Beogradske novine

Subot*

Broj 11Z. s

Strana 2.

beogradske novine

27. aprila 1918«

PođmorniČki rat Nova potapljanja. Kb. Bfirlin, 26. aprila. Wolff ov ured javlja: Na zapadHoj obali Epgleske potopile sn aašo podmornice opct 17.000 brato registrovanib: tona Medju potopljenim brodovima bio jo jcdan natovareni pami brod od 6000 tona, zatim jedan' takodjer natovareni oktopljeni pami brod ckl 4000 tona. Načelnik admiraiskog stožera mornarice.

Argentinska vlada htjcia da kupi njemačke brodove. ,,N e u e Z fi r i c h e> r Z e i t u n g“ Javljaju 25. o. m. ovo: Odavna argentinska vlada snijera da kupnjom uzir.6 u svoje ruke njemačke brodove, koji se nalaze u argentinskiin pristaništima, da bi ih upotrijebila za prenos robe u Evropu. Gjenovski listovi saznaju, da je sporazumni savez izjavio, da on tu kupovinu ne može odobriti, jer bi to iš!o u korisi Njemačke. Japanci prema Švajcarskoj.

Razne brzoiavne vijesti. Sa solunskog fronta. (Naročiti brzoiav ..tieuttradsKiii Navlna'*) Budimpešta, 26. aprila. Sofijski dopisnik ,,A z E s t“-a javha: Napadaji neprijatelja na maćedonskom frontu svode se na to, što su stigle grčke trupe. Prema pretjeramim glasovima imaju ove 100.000 ljuđi. Ovo je očigledno neistiaa, pošto Grčka u svojim sadlašnjiin zamršenim okolnostiina ne može toliku vojsku đičf. Engleske mine u Šeldi. Kb. Berlin, 26. apri ! a. Novine donose vijest, da su u Seldu postavljene pomorska mino. Za devet mitta ustanovljeno je, da su onglesbog porijekla, tc su uništene. Cetiri mine sti sakrivene. Na osnovu ovo činjonice proteBtovala je bolandska rlada proliv ovog postupka u Londonu, te upozorila, da je ovo jedan čin piotiv haaške konvencij«. Naročilo je značajno, da su niine potopilo jedan čamac u siužbi vladine flote i jedanribarski čarn’ac.Tom priiikom j' slradalo devet ljudi. Najnovije vijesti širom svijeta. Pokret protiv Uoyd Georgeove vlade u Engfeskoj. iz Londona ima stockholmski list ,,B e r 1 i n g s k e T i d e n d e“ ovaj izvještaj oa 25. o. m.: Broj engleskih listova, koji tvrde, da sadanja vlada gubi sve više povijerenje, z n a t n o j e p o r a s t a o. Nedavno izvršene promjene u sastavu vlade nisu u tom pogleđu stanje ni u koiiko popravife.

Iz Benia ima ,,Frankfurter Z e i t u n g“ ovu vijest od 25. o. m.: Japan je od svoje tonaže za sada stavio Švajcarskoj na raspolož-enje jedan brod. Ovaj sporazum treba još da potvrđc sporazurnne sile.

Građ i okolica Dnevni kalendar D a u a s jc suboia 27. aprila, po starom 14. aprtla. — RlmokatoHd: Petar Kauisij, Peregrin; pravoslavni: Martin, Azat (Lez. Sub.) Casničba i činovnlčka kasina otvcrcna je počamođ 15. fcbruara đo 11 sati u noći, C. i k. vojuioki dom: Citaonica, soba za pisanje 1 igranje, kantina. Olvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Slobodan prlstup svakome vojniku. Kincmatografi: Vojni ktpouKralia Milana ulici br, 56 (Koloscmn): L’ 4 sata poslije podne opšta predstava; u 6 sati poslijc podne predstava za vojnlke, a u 8'30 saU uveče prcdstava za časnike uz pratnju garuizonske muzikc. — C. i kr. gradjanskl kino na Terazijama br. 27 (Paris): U 5 satl posiije podne I 8 sati uvečc opšte predstave. (Večcrnja predstava uz pratnju vojne muzike 409. etapnog batalijnna.) Beogradski orfeum (u zimskom pozorištu, prlje Bcuievard): Početak predstave u 8 sati uveče. Bibiloteka za pozajmicu (Balkanska utlca br. 1, Hotel Moskva). Otvorena od 10—I sat prijc 1 ođ 3—7 sati poslije pođne. Noćna služba u ljekarnama: Od 22. do uključ. 27. aprila vršiće noćnu siužbu u Beogradu ove Ijekarne (apoteke): SeI a k o v i č, Kncz Mihajlova ullca 45; V iktor ov i <5, Terazije 28; P r e n d i ć, Kralj Aleksandrova ul. 61; S t o j i ć, Sarajevska ulica 70. ^ Saobraćaj na ratnoin mostu izmedju Beograda i Zenmna obustavljen je svakog dana od 7—8'30 sati prijc podnc od 12.S>—2 sata posiije pođtie. Iineni dan NJeziuog Veiičanstva.

