Beogradske novine
Izlaze:
dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslijo podneJ
Pojadinl brojovii MJi 11 ■ kn|«flM UfMMufl* •i •. I k». k*i h ■ Hmttkal-ktmiip, a»«l - H«r«»»»»lrd I Oalmitlll M «q«d o4> 1° kllfl t»H »m M ire *J* t* **• • • ** 2 *»!•»» Oglasl po cljenlko.
itplc
iJtrkM nwi)»luM M mJm I mjm mm* • • UfOH ■ Mi .... I'BO
U B*«|nM M BOTIMMI ■ • • • 1 U HmUkol-Ctmaip, gnd-H«m|HWI DlldUCill •••••*■ • • • U aotaUn kr*Jt»ltm* AazlreHifltnkt mww«li U iootUaoitvB ..•••••••••
UredrlltvD: BEOORAD, Vuto Kandllć* ul. braj 10. Talafon bro| 83, Uprara I prlmanja pretplata TopllEln vanao broj 21. Talefon broj 28. Prlmanja oplasa Knaza Mlba|la ot. bn| 3& Tafefoa br 241
Br. 329.
BEOGRAD, petak 30. novetnbra 1917.
Godina IH.
Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 29. noveinbra. • Na B r e ii 11 i na M o n t e T o m b a o d b 1 j e n i s u t a 11 j a n s k 1 n ap a d i. Inače nenia ništa da se javi. Načelnlk gfavnoa stožeTa.
Ensiesko smlcslica. Dok Englezl na zapadnom bojištu sve nov-Jm i novim naletinia teže da probiju njemački zapadni front, oni su na jednotn drugom udaljenom bojištu preduzeli ofenzivu, da bi sada postigli jedan po njih vcoma važan ratni cilj, što su ga onl sebl postavili još krajem XVIII. stoljeća: zadobijanje kopnene veze izinedju Egipta i Indije. Na taj način Engleska bi u znatno boljoj mjer! vojnički obezbijedila glavni dio svoga ogromnog kolonijainog posjeda, rastulila bl azijsku Tursku, a svojoj indijskoj koloniji pridružila bi u pravcu prema zapadu silnu oblast, koja bi se u najmanju ruku sastojala iz južtie Peržije, pa iz Mesopotamije i Palestlne, prl čemu bi se, kao što je poznato, iz svete zemlje obrazovala cionistička država, razumije se, pod vrhovnom britanskom vlašču. Tajni ugovori, objavljeni u ruskom listu ,,Pravda“, o kojima je onomađ opširno bilo riječi na ovom mjestu, tačno obiiježavaju erigleshe prohtjeve u tom pogledu. Uskoro po stupanju Turske u rat Englezi su na ušću Sat-El-Araba u perzljskt zaliv Iskrcall vojsku, sastavijenu poglavito iz Indijaca, kojoj je poslije dugih borbi, vodjeniii sa promjenijivoin srećom, -najzad pošlo za rukom, da osvoji Bagdad i da još i daJje od njega nešto malo nadrc na sjever. Ovim pohodom htjela je Velika Britanija u prvom redu da zadobije zcmlje izinedju Eufrata 1 Tigrlsa, da bj thne onemogućiJa produženje ba 2 dadske željezničko pruge do Basro ka.) i da bi spriječila “Nijemce da Izađju na perzijski zaliv i tamo urede osnovicu za sv r oje podmornice, pa da odatle zagroze indijskim \ r odama i tamošnjoj plo> >'dbi. Jednov'remeno skupila je Engleska u Egiptu silnu vojsku, sastavijenu u prvom redu od kolonijalnih trupa. Ova je vojska poslije neuspjeha galipoljske pustolovine još pojačana svim oniin engleskim vojnitn jedlnicama, koje su bile uložene u uzaludnim pokušajima za prođorom ka Carlgradu. Nadiranje jedne turske vojske u jiravcu sueskog kanala, preduzeto u početku 1915. godine, nije imalo drugt cilj, nego da omete engleske rađove na utvrdjivanju sinajskog poluostrva, sve dok ne bi došao zgođnl čas za istjerivanje Engleza iz Egipta, kojl je nominalno još turska pokrajina. No položaj na ostalim evropskiin bojišttma đo sada nije dopuštao, da se protiv Egipta priredl dovoljno snažan poliod, a tu je okolnost opet iskoristi’a engleska vojna uprava, da se dočepa ne samo sinajskog poluostrva, kojl predstavlja pristup Egiptu, već 1 da, s boka potpomognuti jednom eskadrom, nadru prema Jerusalimu. Uzgred budi
