Beogradske novine
Br. 342.
BEOORAD, petak 14. decembra 1917.
Izlaze: dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podnej
Pojedini brojevi: • (Miredu I • kreKttu Ktlb. Wa ptctt«4U. . . . Btofcre 9 8««nl- Htictj***!« I MBKtll m etjsnl 08 ]. ..... 10 w« bTM <rtf mftnljt f) ctjtiđ 08 . ■ • .12 tutare Oglasl po ciJantktL
UJMBMJp , • ■•if Uo»t»llwi trejmhB) *n»tre »«tnit rantreO« 8'U toMtriBitfO........... *W
UrtdalStto: BEOORAO, Vuka Karadžtća uL bra| 10. Ttlafo« bra| B*. Uprava I prlmanja pratplata TopllEia venae bra] 21. Talafoa bro| tt Pr1man|t ogtasa Knaza Mlhajla ut bral 38. Talafea br 248.
Godina III.
Ratni izvjestaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. KI>. Beč, l;t. dooentbra. Istočiio bojlšte: Prokdd borbe. Pr ogo v’or i za primirje ua sviniruHkimfroittovimaopot su tiianaH niutro započcli. Talijausko bojište: Snijeg i magla spriječavali su juoor u reneoijanskom gorju svaku lx>rbonu djelatnost. Cete marSala baruna C'onrađa zarobilo su prema dosađanjem brojanju u Cetiridne%-nim Itorba»• a oko Mel ett skogpođručja 6?>9 talijanskih fčatsnika i preko 16.000 vojnika. Plijor. sastoji iz 93 topa. 933 mašinskih pušaka, 4 mitTaljeza, 81 ba. calominaii drugog mnogogratnog materijala. Načehtik elavuog sto?efa. Aiqulth Kuo toulEk od osjoćanju. Bilo je jedared vrijeme, kad su korice bile preširoke za niač, a govor ditdonnta nHe b« - o v'?o tako gladak. Bilo n onim d LUgustovskim damine, kađ je bogalj više •da čeznuo za svojim zdraviin . .' na. ino da bt mogao • :uiti u vrtoglavicu, koja je bila ctsviiet f'buzela. Gdjekoji je onda iz,'ovorio rijec., je poslije godinu žalio, što su U ištene, a gdjekoji je propovijedao mržnju i nepomirljivo neprijateljstvo, đa bi poslije nekoliko tnjeseci sasvim promljenio mišljenje. To je onda bilo, kad su se Ijudl počeli diviti državnicima, što imadjalm da za tren oka stvore odluke. za koje će odgovarati u vječnosti istorije, koje će vladatl nad biljadama i hiljadama i odlučivati o „biti ili nc biti“. Jasnim riječima dali su opravdauje za svoj postupak pokojni car i kralj Franjo Josip Prvi i njemački car, i dokazlvali svojirn narodima, da to nijesu otni bili, koji su se lakomisleno igrali vatrom. Kako bi drukčije, pošteuije I iskrcnije mogle zvučiti one proste riječi u manifestu cara I kralja, kad se uporede sa šupljim frazama Sir Ed\varda Greya i jadnog tepanja Asquithova, koji su litjeli, da na drugc svale tcrct odgovornosti i težinu posljedica brzo stvorenih odiuka, da bi bez interesa i osjećanja tnogli posmatrati onu krvavu borbu, koja se morala razbuktjeti. Od onda se mnogo toga promijenilo. Stnrt je počela prolaziti kroz svljet, a osnovi čovječanstva zađrmali su se od užasa divljeg oružja. Smrću opijent borci, kakvl su polazili u početku u boj, postadoše tvrdi ljudi dužnosti, kod kojih se pojam o otadžbini pretvo-
Produženje pregovora o primirju. U područiu Melette zarobljeno 639 časnika i 16.000 vojnika, a zaplijenjena 93 topa i 233 mašinske puške. — Rumuniska se voiska sama demobiiiše.
