosi od počeika marta pa do Božića, i onda Lodje niz sclo odmerenim koracima, ali iako neodmerenom vikom: — Kolači, deco, kolačil Evo čiča Arsel Brže, brže! Još malo, pa nestal °l Hodl vidi, pa Idi! Deca kao besomučna izjure na so***• Arsa s& smeška na njih, šall se I °odi ,,espap“. No pošto ova njegova »i na mušterija nema nov r aca, to on naPlaćuje ,,u naturi“. Jaja, žito, sir, brašn o. sve to prlma I trpa u džak, što Je tek onako ,,siučajno“ sa sobom poneo. — Arso, Gospod te tvoj ublo, što v«raš tu decu? vikne mu po koja žena. istrčavši pred vratnice. — Neka, prijo, nek Jcdu deca! Ja ««m star, pa smotam po nekoliko, dok rasprodam sve, što ie u korpi! Žena se s gundjanjcm vraća na-

| trag, a Arsa prcdužui: daljc da svojom I vikcm namatni kupce. Kad ,,sitnicaina u napuni džak i kad u korpu u mesto kolača dodjn jaja, onda \<eselo stupa u jedinl seoski dućančić. Dućandžika Milja ga radosno dočekuie i pita ,,šta jcj svašta vuče“. Arsa med.iutim ništa ne odgovara, več spušta džak 1 korpu pored sebe, seda na klupu kraj tezge i s glave nemilostivo baca šešir ti ugao dućana. Zatim dugo gieda 11 dućand.Mku, po malo žmlrka i sa osmehom otpočtie: — Gledaj, gazdarice, gledaj, šta je tu bogastva! Pogledaj samo ovaj moj odrpani, ciganski džak. Ružan je, al je lepo i skupo ono što je u njemu, moraš mi lepo platitl. Pravo je, da bar za obuču zaradim. — More, zaradjuješ ti lepe pare, odgovara mu Milja dosta zavidljivo— Kakva zarada, kakve pare! Ne zttaš ti moje muke. Da vidiš samo, kad me okovitle psl, a ja odmali nagnem preko plota sa korponi i sa džakom; no tek što ja predjem a oni takodje preskoeili. Unda se uzdam u noge, ali već posle nekoliko koraka oni mi skaču 11 a džak, te Ih 11 nedostatku kamenja moram gadjatt iajima ili kolačima. Naravno da njima to jirija, pa me, v'aljda iz blagodarnostl, ostavijaju. Eto kako zaradlm. Ti prokleti psi će ml 1 kožtt oderati! — A, nije to baš tako strašno, odgovara mu Milja ne gledajttćl ga i praveći kese od hartije. — Nije?!- . . Da, Imaš pravo, tebi to niie strašno. Sediš u dtićanu, igraš se tom hartijom i gledaš, kako se muči ovaj s\<et. Pa Još da znaš kako me po- > časte žene, kako mi iepa Imena dadtt.., •

Eh, al‘ šta ti se ja tu jadani, hajde piflti mi. Treba da gledam i drugu trgovinit- 1 zbilja, čim mu dućandžika sve is~- | plati, odiazi Arsa i prihvaća se drugog ! posla. Sve on radi, sve brzo svršava. ! Čcsto izadje izvan sela, u polje, te od samih ovčara kupi po koje jagnje, ovcu iii ovna, dovuče u selo i zakolje pred seoskom melianom. Tek što okači meso, a vcć eto popa, učitelja, opštinskog pisara i mnogih drugih. Nekom ,,zameri“ čitav but, nekom plećku, uckom rebro, 1 tako sve ode. Mchandžiji onda „djuture“ proda glavtt i džigerice, da od toga pravi čorbu i ,,janlju“, što je najmilije Arsino jelo. Kožu od zaklanog bravčeta razapinje i nosi svojoj kući, da je tamo ostavi 11 a tavan, dok još prlkupl, i dok ir.u sc dd priiika, da ih odnese ćurčijl 11 varošNikad 011 nije besposlcn. Čak i kad se sav svet veseli, kad igra u kolu, Arsa radi. Tada svira u ,,duduk“. Mladež ga gleda kao Boga: ako Arsa ne svira, nema ni igranja! — Sviraj, Arso, pozlatiću te! vlkne mu po koji iz kola. Arsi to milo pa još bolie duva u ,,duduk“. Ko da veči bakšiš, taj ima da vodi kolo, a pošto svako dosta daje, svirac podosta strpa u džep. Kad se počne hvatati nirak I kad svt podju kući, onda tek nastaje pravo otjnianje oko Arse. Svaki bi hteo, da ga povede kući. Ali on je pametan. Uvek izabere da ode u onu kuću, gde će imati i da srkne I da kusne. Tamo nastaje pravo blagovanje — sve najbolje pred svirca, svl mu ugadjajtt, svl ga dvore- On to oseća l vidl, pa da bi se što više odu-