Podlistak. Mllorad M. Petrović: Glasno jecanje. — ii. Mala, Ja sam' sad. na jednom jeze.ru, piofctranom, IdBbokom i plavom jezem, kao ovo plavo nebo nadamnom, i kao te plave oči tvoje — oči raoje. Ovde sam potpuno sTolx>dan,"da mogu misliti na vas, na tehe najvišo, jer ti si sva misao moja, sva želja moja. U ovim lakoldugiin daaiima, i još dužim noćiina, ja sam sav vaš; ja sam neprestano za vama, za tolx)in, dušo moja. Duboko u noć sklapaju se mojo uinorno oči, da u prvo praskozorje pogledaju oko sebe, S da moje usne prošapuću jednu, svakifjašnju reč: ! ,,Prazno!“ Da, sve je prazno oko mene. i'razan ge i život moj, prazna je i iduša moja, t srce moje prazno je bez vas, bez telie, prce moje, dušo mojal Jutros sam izišao rano na jezero. Dno je bilo mimo, i po rijemu su plojvili labudovi. Nadamnom se tl'stalo nebo, jplavo kao azur, lcoje so polako smešilo pod prvim mJazevima sunčane svetlbsti. U jedanpul ja sam čuo jedan pw«k; jodan strahovili krik sa Jezera. Menl ae
Službena ponuda ruske vlade za mir. Saopštenje njemačkog državnog kancelara. — Njemačka spremna na pregovore za mir sa sadanjom ruskom vladom. — Trockov programni govor protiv Anglo-Američana i Francuske.
rečeno, da je ova engleska ofenzlva opet veoma karakteristična za englesko nevjerstvo prenia saveznicima, ona je najbolji svjedok za sebičnost britanske politike. Nainie Francuzlma bi jako dobro došlo ulaganje brolno svakako vrlo jake egipatske vojske na zapađnom bojištu, a drugo Englezf svojom ckspedicijom protlv Palcstine idu za ostvarenjein isključJvo čisto crtgleskili interesa, koji su čak šta više u diamentralnoj suprotnosti sa ruskitn interesima. Kao što se vidi iz njihovih vlastitih izvještaja, Englezi do sada nlsu bili u stanju, đa nanesu istitiski poraz hrabrim saveznicima središnjiii vlasti, u čijim se redovima lirabro bori i austro-ugarska artiljerija. Turcl, koji su 1)0 broju znatno slabiji, čak su u više maha pristupal! snažnim ofenzivnim naletima, pri kojima su nanosili teških gubitaka Englezitna, a sada onl vrše povlačenje, koje će trajati do časa, dok pojačanja, koja su poslata onamo, budu stlgia na lice mjesta. što će se obzb rom na slaba saobraćajna sredstva u pozadini potrajati još neko vrijeme. Cinjenica da u tim operacijama učestvuje i engleska flota, činl upravo smiješan utisak. Naime u ovom najistočnijem dijelu Sredozeinnoga mora engleska fiota nema da ^azire od drugog protivnika, nego š'to su nckolike njemačke i austro-ugarske podmortiice, koje su u ostalom do sada već potopile dva mala engleska ratna brođa. Daljc tiikoga ne može čuditl. što Englezi biraju kao poprište sv'og osvajačkog rata i time skrnave mjesta, koja svaki kulturaii čovjek smatra svetinjama. Ta već prije pola godine bacali su cngleski letačj bombe na Jerusalim. Ovo je nov dokaz za lažnu englesku pobožnost, za koju je poznati njemački romansijer Theodor Fontana, koji je dugo vremena živeo u Engleskoj, vrlo zgodno rekao: Pominju Hrista, a misie pri tome na pamuk.