rio u naredbu za ubijanje. Državnld i l diplomate prodjoše užasnuti rukama kroz kosu, kao da bi htjeii, da se riješe duhova, koje je jedan ncpromišIjeni trenutak izazvao. Rat. kojl je blo vrtoglavlca oduševljenja, pretvorio se u avet, koja je svojim strahovitim oblikom upiašila cijelo čovječanstvo. Svaki čovjek, koji je imao da iskusi strahole rata, sjetio se one sumnjive savjesti svih otiih engleskili, talijansklh I rumunjskih drža\Tiika, koji sti bez potrebc i nevolje iijihovoj djcci nanijeli nevolje rata samo zato, što je umjesto predomišljanja jedaređ odlučivao jedan politieki interes. U RusJji je medjutini svanuo novi dan, koji jc izjavio, da je rat nasljedstvo carizma, te je kucao na vrata tnira, ravnodušan, pod kakvim uslovima će ga dobiti od protivnika. Već i u Engleskoj duva miroljubiviji vjetar. Ono oštro kritikovano pismo lorđa Landsdownea dokazuje ovu promjemi mišljcnja. iMoglo bi se s pravom pretpostaviti, da je cijelo čovječanstvo obuzeto gadjenjem od rata, koji čovjeka pretvara tt životinju, a kulturu u igračku strategijskih odluka. I na to ustajc u Engteskoj čovjek i đrži jedan svoj glasovlti govor; Asquith, jedan od ložača svjetskog požara. Đa ga još jedaređ stave pred alternativu, da !i da bude rat ili mir, on bi opet dao glas za prvl, i ako je medjutim vidio i upoznao strahote rata. Pretna ovom krvoioštvu, maksitnum surovosti f porugljivc besavjesnosti riječi su preslabe za polemiku. Da bi se za vječna vremena žigosala ova nestašica ostatka čovječnih osjcćanja. morali bi se upotrebiti izrazi Iz rova. Ali i istorija bilježi svoje primjedbe. Tamo će sc nači krvavim stovima pribilježene te tako olako izbačene Asquithove riječi. I ako je vcć svako svojc mišljetije o ratu revidirao, i ako se svako zgadio na bestijainost divljih đogadjaja, — visokorodjeni lord se joŠ uvijek veseii krvi, koja u potocima teče prcko bojišta. Cak ni očinsko srce ne potresa ovu ledenii prirodu: jedan Asquitliov sin pao je na flandrijskom bojištu. Ali ni gubitak rodjenog djeteta ne tnijenja krvave tnisli toga čovjeka. Svijetu je cbećan mir bez aneksija i ratnc odštete. Krv tiebrojenili milijuna biia je žrtva engleske ćudi. koja je htjela da ckuša svoju snagu na ojačanoj Njemačkoj. Čak ! danas tisudjuie se jcdan engleski državnik, da objavljuje potrebu rata, kad se i u samoj Eugleskoj počinje uvidjati nekorisan početak ovog rata. Ako ne budu ijudi osudili As'quitha, učiniće to istorija.
