Beogradske novine

Izlaztt dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podno.

Pojadinl brojavi: • linrali I ■ tntifhn •* •. I h. UU cljisl •*....« Mtn • 'IrrtUbl-Umaijl, B»»nl-H«rf»i»rUI I Oahnnip p* oljMl ■«. . . . . . 10 M«n iim «r*i pttfriij« pt ci]«ni •■.. . .12 lam sn Ogfaal po ef|Mlka.

HleMdna pratplatat .) 0 VTS^ 9x1

* SzJ I “

U ttlall« krtjariai *»ilr*-'u|ir»k*ie»™i(ji •>—i U iMtlrtutfa........ "

UredaHtra; BEOBRAD, Vaka Karadžlća ul. broj 10 . TalafM bra| BJ. Uprara I prlmMja pratplata TopHBIn vanee brej 21 . TalafM hraj 21 Primanl« egliu Knaza MUmJta sL bral S& Telafan br 248 .

Godina IIL

Ratni izvještaji. izvještaj austro-ugarskog giavnog stožera. Kb. Bcč, 18. đeoeembra. Istočno boilSte: Prlmlrjc. Talijansko bojište: I z m e d j ti P i a v e i B r e n t e t r a j e u s p J c š n a b o r b e n a d J c1 a t n o s t. Načelnik elavno« složoTa.

Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berltn, 18. docemb'ta. Z3f»adno bciiJte: 7,1)0« bure i sniježiio vijavico bda je noznatna topnička djclatnost. U Flanjdriji i zapadno od Cambrai-a po» jačala so vatra pred večo. Izvidjatka odjelonja zarobila su naengloskom fronlu sjevcro zapadno od Pinona, na jjstočnoj obali rijcko Maase i ju|»o istočuo od Thanna stanoviti broj 'En. glc/.a i Frantruza. Istočno bojlštet Wi§la novog. jVtaćednrtskO hoHStC: U zavijutku Crne Reke i izmedju t’ardara d Dojranskoga jozrra oživjela jo na vrijeme topnička djelatnost. TaHiansko boiište: Izmodju Brentc d Piave na mnogo mjesta živalma topmčka djelatnost. Istočno od Monte Solavolo zauzcti su dijelovi nepri jateijakib položaja. Prvi zapoviednik elavnog stana pl. Ludendorff.

Primirle. Saveznici su sa ruskim deiegatlma 'zaključill ugovor o prlmirju, koji se ne možo otkazati do 14. januara, da bl ostaio dovoljno vremena za pregovore o mlru, koji su već 15. o. tnj. otpočeli u Brest-Lltowsku. U međjuvremenu vlada mir na svima frontovlma, koje clrže ruske i rumunjske vojske, a saobraeaj izmedju obiju strana uredjen je odredbama ugovora o primirju, koje ’soi pravničkl brižno ra/.rcdjene, Nećeino ovdje raspravijati o tome, ■ lioće li ovo primirje dovesti do mira ili do novih borbi. Naime sama činjenica, 5lo je Rusija započela pregovore sa 'središnjim vlastima. a da se nije prethodno sporazumjela sa svojirn savezniCima, pretstavlja značajan momenat 1 ukazuje na to, da Rusija nikako više nije voljna, da i dalje v r uče soorazumna kola. Iz toga se vidi, da se Rusija opet obazire jedino na svoju voiju, da je ona do duše dockan, aH ipak jedn(nn došla do spoznaje, da ona u ovom ratu nijo bila ništa drugo

Zaizeti a iia jiii lalnski i invaliiliih

pttji istto oil IKoi Solavoio. Zailjeoo je oreito 10 Taliiana. - Predstojeća izijena gradjanskil tolh zarobljeiika: ponovno ipostavljanje poštanskog i trgovačkog saolraiaia sa Rusijom.

