Beogradske novine

Strana 2.

Subota

BEOGRADSKE novine

26. niaja 1917.

Broj 143.

fom, kako bl ovu zadrlala za savcznicu. Engleski IlberaU se nadaju vrlo neznatnoj uktivnosti ođ Amerike. Mac Kanna traži brz mir, da bi sc spasao cngleski ntarodni privreJni život. Sprema se temeljna promjeua diplomacije sporaztimnih siia i Rusije.

Nova potapljanja. Kb. Berlln, 25. maja. NVolffov urecl javlja; U Atlantskom okeanu je ponovo potopjjeno 19-000 brutto tona. Medju potopljenini brodoiVlraa nalazi se veći broj ruskih naoruŠanih brodova, lcoji su biii na putu iz Engrieske za Rusiju. Sa jednog: broda je aaplijenjen jedan top; jedan je brod bio natovaren s 5700 tona uglja za tajijansku vlađtt. Kb. Lornlon, 25. nraja. Admiralitet javlja: Enijleski transportni brod ,,T r a n sy I va nia“ torpeđovan je 4. maja u Sredozenmom moru- Poginulo je: 21 časnik i 373 voj«ika. Kapetan broda i 1 časttik brotl«. kao i 9 Ijitdi posade podaviSe se. Borbe na zapađu. Obustavljanje ofenzive na zapadu. (N'aročiti brz'ojav „Beogradskili Novina") Ženeva, 25. maja:. Vojrn kritičari ,,F i g n r a“, ,,M «I iDn'‘ i o u r n a l“-a preporueuju sa iglaeno da se prclcine francnska i feng 1 eska ofenziva na. zapadu do rekonstrukcije ruske vojske. Clemcnceau opornirije, đa sc ne treba odavati bezizglednom <»p ti ui i z m u u p o g 1 e d u K u s i j e. Neutralna ocjeiia o propaloj ofenzivi. (Naročtll brzoiav „Bc^sradskih Novina".) Amsterdam, 25. majn. „Nieutvs van den Dag“ piSe u «volne ratnoin grOgledu: Sto se u fran«:uskoj komori javno no govori o ofenzivi, po sebi jc razumljivo, jor je ofen'triva 1917. za sa.da propala. To se, razumije se,u komori ne mo/.c reći. Ali s v a k i č o v j e k u F r a n c n s k o j z n a, 'da ofenziva ni je uspjela. Medjutiui će Havasovi jzvještaji i dalje tvr’diti, đa je cilj napada postignut. S toga se ue može n komori iznenadno re'i. da to nijo slttčaj. Ruski haos. Ruski voinici za mir. (Naročiti hrzojav -„Bcograd. NoVina' 1 ). Stockholm, 25. maja. U K i e w it je održan kongres izaslanika radničkog i vojničkog savjeta jtižno-ruskih kotara, na kome je govornik vojničkiit izaslanika doslovno ovo rekao: „Drugovi iz streljačkih rovova pružaju vam ovdje rttku. Junački stt mnirali i još umiru za otadžbinu, a I i svižuđezamirom i mo 1 e vas, daseprestane s a i z 1 i š n i m « v j e t s k i m k 1 a n j e m“. Dugotrajaitn pljeskanjem ruku kongres je pozdravio taj zahtjev za mir- U kongresn su učestvovali izaslinici svilt dijelova Brusilovljeve vojske. (Narofiti hrzojav uBcograttskiri Noviua«; Stockhoim, 25. maja. Iz Petrograda se javlja: lzas|anstvo vojničkog savjeta 38. pješačkog puka predalo je koalicijonoj vladi odluku, u kojoj se veli: ,,M i hofemo nt i r. Mi branimo samo rusku slobodu. Prošla vlada nije uas hticla ruzainjeti i izdala je otadžbittu, samo da bi održala moć u svojim rukatna- Vojska neće dozvoliti, da bur'žoa/.ija stavi svoju tešku ruku na pro-