Ofenzlvo protiv Italiie. NjemačkJ csr tnaršaiii Conradu. Kb. Berlitt, 13. decembra. Wolfiov uređ ja'rija: Njegovo Vcličaustvo njemački ca.r i kralj jiruski uputio je maršalu barumi pl. C onrad u ovaj brzojav: Vama i sviitia vodjima i vojnicima, koji su učestvovali u borbama, šaljem Moje tople čestitka povodom ošvojenja Monte Ma1 e 11 a, kao i d r tt g i h s j a j n i h u spjeha a u s t r o-u g ar s ko g orttžj a. Od srca Vam žeihn i dalji napredak u tako sretnim operacijama. M illidm I. R. . Apšonje sociiaiista u Milanu. (NaroiSti brzojav „BecsrađslUh Novina“) T.ugano, 13. decenibra. U Milanu se i dalje prođužuj’e apšcnje socijalista sa optužbom, đa potpontažti bjegstvo vojnika. Izvršen je pretres i u uredniŠtvu lista „Avant i“. Uređuik Amilcari S t o h r i j e Progotii socijalista u Ilaliji. Kb. Ltigano, 13. deccmbra. U Miianu je po ,,T r i b u n 1“ uapšeno 14 socijalfsta, jnedju ovima i Storchi, urednik lista ,,Avanti“-a. DaIje je po ,,Avanti“-ja u Piave uapšen vodj revolucijonarno orijentirane željezničarske organizacije E c o i a. Protlv ofenzhe neće biii. (NaroClt! brzojav „Beozralsklh Novfna'*) Rotterdam, 13. đecembra. „Morfliilg Posi" jivha s t;■ * : janskog fronta: F’ojačai "■■cu-.ka i engleska na talijanskon •■■ • • ugla su 100.000 i j t! J i. d o m n a p o 1 o ž a j : o pskom istočnom f r n ; i ;ma i z g 1 e d a, d a ć e s e ii b V o ' sr o đ In i p r i j e ć i u v ei . u p r o 11 v 0 f e n z i v u. Italija zove svoje bjegunc?. Kb. Lugono;. 13. deceuibra. Zvariično objavljcnom naredbom talijanske vojne uprave poz'vaju se vojnt bjegimoi na povratak do 31. decembra 1 obcćava im se u tom slučaju oproštaj kazuo.
RusM 1 ruRianiski preissori s mlru. Sporazum pristaje ua tnirovne pregovore. (Naročit! brzojav „Beogradskth Nov’na' * 1 .) Carsko Selo, 13. deccmbra. (Bežičn! brzojav ruske vlade). Savjet liarodnih povjcrenika če vjcro-
l
vatno za vrijeme pregovbra o tniru saoi>štiti ooimaii bežtćnim brzojavom prijeđloge i izjave zastupnika zaraćenih sila četaina i noprijatcljskim narodima. Isto tako će 1 većina svijeta biti obavjoštena o toku j>regovora. Prema naknaduo prispjclim vijestima, saveznici su izjavili s v o j p r i s t a n a k, d a m i s n a š c strane otpočnemo pregovore o primirju, n e u z i in a j u ć 1 pri tomeuobzlr saino naš f r o ti t, itego i njihov, aii pod iislovom. da itti nl za jeđnu vrstu ne povttčemo naše čete, tiiii da njemačkc čcte snabdjevamo sa životniin namirnicama. Na juče oprovrgnutu vijest. da su saveznici pristali, da mi s naše strane otpočnemo pregovoro o primirju, mora se primljctiti. da načelnici savezničkih misija u glavnom stanu, o kojhna je bilo govora u brzojavu opšteg vojnog komitea privreinenom izvršncm odboru savcza željcznićara, neposredno saobraćaju sa svojoin vladom, jer oni nijesu potčinjeui poslanstvima. Demobiiizacija na rijfhiinjskoiii frontu. l.Naroftii i>rzoj;iv „Rcogrt’dskHi NdViiia") Kopcnhagen, 13. decembra. Iz Jaša se javlja, da je lia rumunjskom frontu medju ruskiin vojnlcima, povodom vijesti o primirju. izbilo pravo bjegstvo. S v u d a s e 4 e in o b 11 i š ć. Vojnički odbori sti potpuno liemoćnl. Oni su uierali već napustitl ninogobrojne rovove I utvrdjeuja ua frontu. j e r n e tn a v i s e v o j n i k a. Kutmmiski Kraii uapušta vlnvui sfan. CNaročia brr.ojav „Beograd’skž: Nov'na" ) - Miincben. 13. dccoinbr.i MalT* javlja. da nimmtjskl kraij zajedno sa svojirn dvoroni smjera đa iiapusti glavni stau. I rancuska za Ivusijo. P 0 s I j e d n j i p o k ti š a j i. Kb. Beč, 13. decembra. Lyonski listovi javljaju iz Parisa: Koniora je zakijučila, da 20. o. tnj. uzmc u raspravu ove interpelacije: 1. Interpelaciju Mouteta o otpočetim pregovprinta i sporazumima s vladama sila sporazuina bez znanja parlamenta, o nedavno objavljenim ruskim tajnim doktimentima i o nužnim mjerama v!adinim povodom toga objavljivanja. 2. Interpelaciju Mistral-Langueta o politici vladitioj i>rema Rusiji. 3. Inlerpelaciju Layrollea o položaju, koji postaje zbog sloma ruskog fronta. 4. Iitterpelaciju Margaiuea o pomoći. koju francuska vlada hoće da dozvoli Rusiji, da bi se ova opet pridružila silama sporazuma.