nego li engieski izmcćar, koji jo nosio kožu na pazar za engleske interese, a kojemu su rdjavo plaćali francuskim zlatotn dragocjene ljudske životc, koii su u toku ovih triju godina ispropadaii na fronto\ r ima. Ovo jc saznanje pobudilo Rusiju, da napusti svoje đosadauje saveznikc, što nijesu mogle sprlječiti ni stroge odredbe londonskog ugovora. Na ime nova ruska vlada s pravom izjavljuje, da nju ne tnogu vczivati ugovori, što su ih njene prethodnicc zaključile pod englcsldin pritlskoni. 7a zt^jadne sile primirje pređstavlja težak udarac, koji ima kako političkog, tako i vojničkog značaja. Na ime odlučnim držanjem Rusije dospjela je Engieska u ,,čor-sokak“, iz kojega će teško naći izlaza. Sada naravno sporazum ulaže največl tnid u to, da sprijcči potpunu pogodbu izmedju središnjih viasti i Rusije. Dokaz je za ovo ! prijc svega novi kurs. koji se opaža u sporazumnoj štampi. Dok su ranije pariski boulevardski listovi pisali neprijateljskim tonom prntlv ,,bol'šcvičke“ vdade, sada su udarili u sasvim druge žioe, dauići mjerodavnitn prije sv'ega veleumni savjet, da se postaraju za stvaranje dobrih ođnosa sa novim rcžimom, kako Rusiju ne bi ioš u većoj mjeri otjerali u imperijaiističko njemačko tiarnčje. Već su izmisliii i liovu, zgodnu frazu: sporazum, vele, ima sada još jednu novu dužnost, na ijne, da brani zagroženu rusku detnokraciju. Poiuzvauični Wolffov ured objavio je juče jedno saopštenje, preana kojemu j Nieinačka pokazuje potpuno razumije\ r anie ruskom idealu o svjetskom niiru. Ali Njemačka i nieni saveznici nijesu moiiii za mir; središtije vlasti još su i danas dovoljno snažrte. da učine uzaludnim sve nanore svojih protivnika i da Izvojuju mir, koji je dostojan one silne krvl, što stt je orolili u svojoj borbi za odbranu. Rusija je molila za ove prcgovore, koji stt sada evo doveli do ugovora o primirju, a ideja vodilica ovakvog ruskog rada bilo je uvjerenje, da je za ruski narod mnogo boije, da sam sebi opređjeijuje svoju sudbinu i svoju budučnost, nego da i ti buduće predstavlia sporazumntt iiratnt za topovc. No na zapadu i dalje se ratujc. Svečani spoirazuTitni govornik L!oyd Oeorge, tek je prije neki dan naglasio to uz ttoblčaieno hvaiisanje. No i tt zapadnlnt se držav'ama sve više i više pojavijtijti znaci, koji pokazuju, da stt i ti narodi siti rata, do dtiše ne ona krupna gospoda, koja se goste po ručkovima, a za koju rat nije ništa drugo nego li zvučna fraza, vcć široke narodne mase, koje se pate po rovoviina ! ko-

jima stt dpjadile imuke, od koiih se n© mogu nadati nikakvom oslobodjenju, nikakvom poboljfanju sv'oga položaja. Kako me.djtt prorivnichna, tako 1 medju zađrtim poSbtuiicima rata pojavljtlje se kao neka sablast, koja se već dočepala nižili narodnrlt slojeva, koji uajviše pate od posljedica rata, a sada ta sablast smjeio prodirc i u paalamente, đa tamo širi zdrav raztun. U Itaiiji sc protiv. Oriandovc v’adc bori uglcđna opoziclja, Erancuska sva odjekuje od Cai!!auxovog škandala, a što se em glcskog naroda tiče, hije više tako daleko vrijeme, kada ćc i on dosiijeti do razunmog saznanja. Sva ta vrijenja u ostalim sporaztttunim državatna još ćc uvećati značaj zaključenoga primirja; od kada je Lz nie Izvadjcna jedna od osnovnili greda, trcse se cijela icuća; sve se višcbiiži idealuo tnirn o d o b a, a p u t e m, š t o tn u g a j c prokrčio po b j cd on o s n i tnač s r c d i š n j i ti v! a s t i.