letarijat. Strpljenje vojnika se ne može više stavljati na nove pokuse. Mi se odričento svfh imperijalističkih žeija i tražiino, da se odmah obtiaroduju konačui usiovi za mir. rražimo da se obnaroduju svl tajni ugovori sa saveznicima. Držanie ruskili miislimana. (Naročiti br/ojav „BeogTad. Noviua"). Bern, 25. maja; ,,B n n d“ javlja: Od 14. do 21. maja trajao je u Moskvi skup ruskih muslimana, kojih u Rusiji ima oko 20 milijuna. Mttslimani su protestvovali protiv impcrijalističkog programa kadetske stranke i Miljukova. Zahtjcv za obiavoin tajnih ugovora(Naročiti br/ojav aBcogradskih Novina.-t Stockholm, 25. maja. Ruski radnički i vojnički savjet je sa 340 protiv 4(i glasova tražio, da privremena vlada objavi tajne ugovore Rusije sa savezniicima. Važne konferencije u Petrogradu(Naročiti brzojav „Beograd. Novina“J Stockholm, 25. maja. Ptema petrogradskim vijeslima je mitustar spoljnib poslova Tereščenko imao kouferenciju s poslanicima savezniii zemalja, koja je bila vrlo uzruj un a. TerešČcnko je lazložio diplomatima polilička načcla ruskc revolucijone dcmoiaacije, pa. jc tom prilikom iznio o snov« praktičnog izvođjenja mira bez anelcsij e, koji jzaziva potrelm revizije saveznih ngovora« Dva dan.a poslijc toga su poslanici saopštili ministrn spoljnih poslova, d a su zapađne sile gotove sazvati ko nferenci ju sporazumnih s ila ra di prctresa budućc uloge Rusi je u zajedničkom ratu. Engleska ne može priznati, đa oblik mira bez aneksija. yaži za opš tu p o 1 i t i k u i d a j e o n. m o g u ć.; taj oblik potiče samo iz ruskih željn, da dodje odmah do mira. (Naročiti brzojav rBcograđskih Novina,/ Kopenhagen, 25. maja. Drugi pelrograđski brzojavi tvrde, da piedstoje važni pregovori jzmedju Rusije i saveznika o reviziji ratnih ciljeva. Po vijestima s druge strane, ti su pregovori već otpočeli. Cim je Tereščenko primio upravu ininistarstva spoljnih poslovaodmab: je stupio u vezu sa savezničkim vladama i saopštio im, da u ruskorn narodu vlada opšla želja z a m i r. Rusija. ne misli o zasebnom miru sa središnim vlastima, ali tako ist o ne može potpoma gati ni r a tn e osnove sporazumnih s i 1 a, koji teži za osvajanjem, S toga Rusija traži promjenu svojih ugovora sa sporazumnim silama, Ubrzauje sastauka ustavotvorne skupštiue. Kb. Petrograd, 25. niaja. \ lada ie preduzela ninoge tnjere, kojinva če se ubrzati sastanak ustavotvorne skupštine. Prva sjednica odbora, koji ima da izradi izborni red, biće 7- juna. Spolini komite u ruskom kabinetu. (Naročiti brzojav „Bcozraoskib Noviaa'J Haag, 25. ntaja. ,,D a i I y T e 1 e g r a p h“ javlja iz Petrograda: Spoljnim oduosinta Rusije ćc u buduće upravljati jeđan komitć, u kome će biti Lwow, Tereščenko, Kerenskij i vjerovatno Čeretelli kao predstavnik socijalista. Taj odbor će prije svega preduzeti preuredjenje zastupništva u inostranstvu- Prvi mu je rad bio, što je opozvao nairnenovanje Sa zonova za poslanika u Londonu.