Taktika sporazunittih sila. (NaroCitl brzolav „Beozrađsk'h Novhia'*) Berlin. 13. decetnbra., Govoreči o popuštaniu sporazumnih sila prema Rusiji, koja je. istakao u svome govoru poslanik Buchanan, vell „B e r 1 i n e r T a g e b 1 a 11": T a k t i k a s p o r a z u m n i h s i 1 a ide na to, da se dobije ntjecaj u a p r e g o v o r e, kriko bi se naši pregovori osujetill. Cilj središnjih vlasti liiora ostatl: Ako je tnogućo s kI o pi t i m i r s a svima, a k o n ij e, o n d a s a m o s R u s i j o tn. Značajue izjteve engleskog I francuskog posianlka u Petrogradu. (Naročitl btzojav „Beozradskih Novina".)' Ženeva, 13. dcccmbra. Kao što je engleski, tako je i fran| cuski poslanik u Petrogradu N o u lens izjavio putem štampe, đa su s p o r a z u m n e s i 1 e v o 1 j n e, d a R u s i j i p r i z n a d u p o t r e b ti tn i: ra. pa da bi i one same mogle imatf u vidu jirimirje, k a d b 1 s e p r e th o (i n o m o g 1 i u t v r d 1 1 1 o p š t f uslovi za budući mir. O tome se pitanju vode prcgcvori izmedju Parlsa i Londona, od čijeg rezultata zavisi konačni odgovor Clemenceaua socijafetima. Vjcrovatno da je i Lloyd George s toga odiožio svoj odgovor na pis'mo Landsdosvna. Prema tome se može skoro pouzdano očekivati jednovremene izjave francuskog i engleskog ministra predsjednlka. Bnlfoitr o rtimunjskom prbiiirju. I I.S-.no&ti brzoJav „BeonradsJJb Novkia'.) Fraukfurt. 13. acccmbra. „Frankii’rter Zeuuug" javiju <* n.isc : >Tei::a fi a v a s 0 V i ..'. Irv.L* | stajirria i/. Londona poslaiiik K i u g )( i upilao u donjem domu vladu o pob'ža 1 ju Rumunjske. rialiour je uđgovorio: Ne mogu vt ! šc reči nego to, da je li r a b r a r u ' m u n j s k a v o j s k a z b o g o k o I n osti. kojesu n a m nepoznate, b i! a p r i m o r a n a, đ a z a k 1 j u č i P r i tn i r j c.
Dogodjaji u Rusiji. Rusku ustavotvorna skupštiua. (Naročlti brzojav „Beogradsklh Noviaa") Stockholm, 13. decembra. Većina čianova nstovotvorne narodiic sknpštine već je prispjela u Pctrograd. Juče su zasttipnici stranaka iinatl naročite konferencije, n kojima je utvrdjeti raspored rada za prvu sjednicu. U ininistarstvima su činovnici otpočeli ponovo da rade.