Pregovori u Brest-Litowsku. Qrof Czernin u Brest-Litowsku. K a o o p u nomoćeni k A u s t r oU g a r s k e. Kb. Beč, 18 . deccmbra. Mlnistar spoljnih poslova lično će prisustvovati pregov'orima tt BrestLilovvsku kao opunomoćenik AustroUgarske. Orof C z e r n i n će u srijedu 19. o. mj. otputovati u Brest-Lrtowsk. Kao njegovi prafcloci će tamo otići: odiclni predstojnik minlstarstva spoljnih poslova dr. Oratz.. izvanredni posianici i punomoćni ministri bartin M i 11 a g i dr. »1. W icsne r, savjetnici poslanstva fcarun A n d r i a » i grof C o 11 o r e d o. kao i tajnik poslanstva barim 0 a u t s c h. Trocklj o tniru. (N.iročlti brw»jav „Bcosradskih Novlua“.) Stodkhohn, 18. decetnbra. Trockij, ruski niinistar spoljnili poslova, izjavio je. izmedju ostaioga jedttotn Švedskom uovinaru: D r u g a r tt s k a r e v o I u c i j a tt b i 1 a j c r a t. Naš zađatak ograničava se na to. da lješinu zatrpa. Primirje i mir, to jfl naše ortižje protiv antirevolucijonaruog gradjanstva. Naravno, da ćcmo konstituanti predložitl tisIov r e primlrja. Ovi se do sada nijesu mogli obiavit!, pošto pojedine reakcijonarne izbornc komisije nijesu htjelc provcsti ivtjedinc odredbc, koje su se odnosile n.a izbor. 35 poslattika kadjetske stranke morali su se isključitl iz konstituante, pošto su potpoinagali štrajkaški jmkret protiv vladc. Ovih 35 iroslanika isključiče se takodje za vrijeuto gradjanskog rata

iz narodue skupštine. 0\ r o jc doduše protiv našeg nstava. ali revolucija stvara scuna sebi zakone. Ljcvica revolucijonamih socijalista, koja je do sada radila zajcdnički sa boljSevikhna, želi, da prema kadjetima budemo pravičniji, ali plcnarrta sjeđnica savjeta baš je noćas odlučila, sa 150 glasova protiv 87, đa ćc potpomagatl v'ladine postupke, Peložaj vladc^ je vojnlčkl I poiitički veoma dobar. Činovnički otpor počinjc poptištati, i bio je već tt principu pao, kad stno zauzell državtiu banku. Sad priznaju i banke, da drža‘ va ima pravo nadzora nad njihovhn finansijskiin operacijama. Odjeci primirja. Objava pritnlr.la u Sobran.i»Kb. Soiija, 18. đecembra. Ministar pretlsjedrtik B a d o s 1 a v o V objavio je danas u sobranju uz opStu pažI nj’u sklopljeni ugovor s ltusijona o ptij mirju. Cifanjo ugovora propračono je je1 dnoditšnim odobravanjr-tn r-vib stianaka. Olasovi bečkc štantpe. Kb. Beč, 18. deceinbra. I lanažnji listovi uivnlpiju j cbtoduŠno, da je sklopljeni ugovor_ o primirju jak usp jeh dos 1 jodnc mir ovne poldtiko središnjib sila, koja jc tačno pi'ije godinu datra prvi put izražena. Zadovoljstvo njeinačke štatnpe. Kb. Berlin, 18. deoennbra. Sa zadovoljstvom govorc svi jtttarnji listovi o sa svim ncobičnom p o s t tt p k u, što je o d m a h p o s 1 i j e zaključenih pregovora o primltju prcdat javnostl dok u m e n a t o p r i tn.i r j u b e z i k ak v o g ogranlčen j a. Utisak u Carlgradu. Kb. Carigrad, 18. decombra. V ijest o zaključenju pdmirja s Rusijom imala je senzacUoni učinak naročito, što iz njega siijeduje sloboda trgovačkog brodarstva na C r n o m m o r u. Svijet se otlma za novine I svuđa se cpaža vellka radost zbog tog dogadjaja. Položaj ruske vlade. OPŠTE STANJE U RUSJJI. Siguran položaj msko vladc. M i r b 11 z u. Kb. Stocklioim, 16. dccembra. (Zakašrijeno). Hogclund, vodj ijevice, koji se bavl u Petrogradu, brzojavlja listu ,,P o 1 i t i k e n“ poslije razgovora s Lenjinom, Trockijetn, gos-