I Boljševikl protestuju protlvu rekonstrukclje kabiueta. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). Stockholm, 25. maja. ,,P o 1 i t i k e n“ javlja iz Petrogradft: Boljševiki su protcstovali protlvu izvršene rekonstrukcije kabineKa, oni traže čisto socijalističku vladu. S toga se sadanjctn kabineiu predskaznje kratak vijekRadnički I vojuički savjet protlv ratulh ciljeva sporazumnih sila. (Naročiti brzojav „Beograd. Novitia"). Amsterđam, 25. maja. Kako pariski ,,T e m p s“ javlja, ponovo je nastala jaka zapetost izmedju vlade i radničkog j vojničkog savjcta u pitanjti ratnih ciljewa. Raduički i vojnički savjet zadržava scbi pravo, da se odvojl od sporazumnih siia, ako one ne bi pristale na one ratne ciljeve, koje je radtiički i vojnički savjet postavioOpšti kongres svltc radničkiit I Vojuičkili savjeta. (Naročifi brzojav „Bcograd. Novina"). Stockliolm, 25. maja. Upravni ođbor ruskog tadničkog i vojničkog savjeta je rijsšio, đa na dan 14 juna sazove opš;i kongres svih rađničkiii i vojničkili savjeta Rtisije. Kerenskij na putn. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Petrograd, 25. maja. Ministar Kercnskij je danas u pođne otputuvao zasebnim vozom. da pregleda sve frontove.

Japan i Amerika. Japanski pisac i političar Šuriro J u m a n a k i objelodanio je u ,,C Ii fcago Chronicle“-u jedan članak, koji jakim svjetlom rasvjetijuje raspoloženje u Japanu protiv civilizir'auog zapada uopće, a protiv Amerike naposeJumanaki ovako zaključuje: „Pored mnogih američkih delegacija, koje nas često pohadjaju, a koje mi tako srdačno dočekujemo u Japanu, dok se upućenom Japancu iz potaje potsmijeh otimlje, zna čitav japanski narod, da se sve to bliže primiče dan konačnog obračunavanja medjti bijelim i žutim plemenom i đa ćtise ta divovska borba voditi na američkom zenvljištTt i na obali Tihog okeana“. Pisac u svome članku iznosi citata iz govora i članaka japanskih državnika i književnika, koji karakteriziraju japanske nazore. Tako je n. pr. grof G k u m a u govoru, -kojim ie otvorio tiovoosnovanu obranbenu komisiju, rekao medju ostalim i ovo: Strategijsko načelo, đa moramo poznavati i sama sebe i neprijatelja, ne sinijemo nikad izgubiti s vida. Neprijateijstvo medju istokom i zapadom ima korjena u arogantndm uVjereniu zapadnih naroda, da su Azijari' niža rasa i da ili zapad može lako pokoritiAli nadtnoćnost zapada nije stara već nekoliko vijekova. Istok će opet osvojiti svoju nekadašnju poziciju u svijetu, istom budc razumijevao tskoristiti kako treba svoju vlastitu civilizaeiju. Japan će vršiti ulogti vodje, da se ta svrlta postigne. Mi smo sad u toliko zaposleni, da sredimo našu kuću i da ,ie pripravimo za ono što će doći“. Drugom jc jeduom prilikom, u javnome govoru, rekao grof Okuma: ,,Ne će se ispuniti san o vječnome miru, dokle god budnc i jedite nacije, koja se u inoraluom ;Ii intelcktualnom pogledu bude smairala boljom od bilo koje druge.“ U jednoj narcdnoj sknpštini, držauoj u pozorištu Kdiuki i na kojoj su