Bbzvo] ruske revolurtie Novi ruski glavni zapovjednik. Iz Lublina javijaju: „Dzenik L u b e I s k i“ donosi o\ r o: Ruskl generalisim Nikolaj Vasiljević Kri1 e n k o u Lublinu je dobro poznata ličnost još iz mirnog doba. Sin einovnika opštinske trošarine u Lnbllnu Krilcuko je bio učitelj na trgovačkoj školi. Već tada maksimalista on je morao ispred policije pobjeći u Švajcarsku, gdje je proveo prve godine rata. Kao vanredan govornik i \ r rlo obrazovan čovjek on je vrlo jako uticao na omladinu u Lublinu. On se borio protiv poljskog šovinizma i vjcšto je zađobijao Ijubav prcina ruskoj književnosti i istoriji, kao i prema rtiskitn običajima. Kađ jc na nekoiiko mjcseci prije početka rata jedati Poljak upttao svog bivšeg učitelja Krilenka, šta on misli učiniti ako đodjc do rata izinedju Rusijc i Austro-
krv sleđila u žilama i kosa podigla na glavi; jer taj pisak, Laj strahoviti krik, to je bila pesma jednog iabuđa. Prva i poslednja pisma njegova — oproštaj sa svetom i životom. Mila, ti nika'd nisi čula pesmu labuj dovu. To je najtužniija pesma, koju jc Dog dao stvorovima. Ta mc jo j>esma ganula, i na moje ooi grunuio su suze, kao bujna kiša. Jai sam plakao za nečitn nepoznalim: možda i za nav r ek izgubljenim i ostavljenim, najvećirn blagom i srećom svojom — Srećo mojal Neznam, koliko sam plakao, ali u jeđan iuah sam na mojim plećima osotiO nečiju ruku. Probudio sam so iz z;mosa i okrcnuo se. Tza mene stajao jo jedan moj drae... nerazđvojni drug. —• Ti plačeš, reče ’on. "Ćoveče I razben se, to ne priliči čoveku. Ti riisi dete. Za tim mi se naže na uvo i jprošaputa: To je sramotal Ja se trgoh, snažno i silno, kao da nešto otresob od sel>e, l odstupih jedan korak od njega. Mojt libići zaigraše, i cela moja snaga zacepti, kao u najjačoj groznici. Pred mojim očima kao da se razbi nekakav gust i taman oblak, i ja u Bvetlosti, koja se prodamnom ukaza, lugledah mog draga začudjenog I preneražeriog. Da — rekoli mu ja pribranim i (tfaioženim' glasorn. — Covek sam, ali
Ugarske i ako bukn% ustanak u Poljskpj, odgovorio mu ie: Ja sam ruski podčasnik. Krllenko objavlbije svoje naimenov«Tiiite. (Naročiti brzojav „Beoferadstdh Novina") Bern. 29. novembra. ,.A g e n c e H a v a s“ javlja: Novi ruski gcncralisim Krilenko je izđao vojscl i floti dnevnu zapovjest, kojom objavljuje svoje nahiienovanje i svoj skori polazak na front. Zapovijest o ohustavljau.iu svakog ofenzlvnog rada. (Naročttl brzojav „Beosradskih Novtna") Stockhohn. 29. novembra. ,,D a i 1 y M a i I‘ .iavlja. Iz Petrograda: Nova vlada je izdala zapovijest vojsci na sviina frontovima, kojom se zabranjuje svaka ofenzivna djelatnost, jednovremeno se obznanjuje, da važenje zapovi.iesti vojuih zapovjednika zavisi od odobrenja petrograđske vlade. Koracl za primirje. (Naročlfi brzoiav „Beogradskih Noviha ‘) Rotterdam, 29. novembia. Reuterov ured javlja iz Petrograđa: Lenjin ! Trockij naredill su da so raspuste svl vojni odborl, koji potpomažu izaslanike drugilt socijalnih stranaka na frontu. Te su stranke neprijatelji naroda, jer na njih utičn engleske, franciiske i američke burzanske kapitaliste. Članovi