podjom Kolomtai i Buhariiiom, d a p o1 o ž a j v 1 a d i n i z g 1 e d a v r i o sT g u r a u. U opšte se vjeruje, d a i e» trt i r b 11 z a k i to ne •separatan, već opštf mir. Juče snto bill svjedocl kttdjetske dcmonstracije, koja se izjalovila. Seijački kongres izjavio se tt lcorist Ijcvicc. Černov je izgubio svoi titjecaj. Tobožnji bijcg bivšeg cara. ' Kb. Petrograd, 18. d cembVa. \ Petrogradski brzojavni ur-d javljat j Savez žcljezničara pobija vijcsl •> b>j'1fw i N'ikolc Bomanova. Novl pogromi. Kb. Stoclcholm, 18. dčc-mbra. Jcvrejski dopisni urcd javlj’a o nOvim pogrominia i ncmirima u ^uberniji Mobiljev, Kijev i Vuliuiji, u kojima na r roč-ito učestvuju vojnici crvcne garde. Naj. rocito vcliki pogrom jo bio u Brotly, graničnotn gradu GaJicije. Opšta nenaklcitost prema EugleskojKb. Bcrn, 18. dcccmbra. ’ Petiogradski dopisnik ,,M o r n i ug i PosP'-a javlja o dižanjn ruskih stran-ka i jtrema Engleskoj i dolazi do aakljućka, j da u Rusiji rtetna viso ni jedno grupe, | lcoja bi Englcskoj bila naklonjona. j Pokušaj sporažumnih siia da ponovo potstaknu Rusiju. Kb. Berlin, 18. decembra, IVolffov ured javlja: Njemačka štanipa pažljivo prati grčovite naporo’ Njcrnačkoj profivničko Štampo, da kođ| rnske vlado izazove nepovierenje prema nanrjorama Njomaćke. Ona kaznjo. kol'ko ntora da jo boii čudnovata nagla promjeaa držanja prc-ma ruskorn savero'ku JoS do skora je raska vlada obasipana gr<t< njanra i prijel ilo joj so kaznom. Sad pak ; ni najmange ne zazire od protvaranja, da j rusku deniokracaju, koju ?.ag r o/.a'.a njo* I mafki imperi'a’izam, žoli da šiiiti i brani, Busija, tako suprot tome naglašuje njemačka štampa, može biti jvotpuno si, "urna, da Njemačka po'puno shvača raskf (tdeal o svjotskom miru, dok kod spora« (znmnih sila po-toji samo jcdno mjeix>< davno gledište, da li s ruskkn vojnicimai inožo i dalje raspolagati kao s iopovskorn' hranom, iJi ne. Čičerin pušten tta slobodu. A1 i tn u Engleskaue d o z v o i j ava povratak u Petrograd. Kb. Amstordam, 18. decembnt. „Algemeen Handelsb! ađet“ sa< znaje iz Londona, da jo Čičcrin, kogj je lioljšovička vlada imenovala za rus' og |X>slanika u Londonu, pušfon u slobodu. Medjutim so englcska vlada prot vi, ds mu dozvoli povratak u Petrograd.

Podlistak. Moj tata. Dattas udjo tr naš salou i pribli/ih 90 onomo stočiču ispod og'cdala tamo Si uglu, ua konto sfcoji inoja l>’odo-žnta ^atula. Otvorih jo i az nje izvedih jedau tnali album, kojega mi je X kupih baš i a (Ovo ,,dotiujcc“. Ja sam voć odnudt jnotnula svo svojo fotograb'ie, a i ono fkoje nii pripadaju; a međ;u njima na jprvom listu imam? — Vas taUccl Sta yidch: viđt-h jedno slabo. izmučono iiCe, Bama tuga, scta, (jer duša pati) satna briga, neka čudna noizvesnost. Ta tom su mu prestavili svo stra 5 no, sam jližas, jezu; i on, on je sen čiste slojbodne duše, lica — duševno veđra i srećna čovcka. Duša mc zabole, lw>l nadgača, preli so u jetkost, jođ i ja sva otrovna proklinjah: i Mvch i ljud.e i Fdes i razum i srce, kojo razume i osoća; ■ la suzo su skrivalo to bolno, nesrećno lico, koje umire, čozno za nama I daJrale mn izraz voćeg očaja, bola, ble(dila, nedostižno patnje l sonil Moj tatice, daloko tamo negdelll Već i troći detinjci, moj tatico, a vi jn'c ni sad niste veza'i!!.,. Vraćam so kući, sneg sifcatt sipa mi (u lico i zavcjava mo grozno, smr'no loIđeno uz pripomo'ć slrahofcnih vet’OV'a u Itijem fijuku ču : cm tvojc — so rc' on, so liold— samo surovo, smrtno, puno jeze, kao dz groba od tebo da do'azi... Tml>oba (Z. D.)