Ja voiim da studiram žentt, ovi ratovi đali su mi puno prilike, da moja opažanja proširim, i da dodjem do zaključaka, od kojih nikad neću odstupiti. Za vretne balkanskog ra'a, žena je dala potpunu i vernu sliku sebe — ovoga rata ie u mnogome dopunita. Da bi se razianeli moram da kažem, da ja ovde mislim na srpsku ženn. Za vretno balkanskog rata, dok su mtiževi, očevi 1 braća, ginuli po Albauiji, pred Jedrenom, na Skadru it.d., Beograd je bio gnczdo besa i luksusa. Slobodne potpuno, onc su tu svoju slobodu zloupotrcbilc, i bezbrižno se bacile u vrtlog života, da su nepristrasnom posmatraču biie komične i izazivalc saž«aljcnje, ako nc odvratncist. Jcdna mala pauza, provedeua u miru izgledalo je, da ćezagladiti innoge greške žene. Toga bi ntožda i bilo, ’da nije došao potiovni rat, kad su se žene opet dočepaic slobodc, slobodnog z.ivota i kretanja, i kad im se učinilo već ostvareu njin vajkadašnji san o entancipaciji. E ali ovaj rat, koji je dugotrajniji od prvoga doneo jc puno brigu ženi, koje one nisu naviklc da vuku na svojim plećitna, pa prcnia tome i puito razočarenja u lepoj emancipaciji. Ali ženi nije tTebalo tnnogo pa da sc priberc. Tako je i bilo. Po prirodi lukava 1 dovittjiva, ona je sebe sad proglasila za Veliku mučenicu, l jednu prirodnu dužncst svoju proglaslla za nezasluženu potnju. Ja sam pratio razgovone izmedju pniževa I žena, u oglasima „Bcogradskih

Novina". Oni stt zaista i pottčni i interesantni. Jedna n. pr. gospodja piše svotne mužu: „Ostavio si tuis da sc mučimo i patimo, a ti tamo uživaš — kao što si naučio. ZnaJa sam da si nebriga, i da ti je porodica uvek iiila poslednja briga, »li nisain verovala, da te ovaj rat nije mogao opamctiti. Saoekaćemo svršetak ovog strašnog rata i onda će mo se razračunati“... Posle izvesnog vremena ta ista g-dja pišc mužu: „Dragi i dobri naš taticc. Primili smo čctiri ivoje pošiijke, i to u jedan mah u iznosu 1600 knina. Kako si itas obradovao. Piši nant i pošalji nam tvoju sliku jer stno te se innogo uželeli. Svi te mnogo volimo i Ijubimo, a najviše tvoja N “ •« • IV. ■ Žcna može na sve zaboraviti, ali na looketerijti nikad. To najzad nije za vclikit osudu. Jer samo kokctna žena može biti i ljupka, a ljupkost je jedna od najlepših osobina u žene. Kod naše srpskc žene kokctnost jc shviaćena potpuno pogrešno, i ona u težnji da bude modcrno koketna žena, kod koje se koketerija javlja i suviše diskretno, radi čega je prijafata i privlačna, ona pravi skokove, pa je onda smešna, i za Ijuđe koji umeju da odabiraju, one su pređmet zabave, ako nc l obične igračke. Zbog toga su mnoge od njilt, u zsibludi, da one zalsta predstavljaju modernu ženu, bile žrtva te svoje zablude. Jer uvek Je bilo i biće kod ijudi pustolova, koji će za te tičice spremiti zgođan lepaJr.

Žena je rctko kad zadovoljna svojotn đomaćom srcćom. što dublje zalazi u godinc, titn manje. .Ona u samoći, prevrće već požntele listove svoje prošlosti i u njima traži uspomene, koje je vezuju za neki srcćno preživeli trcmifcak. Ona je u stanju da se na jednom maloin prizraku te preživele sreće sunča, uživa, da uzdiše i plače, i u takvitn trenucima, njoj su mračni i mrski kuća i ognjište, i ona onda guta medecine, iii pririja krompire na glavu, da leči svoic bolcsnc nerve. Ta ncTvna groznica, u koliko je opaženo, snalazi ženc u triđesetim i četrdesetiin godinatna. Od skoro su pošii korak d«alje. Sad još i u pedcsetitn godinama, žena, koja je već davno tnajka, jvunica i baba tttože da izigrava ljubomornu mladunictt, i, pokušava da draži na Ijuboinoru. Kaže se: da je Čovek onoliko star, koliko on sam oseća; To je tačno, ali jc tačno i co, da se čovek ili žena, ft žcna tim pre, ne tnože osećati u pedo sctini kao it tridesetim godinama. Naše žene su i fo shvatile na svoju ruku, pogrešno kao i sve. U drugom svetu, gdc su i kultura i umctnost dosegle do najžcljenije visine, žene su zasejanc po svima granatna državnog i društvenog života. Tamo ihtamo žene koje su sveštcnici, sudijc, naučnici, romansijeri, pesnici, narodni zastupnici I vodje, tamo žene rade sve moguće zanate I svojim ukusom stvaraju modu . One su berberl.