vojtiiii odbora, koji se budu protivili. biće uapšenl. Trockij moll kotnesare svoje viade da predtizmu korake, kako bi se što prije mogli podnijcti prijedlozi za neodložno primirje. Početak pregovora za mir saopštiće se zaraćenim vlađania zvaničnim putem. Trockij moll t neutralce za njilHjvo.'posredovanje, da bl njihovi zeinljacimogli saznati o ruskiin mjeratna za ostvaretije raira. Rastrojstvo vojske, (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina“) Stockhohn, 29. novcmbra. ,,D a 11 y M a i 1“ javlja iz Petrograda: Prema opisivanju putnika, koji cloiaze iz Moskve, Rusija se nalazt u jezovitom položaju privredtiog i političkog raspadanja, od če ga j e može spastl ako Len.iln š to skofije zakljuČl mi r. Vojska se nalazi u potpunom rastroistvu. Vojnici lta frontu napuštaju u masama svojo položaje, da bi preziinill ti scliina iza fronta, koja su sa svim opljačkana, Citava se odjclenja tako doturaju do Moskve. Većina časnika će istupiti lz vojske, tako da je posiijc rata za duža vremena isključena mogućtiost da postoji stajaća vojska. Duhonjin i Krilcnko. (Naročlti brzojav „Beozndsklh Novina 11 ) Karlsruhe, 29. noveinbra. ,,D a i I y C h r o n i c I c“ javija iz Pttrograđa: General Duhonjin sc opirao da preda giavno zapovjedništvo
Krilenku. On je zaprijetio, da će Krilenka uapsiti čiin se pojavi u glavnom stanu. Krilenko je. kao što se javija. već otputovao u glavtti stan. Mogućnost skorog mira. (Noročltt brzolav „Beosrađskih Novlna'') • Stćckholm, 29. novcinbra. I O današnjoj situnciji drže u ovdaš- j nj’im krugovima: Svl govore o mogućnostj sJtorog inira, jer je opšte mišlje- , nje, da če doćl do zasebnog mira izmedju stcdištijih vlasti i RusUo. Stanje n Einskoj. T e r o r v 1 a d a i d a 1 j e. Kb. Stockholm, 29. novembra. Javija se iz Haparande: I ako je opšti štrajk u Finskoj prestao, i na nuiogim mjestima rad opet počeo. ipak mir nije uspostavljen. Crvena garda izvrštijo nad stanovništvoin tcror. Pregovori izinedju stranaka za obrazovanje koalicijonog senata nijestt doveli do sada ni do kakvih rezultata. Ukrajiuska republika. (N iročki brzoiav „Bcogradsklli Novina“) Rotlefđatri, 09. novembra. ,,Dai 1 y Chronicle" javlja iz Pe» tiograda: Viast u Kijevii ja u rakaiua ukrajinske vlado (narodnOg savjeta), koja je proglusila ukrajinsku renubliku. Rooublika će so sjediniti s Rusijom. Ona obuhvata gubemije Kijev, Podolijii, Winiju, Harkov, Poltavu. Čerriigov, Jekataiinoslav, Ilorson i Tauris.- Svi vladavinski poTožaji u Kijevu su u rakama Ukrajinaca. Rnski iisiovi su znpbjenjeni. Izborna pohjcda boJiševika u Petrogradu. Kb. Amsterdam, 29. novembra. Reuter javlja iz Petrograda: Danas su dovršeni izborl za konstltulrajuću skupštinu. Olasala je otprilike polovina petrogradskih birača. Prema posljednjem sastanku vojničkih delegata nema sumnje o toine, đa je najvećl dio petrogradskog garnizona uiz maksimaliste. Revolucijonarni vmjni odbor zauzeo je carinarnicu. Protivnici maksimallsta pred vojttim sudoni. (Naročili brzojav „Beogradskih Novina“) Stockholm, 29. novembraVojni revolucijoni odbor u Rusiji jo obrazovco naročito