Podlistak. Mllica S. Vlatkovlćeva (Donjl I.apac): Povraćenom prijatelju. BuIbuF mi je pjesmu vio Pa rastjerč saba 3 * zoru Zorom bjelotn i moj sauak Pletući je na pcudžeru. ,,Moj bulbule, nisain karli 3 Mila ml je pjcsma svaka, Danas pjevaj sve u akšam* Od volje tl i rneraka 5 * Prljatelj tni selam 0 šaJje Koieg bijah izgubila, I uz selam svoje ime Zato nti je pjesma mila. Moj bulbule, nisant karli Mila mi je pjesma svaka, Danas ali. tnaksus 7 * višel Od volje ti, od tneraka. .
MUorad M. Petrović: Anegdot e IZ ŽIVOTA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA. Clča Ilija Stanojević. Jedna pobožna pesina. Svakom pismenom čovcku, poznata je ona pobožna pesmica, koju deca osnovnih škola uče na izust iz svojih čitančica.
‘ Bulbul — slavuj, 2 Saba — rana, *KarlI — tužna, brlžna. *Akšam suton. e Merak — volja, *SeIam pozdrav. 'Maksus —• mnogo.
Ona glasi: ,,Oj čoveče pravedničc Jedan Božji službeniče, 'Ako misliš Božji biti Čini dobra za života, PoštuJ brata starijcga, I tebe čc tnladji tvojl Jer čoveče pravedniče. Kad čoveka samrt nadje, Ništa sobom ne pouese, Već skrštene ruke dvije, I pravedna dela svoja.“ Čiča jc tu pesmu prcveo na suvrcmeni jezik ovako: ,,Oj čoveče pravedtiiče, Jedan Božji nesrećniče, Ako tnisliš bogat biti Kradi brate za života, Udri brata starijega, 1 tebe će mladji tvoji Jer čoveče nesrcćiiiče, Kad čoveka žandar snadje. Ništa sobom ne ponesc, Do skrštene natrag ruke, I krivična djela svoja“. Gde uisam bio. Ja sain obišao celu Evropu i jedan deo Azije. U Vojvodini nema mesta gde nisam bio, pa razume se bio sam 1 u Futogu. (A zar itna nekoga da nije bio u Futogu?) Dakle, jednoin prilikom bio sani gost kod Vlade Stefanovića učitelja ondašnjeg 1 tamošnjeg. Lepo sam se proveo. Kad sam se ujutru posle strašnog arhijerejskog iumpovanja probudio, pogledam oko sebe: Lepa soba! I onda se počnem dosećati gde sam. Pa dabome u Futogu kod Vlade. Onda sam osetio mimu i blagodamu
savest i cnako leškareči u krevetu stao razgledati'slike po zidovima. Pored sviju slika zatnače m) za oko jedan ,,lroš“ lep, mtad, tanki crnl brčiči, nakrivljen šcšir. Ustanem i skinem sliku, i na poledjiui hste pročitam i>otpis sopstvenlka slike. Začudio sam se, i počeli na slici tražiti crte čoveka, koga odlično poznajem, a koga no ovoj slici ne bili ulkad poznao. Da... ali je ova slika, bi!a siika miadića od svojih 25 godina, a oti je sad već bio starac od preko 60 godina .-. .Naš stari i uvaženi proicsor prava na univerzitetu; državni savetnik i t. d. i t. d. Gos'podin G. Kad sam posle izvcsnog vrentena došao u Beograd sretoli ga. Beše po običaju pošao tt „Gratid Hotel“ 11 a partiju kartanja. — Gospođine profesore, oslovih ga ja. Ovih dana, imao sam čast da vidim vašu sliku. ali ne sadašnju, već od pre toliko godina, kao jednog „Iroša“. Bez laskanja, vi ste gospodine profesore onda bili vrlo lep dečko. — Da, I vi ste valjda nekad bili lepi, dok niste oćeiavili... jeltc čiča? — Upravo, ja sam i sad lcp, i ja mislim, da večito ostanein lep... — Dobro... dobro ... videćemo mi to već... nego. kažite vi ineni, gde ste to biii, i gde ste to videli tu moju mladlćsku sliku? — U Futogu! gospodine profesore! — Hm... Jnn... bm. Kod Vlade!... I tamo ste bili?... Bože moj, Bože moj, a gde v! čiča još niste biii? — Nisam još nijednom bio u Indlji, g. profesore, i u. kafani kođ „Tri šešira**,