bili i mnogi čianovi japsnskc vlade, jedan je polKIčki prijatelj grofa Okttme rekao ovo: „Porcd udvornih a lažnilt izjava naših đržavnika, da smo tni Japanci nadojetti najsrdačnijim osjećajima prema atncričkom narodtt, a ono ćemo ipak u čefiri godinc dana osvojiti čitav američki posjed u Tihom okeanu i preduzcti ckspcdiciju protiv američke obalc- I tu ćettio, na američkom kontinentu, jeduom za uvijek riješitl važno pitanjc, da li je žuta rasa dorasla i!i nije bijeloj nasi, koia onako bezobrazno tvrdi, da stno mi ,,Mongolci“ podredjena rasa, koju trcba poniziti i s kojom treba prezirno postupati.“ Prof. K a in b e, nastavnik na carskoj tiniverzi u Kijotu, objclodanio je jedan čkmak o rasnom pitanju. Kambc ovako zaključuie: ,,Mi se dičimo, da sitio velika sila prvoga reda, a ono ipak i-skijučeni stno iz Amervke jer ,,neželjeni“. Čak i u Evropi žuta se rasa smatra bijeloj nedoraslom. S crncima sc postupa prezimo radi njiliove slabije intelektualnosti- Ali da su cruci na istom stepenu intelektualnosti kao i bijela rasa, a ono bi se na njih ipak s prezirotn glcdalo. Stoga leži naša jedina nada u našoj sili. Budnemo li jednom dovoljno jaki, jedino ćenio tada inoći slobodno putovati iz jedne zeinlje u drugu, Japan se mora tia to odiučiti, da praviea izvojšti pobjedu, pa puklo kud puklo!" Evo šta piše prof. K a v a k a m j, takodjer člnn Kijotske univerze, u japanskoj reviji „Osaka Asahi“: Od preko 2000 godina japanska je krv ostala čista i nepomućena. To je od Japanca učinilo ono što je danas. Nije pusta hvalisavost, kad Japanac zbori o neprelomljenoj crti svoga carskoga doma. U naciji gdje je krv pomiješana, nije nioguće da vlada složnost osjećanja i mišljenja. I stoga rnožemo slobodno tvrditi, e je japanslcoj rasi sudjeno vršiti tilogti vodje medju najvećim u nacijama tia zemlji. Ja ozbiljno vjerujem u budućnoS't našega naroda i moHm se, da se to što prije isptmi.“ Dr. S i r a t o r i, profesor na univerzi u Tokiju, ovako je pisao u službenorn listu japanske viade: ,,U japanskoj ratnoj sposobnosti zapad ne vidi drugo već opasuost, da tatarske ordije ne pregaze opet Evropu, kao i u staro doba. Stoga hoče da poplaše Japait i da ga drže na uzdi, pa nut ue ustupaju niii ona prirodtta prava, koj-a se davaju drugim civilizovanim narodima. Ali Japanci nijesu ropske rase niti podnose uvrjedu ili iiepravđu na laku ruku. Oni zahtjevaju mjesto što im se dolikuje mcdju najboijim rasama na svijetu. Oni drže, da njihovi predji ne zaostaju porijeklom nipošto za evropskint rasama, iako nijesu iste krvi.“ Ajzan J a m a j i, jedan istaknuti politički književnik, piše o japanskoameričkom pitanju rnedju ostalim ovo: „Anterika ie otvorila Japan i sebi i svijetu, jer je bila dovoljno jaka, da to mogne učiniti. Da je flota admirala Perryia bila slabija od japanske, tad ne bi Japan bio pristupačan inostrancima. Stoji )i sad stvar tako, da pored poziva američkog admirala Japanci ne bi više smjeli poči u Ameriku, kad ne bi Japan imao dovoljno snage, da svojom voljom prođrc? Na to pitanje treba da odgovori Amcrika, a ne Japan-“ Šuriro Jumauaki veli još u svonte članku, štampanom u „Chicago Chronicle“-u, da se izjave, koje je on citirao, ne stniju shvačati kao lična mišljeija pojedinačnih ijitdi, jer se u Japanu — zbog stroge ccnzure — ne smije s,ada ništa štampati, što se usve i posve ne poklapa sa vladinjin mišLjenjem.