vojne sudove, kojima je naredjeno, da sve protivnike maksimaiista stave pod sud i da iii snde kao zavjerenike. Mjere za održauje reda u Petrogradu. (Naročiti brzojav „Bcograđskib Nuvina") Kopenbagen, 29. noveinJvra. , S ocial d em-okral en“ j v ja: V’ojska je osigurala poiptmo red Y mir u Petrogradu. Svuda sti u ulicama objavljeni telcfonski brojevi najtbžeg komesarijata za slučaj, ako bi neredi izbili. Za izazivače nere’da je ođređjena vrlo stroga kazna. Listovi objavljuju od-
1 1 /A ZVV'Jlll .»»7 )|Ui, 'KV J’ • ••• zola vanredne injore za zaštitu privrednog života. Uvcdcn je tromjesečni ...oralonjum. Posljedn.ia nada Engieske. K a 1 e d j i n k a o s p a s i 1 a c. Kb. Ainsterdam, 29. novćmbra. Petrogradski dopisnik „Morn i n g p o s t“-a polaže svu svoju nadtt na Kaiedjina, koji jo veliki prijateij sporazumuih sila i s njitna ćc u buduće zajednički raditi. Ogroinna zaliba zlata ruske države u njegovim ie rukama. Osim toga Kaiedjin drži u svojim rakanta polovinu ruske žitnice. Donska oblast i veliki dio Malo-ruske, provlncije na donjoj Volgi i Turkestan sjedinili su se pod imenom „JugoLstočna tinija“. Sve ove oblasti snabdjevaju cijelu Rusiju sa životnim namirnicama. Kaledjin je gospodar položaja. Puliovnik Muravjev — minlstar vojni. Kb.*Amsterdam, 29. novembra. ,,Al g e tn e e n H a n d c 1 s b 1 a d“ donosi pctrogradsku vijest ,,D a i I y C li r o n i c 1 e“-a, da su boljševikt naimenovali pukovnika Muravjeva za ininistra vojnog. Pokušaj Černova, da se obrazuje koaliciona vlada, propao je, jer ga ttisu potpomogli vojn! odbori. Rascjep medjii sporazutnnini siiaina. (Naročlt! brzojav „Beogradsklh Novlna") Stocidiolm, 29. novetnbra. „Stockholms Tidirigen 4 * javlja iz Haparande: PoŠto je uprkos svim prljetnjama Trockij objavio tajne dokumente. očekuje se u petrogradskim diplematskim krugovima rascjep trieđju silama sporazmna. Mnogobrojni Englezi otputovali su u Arhattgelsk, gdje sc već nalaze više engleskih parobroda, da prime engleske podanike. Isključenje Rusije iz parlske konferencijc. (Naročiti brzojav „Bcogradskih Novina“) Žetteva. 29. novembra. ..P e t i t P a r i s i o n“ javlja, da zapadne sile odbijaju zvanično učešće Rttsije u pariskoj konferenciji. Odluka se o tome obrazložava time, što poslanik Maklakov tiije još imao prilike da preda svoje punomoćije. Ruski otpravnik poslova Sevatopulos samo će radi obaviještenja prisustvovati savjetovanju. Auierički kouziiH ostaju na svojlni mjestima. (Naročiti brzo.iav ..Bcogrndskih Novina") Bertin, 29. novetnbra. Sa švajcarske granice sc javljar Pariski ,.Herald“ javlja iz Ne\vYorka: AineriČki poslanik u Petrogradu narcđio je američkitn konzulima u Rusiji, da i poslije obuarodovanja tajnih dokumenata i zvaničnih prcgovora o primirjtt ostanu i daije na svojim mjestima.
ti si zaboravio, <]a sam ja i otac. Moj drug pogim giavu, a. ja se zagu&ih u suzama, i padoh na njegove grudt. Ja i’ sad' ncznam, zašto sani onda plakao, i zašto sam se baš tada morao vas setiti dragi nioji. Prelddatn ovo pismo, da vam so. ja;vim 0 ]>et. Rndite mi zdravi i nadajte lra se. Dojransko Jezcro. Vas tata.