žio, počinje i pevati. Najradije otpočinje sa onom; Tanka Jelo tankovita, Što si tako ponosita? Oko tvoje mlr mi ne da. Vragolasto 0110 gleda! i t. d. Kud završf pesmu, domačiti ustaje s punoin čašom u rucl i nazdravlja mu: — Živ bio, Arso, nek‘ si mi zdravo! — Hvala, gazđa, nek‘ su i tvoji živi, zdravi l veseli! Opct počnu pluštati bakšiši. Prvu paru što dobije. inakar biia i najmanja, odmah protrlja preko brade, e da bi ih toiiko biio, koliko vlakna 11a bradi imaBiva često da tako cvvtane ceiu noć kod domaćina i tek u zoru ide kući. Odmalt legnc i dobro se ispava. Najmiliji mu je posao „kasapluk 11 . Ali po njegovom mišljenju to je samo „sitna trgovina“. Zato preduzlnia i krupnu; a prilika za to daje mu se, kad je vašar u gradu- Strpa u džep po desetak banktiota i sa tim otpočne ,,rad“. Obidje ceo vašar i gleda šta če knoiti. Ako ništa ,,zgodnije“ ne nadie, 011 kupi kakvo konjče. uzjašc ga i poteva preko vašara. Makar da je i najgore kljuse, ono pod njim postane živa vatra- Svi ga gledaju, a po neko pita: — Gazda, prodaješ ii toga konia? — Ko satuo pita, tome ue prodajem, al* ko hoće zbilja da kupi, s tlm ću se lako pogoditi, ponosno odgovara Arsa. Time je več učinjen uvod u pazar, a zatim Arsa več rntie izinisliti stotinu hvala za svoga konja. Čim završi tu trgovinu, odmah gleda drugo nešto. Obično kupi nekog mršavijeg vola, Izvede ga izvan vašara, dd mu da llže soli, pa onda napoji i opet izvodi 11 a pi-

jac. Vo se napio vode, te odmah izgieda nialo dcblji, te ga Arsa lako proda i zaradi po uekoliko bankiNo pri jednoj kupovini nikako uije bio srećne ruke. Naime, kupio je jeduu kozu, koju nikako nije mogao prodati. Hranio je što se najbolje moglo, ;ri da11 a je nije muzao, aJ' niko ni da ga pita: „Pošto ta koza?“ Da je zakolje, iilje mogao, jer je bila jako mršava, a da je konie pokloni, 10 baš za inat nije iiteo. Sve mislio, na jecino smislio. Jedttog jutra je pomuze, okresa dobar priu, i šibnu je što igda može, govo.'aei: — U svct idi, da te moje oči nikad više ne vide! Ali, koza kao koza. U mesto da ode u svet, ona ode u najbliži voćnjak pored seia i sve voeke oguli. i'amo je nadje sopstvenik i dotera pred opštinski sud. Birov ie odmah vikao da se kod suda nalazi takva i takva koza, a!i niko da se javi- Arsa je odmaii timakao iz seia u varoš, pod Izgovorom da kupuje ,,espap“. No a njegovom odsustvu pronadjoše da koza iijetnu pripaua. K«d se vrati, nadje je zavezanu u avllji. Koza ga tužno jKigleda i dva-tri puta vreknu. — Crkla da Bog dai Ti ćeš me pre roka u grob svaliti! razdera se on. Ali na svu tu njegovtt ljutniu, koza dobrodušno ponovi s\ r oje: — Me-he-hee! Sutra dan je Čiča Najdaji birov več doneo Arsi poziv. Presudišo mu da svake godine otplaćuje sopstveniku štetu, 1 da m u se koza proda ,,na licitaciju“. Ovo poslednje je Arsa jedva čekao, Jer se bar otresao napastiOd tada se zarekao da nikad više ne će kupovati „djavo!c“,