krojači, modiskitije, kočijaši, tramvajski kondukteri, a u poslednje vreme čak i ložači na željezničkim mašinama, ramo se je žena donekle emattcipovala i stala uporedo sa čovekom, đok je opet čoveku u svemu dala prvenstvo. Srpska žena nc može i ne sme za dugi niz godina govoriti o emancipaclii. Ona mora prvo scbi stvoriti pravilan i nornialan položaj u društvu, ona ga mora steći i izvojevati Svojim sopstven i m r a d o m, i onda će to einancipovanje samo po sebi doći. Srpska žena nije još dorasla za potpunu slobodu, jer je nedovoljno kulturna, t ja ne bih ni malo preterao, kad bi se poslužio onom zlatnom Ničeovom izrekom; ,,Ne zaboravi na bič, pre ncgo što podješ kod žene!“ Može biti, da jc Niče tnislio, kad je to kazao na srpske ženc podobnc onim trima gospodjama, kojc su i u odgovoru g- Vujiću utvrdile tačnost Ničeovog mišijenja, Na kraju moram da priznatn da ima i časnih i vrlo retkih izuzetaka, retkih i svetlih kao sunca i Božanstva, koji sc nikad ne spuštaju u ponor besposlene svakidcišnjice. Oni na svom dotnačem ognjištu i pod svojim krovont, u krugu svoje dečicc i muža nalaze jedinu sreću u životu, koja postoji. One ne razbiraju za principe ntodernih žena, i one se od njih sklanjaju i beže, ja takvitn srpskim ženama pristojno skidam kapu i sklanjam se. M.

Energično držanje Španije. (Narofiti brrojav rBcograiTnklfi Novliu«; ; Bern, 25. maja. Na notu Francuske, koja S pan iji prijeti, da će sporazumne silc uzeti u svoje ruke pomorsku policiju u španskim vodama ako bi se Spanija pokazala da je za ta slaba, odgovorila je madridska vlada, da će spriječiti svakontiješanjc u svojestvar i da će santa vršiti pontorsku policijn. Amerika u ratu. Ainerika protiv neutralaca. Kb. Rotterdam, 25. maja. ,,Nieuwe Cotvrant“ javjja iz New-Yorka: Kako „Tribuna' 1 javlja, Sjedinjene Države obratiće se neutralima, ga zahtjevom, da svoje brodove stave u služba sporazumnih sila, inače će za njih amenčki irg biti zatvoren. LisL veli, da je glavni predmet savjetovanja m engleskorn misijom bilo oilredjivanje obroka neutralcima.

Neograničeni podmornički rat. Posljedice neograničenog podmor* ničkog rata. Kb. Bcm, 25. maja. U piistaništu Bordeauz ea svim je prestao saobraćaj brodova. Ima oko 60 ukotvenih brodova, koji ne izlaze zbog straha od podmornica. Prenašanje vojske vrši sc preko Marseillesa.