Mllorad M. Pctrovlć: Glasno jecanje. Dragl tata! Od tebo već 4 mftsoca nismo dobill pismo; Mi tebi pišomo gotovo svaki dan, neznamo da li ti naša pisma d ibijaš. 5ta je tx>? Ovo ti pisino ša'jcm po ovom pospodirtu. Njentu i njogovoj poi'od'ci, dozvolili su, da so mogu vrat'ti u Beograd. 0 ala su srećnii A mi? Dalićomo se mj kad god videti? N : kad! M *ni se čini i 1 ja uobražavam, da taj dan n'kad nećo doći. Oslabila sam i ostarila, i nebi mo poznao kad bi me vidc-o. A naša deca? Naša dobra deca, oni su senke; dobro i poslušno scnke, kojo je ova l>eda, što je podnosimo napravila mudrac'ma i stojdcima, koji junački pate. Da, ali, da Ii ćo oni svo fco moći izđržati i dokle? Ja zel)em za njih. Pa poslo toga, rnoja duša d mojo srco rastržu se od bo’.a, kad ih vidim ovako bespos’enc. Na- najstariji inatorac Bošlco, i ako jo svršio tamo malu maturu, ovde je učio ponova III. razred gimnazije. Baduška je takodje svršiia oydo III. razred; Miroslav je na lreki način svršio odmah II. razied gimnazije, i ako jo kao što znaš imao samo osnovnu školu; Danka je počela osnovnu. Svi su ođlično svršili školsku godinu. Dolazio nam jo o slavi i dircktor ovd. gumnazije sa gospodjom i čest'tao mi. Ali sad ? Ovi stariji ne mogu đalje, jer u ovoj varošl nema vifie od tri razreda pimnazije. Vodila bi ih u Niš — ali kalco i sa čime. i ZnaŠ li ti da meni samo za hleb trcba 60—80 leva nedeljno. Pa i njega nemamo dovoljno. Od tebe već 4 meseca nisam niTokva glasa dobila, a novac sto si nam pre toga poslao odavno sani pot oši’.a. AIi spasi tne iz ovog ćiftinskog mesta. Mi ovde nemamo rarllate'lja* ml

uoi>šte neinamo pt ijatclja sem tebe; ti sl naš jedinl, i najveći prijatelj, jcdino naše biago. Zašto si nas onda ostavio i uapust>o, ili si vaijda tamo na našem slatkotn ognjiŠtu zaboravio da ovamo, daleko od tcbe, iinaš čctiri crva za sobotn, i jednu nasrećnu ženu, kojl pištc za svojim ognjištem I za tobc-m, ali ih niko ne čuje. Svake večeri, kad naša dcčica očitaju tnoiitvu samo za teibe, 1 kad se, ah koliko puta i bez večerc, gladni krenu u postelju, ja iz njin'h mladih prsiju začujem jcdnu buru 'od uzdaha, a kad već leguu u postelju, ja dugo i dugo čujem njibovo giasno jecanje, Sviju me je žao, all za tvoju Ijubirnicu i mczimicu, Danku najviše. Ona 1 tt snu Jecat Tata, tata, gladna sant. Zašto si rne ostavio. Oh, da je samo jcdanjnit da čujcš taj vapaj, ti bl. ako si nas ikad voleo, doieteo kođ nas, zgrabio u naručje I izbavio iz ovoga pajda. Ali ti nas ne čuješ! Ti nas ne voliš. Ti si lias ostavio da tnnrcnto od studeni i od gladi, i nti ćeano umreti, ali upainti dobro, da će poslednja tnisao naša, poslednja slika, s kojom se budemo praštali u našoj bolnoj i izmučenoj dttSf biti ti I samo ti. 1 niko vlše, Tvoja R.