Djačka četa. f* (Iz pisma jedjiog oficira). S puškom o ramenu i puiiim novim fišeklijama o pojasu, mladi, zdravi, snažni, vedra čola i s ortama odlučnosti došli su jednog jesenjeg jut.ra u moj puk, — Koliko jo odredjeno za ovaj puk? pitao je komandant, rnereći strogim pogledom malu grapicu budućih starešina i ratnika. Jedan od njih, najkršniji i najslasitiji, izdvojio so iz gomiio nekoliko koračaji i propi&no, lupnuvši petu o polu, reče zvonko: — Cetrdeset i pet, gospodino potpukorniče. A četrdeset i pet pati očiju behu Upravljene u mrgodnog kiomandanta, ko-
ji je stajao pred njima, uprskan blatom, promrzao od kiše.’koja nas je tukla časovima, iznuren o’đsfupaujem koje neprestano ’irajc; Čotrdeset i pot pari očiju pttalo su u tom trenutku: hoćcmo h moći što učiniti. Kako stoje naše stvari? Modjutim jo protivnik jakom topovskom va tiom iukao naša istaknuta 'odeljenja, c'l i okoh’na je bila potresena strabov lom gr.nljaviuom. I još istog daua oni su l>ili rasporedjcni po bataljunima, četama i voclovima. Jednoga ili dana jio'pukovnik ispilivao. — Sta si ti? — Student. tehnike na nniversi .u Gandu. — A ti? — Svršeni filozof. — Ti? — Pravnik i t. d. — činovnik jodne bankc, advokatski pripravnik, pa opet pravnik, inžinjer, suplent, učitelj,.,. cvet omladine, rolađosti, inteligencije. * * * Prošlo jo od tog dana nekoliko nedelja. Mnogo se što-šta izmenilo. Oni, djaei, novi podnarednici i nove starešine, otišli su vedra čela, sa osmejkom na licu i s punim pouzdanjem u pspjoh. Nastali su đani pregnuća i krvavih bojeva. Na obroncima Bulcujje, Suvoboiu, Rudnika, Ovčara i užičkih planina krv
se lila kao otopijen sueg niz litice. Oni, verrn svom zavetu, svuda su l)ili. Na celom frontu su djaci podnarednici pretIiodili svojim požrtvovanjem, a njihova se krv lila nemilico. I jeduog decemkuskog julra, n jedno'.n maiom selu Sumadije, l'skisiora, ogpielom i pustom, potpukovnik jo pozvao sve djake da tnii izadju na raporl. — .Teste Ii doSli svi? — Svi. Komandantovo slrogo čelo se ml>ora, a mrgodno lice se razvitčo u tužan, lioJcćivi osmejak. — Koiiko vas ima? • — Osamnaest, gospodine polpukovniče. v — Osamnaest? Agde su ostali? ...Podjite preko gora i dubrava, rcka i Tdanaca, gudura i ohronaka tragonv našeg puka. Tražite ih tamo. Seđam ilv je poginulo, dva su umrla od rana, šosnaest je ranjeno, a dvojica Ježe u bolnici ^nuretvi štrapacem, kišom, sncgom, umorom... Steže nu se nešto u grudima. Pogledalv u ovaj ,,ostatak‘‘, boji je stajao pravo u stavu rnirno, s narednićkim zvezdicama na surim šinjelima, i pomislih na Beograd, Kalimegdan, korzo, pozorište mesta za koje je vezano toiiko njihovih’ tuspomena, 8