Dnevne političke vijesti. Njemački car ua zapadnom fr»niu. U toku nedjelje car je posjetio čete koje se bore na zapadnoin frontu. On sc bavio kod mnogih četa, koje su učestvovale u borbama kod Arrasa, nft Aisni i u Champagni, u bolnicama i kod vojskovodja, kao i kođ vodja vojne grupe bavarskog prijestolonasljednika Rupprechta i njeniačkog prijestolonasHednika. Car se jutros vratio u glavni stanFrancuski general za napuštanje sporednih bojišta. U jednom članku časopisa „La Guerre“ govori general Verranx o mogućnosti, da bi zbog ruskog mirovanj* Turci mogli pob'srmti Engleze iz Palestiae i Mesopotamije, da se sve bugarske divizije bace protivu Sarraila i <La njemaćke trupe sa istoka pojačaju one na. zapadu. Treha blagovremeno preduzeli potrebne korake, da se sporedna bojišta napuste pa đa sc sve koncentriše na francusko-eugleskom frontu. Fratteuska komora. O prekjučeranjoj sjednici fraucuske kontore javljaju pariški listovi: Poslije govora tninistra prcdsjednika R b b o t a otpočeo je pretres pifanja o snabdijevanju. Posianik C o ni p e r e M or e 1 živo je kritikovao držanjc viađe, a naročito ministra za snabdijcvanje Vioietta zbog njegove sporosti i obazrivosti u feoracima, koji se tiču snabdijevanja stanovništva. Oti je tražio, đa se zavedu karte za meso i mlijeko. Poslanik Vaseur jc izjavio, da je pitartje o snabdijevanju ugljem sa svim neđovoljno riješeno. Mnogi su poslanici podnijeli zakonski prijedlog, kojim se vojni zakon dopunjuje jednom odredbom, prema kojoj se protivu svih zapovjednika zborova i generala, koji bi uotimice iii iz nepažnje počinili pogriješke, mora povesti krivična istraga- Obrazlažuči prediagač je oštrint glasom rekao, da do<sad francuskom narodu nije poznat ni jedan siučaj, da je za vojničke neuspjehe odgovorni vodj bio kažrjen. Interpelacija u fraocuskoi komori o reviziji ratnih ciljeva. Fraucuski poslanik M a y e r a s, član sođjalističke manjine, podnio je u kotnorl interpelaciju ove sadržine: „lioće li vlada u odgovoru na Wilsonovu notu revidirati utvrdjene ratne ciljeve i nastati, da i saveznici to isto učinc i hočc li vlada u tom slučaju preduzeti reviziju uslovn za mir u saKlasnosti sa ruskom revoincijonom vladom?* 4 . Osnova o panamerlekorn kongresu. Argcntlna produžuje svoju inicijativu o sazivu pati-američkoK kongrosa, koju je bila prcduzela jo5 u početku rata. Tada je plau bio propao uslijed otpora Unije. Sad je argentinska vlada uputila brzojav; pređsjeduicima ministarstva jugo- i srednjeameričkim državama, kojitna predlažc sastanak, kome bi biia svrha, da ostvari spajanje i pojačanje važnosti američkih država u opštem narodnom koncertu. Brazilija, Chile, Mcksiko, Bolivia, Columbia, Honduras, Costarica i Haiti već su pristale na taj predlog. Ostale zcmlje nisu još ođgovorile. Dosada prediog nijc odbijeu ni s koje strane. Argentinska vlađu očckuje odgovor ostalih zemalja, pa da onđa izncse prčdlog o vremenu sastanka medjunarodnog kongrcsa. Sadanji sastanak udružiće možda samo latinstoo-američke republike. — Njihova je tendencija vjerovatno upravljena naročito protivu Engleske. Pada u oči, da jc i Brazilija pristala. - '