A. O. Matoš: Stevan Sremac. (Nasavak). Sretnac rte bi blo tako Interesantan, da nije jedan od najizrazitijih tlpova onih srpsklh književnika, po kojima je beogradska literarna boema —•

u mlniaturi, dakako — toiiko siična engleskim literatlma XVII. stolječa, kada Savage sj>avaše pod veđrirn nebotn, kada frivolni grof Rochestcr dajc batinati Drydena, pišući raspravu o smiješnosti, kada jc Ward, falsifikator, okitio svojom prisutiiošću sramotni Stup i kada Jovijahit doctor Johnson valjaše svoju korpulcntnost londortskim ulicama, igrajući se u džepu ljuskont od naranče. Nekadašnja kafana Dardaneli, a poinaio i sadašnja Pozorišna Kavana daje varn jx> katkada kao reflcks čtivenih litcrarnih kaiana XVIII. stoljeća: Procopea u Parisu i čttvene Sirene u Lonđonu. Tu se često sastaju svi opasni pamfletisti beogradskih novina, svc što ne spada u ,,koter]ju“ j>roiesorske lit-cratura l akademijske, univerzitetske, autoritativne kririkc, svc što višo voli Ijude od idcja, živ'Ot od teorije, uinjetnost od strančarstva. Nekada su tt torn društvu sjali Vojislav Uijć, Janko Veselinović i Glišić, ali Glišič sc iza Jankove smrti povukao, a danas su tu najtiplčniji Branislav Nušić, Bora Stajikovič — ix) rnotn tnišljenju danas najbolji srj>skl pripovjcdač, bivši ministar Pavle Marinkovič i sjajni kotničar Illja Stanojevič (,,Čiča“), satirik Dotnanović (I on težko boluje!) i Milorad Mitrovič. InaČe „kafanski ljudi" ne dolaze u to družtvo s političkih razloga. Taj krug je jedan od najduliovitijih l najslobodinijih od svlh meni poznatih. Ni pariska bcoma nema više duha i ,,papra“. I Pcra Todorović, modemizator beogradske štampe, najžigosaniji 1 najdarovitiji srpski novinar, srpski Emil Glrardin, i on se pokatšto nadje u tom paradoksalnmn kolu, gdje -- kao u XVIII. stoljeću — konversa-

cija i Jobra dosjctka više vrijedi otf uspjeha dobre knjige. Ovamo neka ne dolazi nitico, tbo je kao La Fontaino trom i giup u društvu. Tu ic Mllan Gjorgjevič, novittar, sa ženom, đanasj najboljom beogradskom glutnicom, ttčitclji Sretenov r ič i Pera Jovanovič, urednik ,,Pj-avde“ Jova Adamovič, glumac Gav'rilovič, pa simbolista Disl (Vladislav Petković) i Sima Pandurović, ureditlk „Politike" Ribnikar (sličan Amerikaucu), „beogradski Sarcey“ Jefta Ugričič itd. Sasvim je prtrodno, da su se n takvoj atnrosferi moralt raizviti sjajni, sasvim specijalnl causeuri i pričaoci, od kojih j<j bez sumnje najbolji Zarko J. Ilijć. brat Vojtslava { Dragutina, najbolji beogradski feljtonista ako i ne piše. U djeiima svih savremcnih humorista bcogradskih naći ćete tragova njegovog duha. Sretnac ima crjele Žarkove fraze (n. pr. „Kao pas sa čičkom u repu“), a Demanović je njegovu priču o Mitroj>olitovom Mačku jednostavno prepričao (tt Dn. Listu). Prilike sc mijcnjaju, a ovaj način života literarnog i tt Beogradu izumire. I srpska boeina iščczava. Našt tobože pnozaični dani bit će već za desetak godina najludja romantika, jcr jfi savremenost uvijek ironična. prošlost i budućnost jtoctična. Evo u takvoni društvu carevaše lijepa, bljela, gospodska I bećaiska glava Steve Stremca, a pored nje sarkastična inaska Bakhov r og tragičnog jarca, maska Zarka ilijča I gaskonjsfca glava Branislava Nušlća. Ako je največa tragika inodernoga života vulgarnost, Sremac je umro groznom, tragičnom stnrču, vuigarnljom i glupljom od Zoline I čuvenog flzičara Curie. I glumca 1 dramatičara