— Za oyo drugo verujem vam, zavrŠi stari profesor i pruži ruku. Melanž. Stari gospodin profesor, o kome maio čas pričah voli tnclanž i kolačc. Prva njegova reč, kad uđje u kafanu, a neki put i jedina njegova reč jcstc. „Melaiiž". I da ne kaže on to, kclneri i saml zuaju, i donose tmi melanž, i svc ilustrovane novine. Otišao sam u Pozorišnu kafanu, priča on. — Molim jedan mclanž! U treuutku prcdaimiom je bio i melanž i lirpa štapova sa novinama. Ali, da vidite čuda: Odozgo, i to ozgo povrb obrsfa plivala je jedna „Buba Svuba“ i borila se još živa, da se izbavi iz gustili talasa — obrsta. — Molim, doviknuli ja kelneru, koji baš u taj mah prodje porcd hiok stola. Molim vas lepo... On pridje!... — Vidite, počeh ja pokazujuči mu na insekat, ja ovo ltisani poručio, niti ja to volim u opšte... On pokuša đa podigne služavnlk, ali ja ga zađržah. I onda moUm vas. kad lieznate moj ukus, a liteli bi da mi napravlte zadovoljstvo u buduče, onda ovako radite: Donesite vi.tneni u šolji čist raelanž, u jednoj tacn! denesite mi posebno šcćer, a u drugoj tacni posebno zemičku, a u trećoj tacni sasvim posebno donesite nti ovu malu žlvotinjicu, i onda ću ja izabrati i nteša.1 po voljl, šta hcću. Ai; u tome se već stvori Laza Miodragović, kafedžija, za stolom ... Pesle?... Nišara želeo to da bude, all je krl-
vac toga trenutka izgublo koudiciju. Ali šta da radim? Ja ne vclim ...Mcj lanž“ sa „Buba Švabom*’. Zašto Čiča pije. Bilo jc to, pre desetak goUina. Onda jc čiča proslavljao jcdan svoj }ubilej. 25 iii 30 godina svoga glutnovanja. Posle zvaničitog dela pristuplio se piću. zdravicama. S time se dočekao sutrašnji dan, i posle gulaša u Pozorišnoj kafani (tu je bio i banket), produžiio se u užem krugu veselje. Posle ručka sačekaia se večera, i neprestano se pilo. Čiča je bio razdragan i mtiogo vcseo, I mnogo simpatičan. Ja ga drukčije ne mogu nl da zamislim. iduća noć bila je btirna... I osvanulo se. kod „Tri šešrra“. Tu je se produžilo. * '* Posie nekoliko dana doiazi kod „Tri šešira" jedan filantrop, koji uvek voll da daje savele, da pravi primedbe, I da preko ce!e godine i ziini i letl pijc šcrhcte. — Čiča. jKičinje on, bio sam na tvojoj proslavi. — Hvala tl na pažnjl, Čule, odgovara tnu čiča, igrajući domine. — I bio sam posie proslave ovde kod „Tri šcšira“. — Uh, ala si bio.pijan, čičal... Čića!... Čiea prcklde sa dotninama. zavali malo šešir po običaju, podiže kažiprst desne ruke... — Jest, otpoče on. Bio satn pijan, kao nikad do tada. ali tl i vi svi okrete se ostalim gostlma — vi neznate, da sam se ja žrtvovao, da sam Ja blo žrtva. — Ja sani se naplo, gospodo, radf