Ostavka Japauskog miuistra spoijuih posiova. iz Loiiđona se javlja, da je odstuptio japanski ministar spoljnih poslova. Uzrok Je nepoznat, ali je vjero\ r atno, da on stoji u yezi sa bitervencijom Japana u Sibiru. Njega će naslijediti Goto. Francuska otkazala sve trgovinske ugovore. Erancuski ministarski savjet, kaKo še iz Berna 25. o. m. javija, rpcsio je, da otkaže trgovinske ugovore. Poluzvanična pariska štampa popraćujo otkaz, koji je izvršen u potpunom spcrazumu sa ostaiim vladama sporazumnih država, s pretnjoni, da sti sad slobodne ruke za privre'dini rat protiv središnjili vlasti. Prema sporazumiiima. neutraMma i neprijatelja raznoliko će postupati. Wilsonova neograničena opunomcćenja. Iz Washingt04ia donosi ,,N e u e Korrespondenz", list koji u Bernu izlazi, ovu vijest od 25. o. m.: I ako je predsjednik u ovirn danima opterećen vrlo važnitn poslovima, koji se rada tiču, on je ipak izjavio, da je voijan prihvatiti zakouski nacrt, kojim će mu se dati neograničeno opunomoćenje za vodjenje rata.

• Povođoin imenoga dana Njezinog .Veličanstva carice i krabioet Zite^ održaće se danas, u subotu, u 9 sati prijo pođne u orkvi u dvoru svečana služba Božja, za vrijeme koje će svirati ganiizonska glazba. Počajsna satnija 409. puako-ustaškog etaipnog batalijuaia ispaliće kod takvili slučajeva oblčaine tri poč&sne paljbe, a isto će tako i artiljerija za vriieme Bogoslužja ispaliti tri puta po osarn počasnih tnetaL-a Suderuiannova ,,Čast“. Buđućl da je intejes za predstave ,,časti“ u publike toliki, da su već gotovo sve ulaznice za obie pređstave, od d:aiias i sutra, prodane, to 6a sei ,,Čast“ s istom podjelom ponoviti več n s r i j e d u uveče, dne 1. maja o. g. UJaznice ’za ovu treču predstavu prodavaju se od ponedjaljka u knjižararria „Napredak* 1 i ,,.Jugo-Istok“; Koncerat beogradskog voiničkog pjevačkog društva. Već svojbn koncertoiu u mjesecu martu poznato beogradslco vojničko pjevačko društvo priredjuje u nedjeIju, 28. aprila, u 8 sati uveče, u dvorani „Grand Hotela" u, Zetmtnit svoj drugi koncerat, pri kome će sudjelovati beogradska ganiizonska glazba. Čist prihod te večeri predaće se u ravnim di-

Jelovima fondu cara i kralja K a r i a I fondu carsko-nijemačke ratme skrbi. Posjetiocima iz Beograida biće toga dasia na raspoloženju radi povTatka jedan parni brod do 12 sati noči. Ulaznite od 5 i 4 knme mogu se dobiti ranije u knjižari Szabo u Zemunu, i uveče na blagajnici. Istorijski kalendar. Na današnji dan, 27. a p r i la 1521. god. poginuo je na jednotn svom putovanju u borbi sa urodjenicima slavni portugalski moreplovac Fernao de M a g a 1 h a e s (u Španiji se potpisivao ,,Magallancs“, a često nalazlmo, «naročito u udžbenicima zemljopisa i ,,Magellan“, lcako su ga pisa'i Englezi), Icoji je prvi preplovio unaokolo oko svljcta. Fernao de Magalhaes rodjen je oko 1480. godine u Saborosi (provincija Tras os Montes) u Poriugaliji. Stupivši u pomorsku službu odlikovao sc prilikom osvajanja Malake (ti zađnjoj Indiji) i ti portugalskim kolonijama u Africi. No kada su ga u portugalskoj mornarici stali zapostavljati, riješio je, da napusti službu svoje domoviiie i stupio je u špansku pomorsku službu. Špainski kralj (ujeđno i »zabratii rimskonjcmački car) Karlo V. dao mu je pet brođova, da sa njima u pravou prema zapadu otputuje za molučka ostrva u otražnioj Indiji. 20. septembra 1519. god. krenuo je Magalhaes iz pristaništa San Lucar na svoj znameniti put; pošto jc 10. januara 1520. g. stigao na ušće rijeke La_Plata i pošto je prezimio u nekom zalivu na patagonskoj obali, pronašao je 21. bktobra 1520. god. kod tzv. „djevojačkog rta“ (Cap de las Virgineš) ulaz u m o r e u z, koji je po njemu prozvat i koji odvaja južno-američko kopno od ostrvija koje se nalazi južno od njega. Uz mnoge teškoće prošao je kroz moreuz i izašao je 28. novembra u tihi okean, lcoji je on tako i nazvao. Sada je imao još tri broda, jer mu je jedian brod postradao u moreuzu, a drugi dezertirao i vratio se u Španiju. Za tri mjeseca t 20 dana prebrodio je tihi okean i stigao je 6. marta 1521. g., pošto mu je već biio nestalo hrane i vodč za piće, na marijanska ostrva, a već 16. marta dohvatio se filipinskog ostrvlja '(koja su tek docnije tako nazvata po kralju Filipu II„ nasljedniku Karla V.) Ovdje je sklopio prijateljstvo sa viadarem ostrva Zebu i preveo ga je u hrišćanstvo, ali je na današnji dau 1521. god. poginuo u borbi sa vlackrem ostrva Matan. Njegovi brodiovi odande krenuše na molučka ostrva, ali je samo jedan jedini brod, i to ,,V i c t o r i a“ pod komandom S e bastiana Elcana dovršio započeti put oko svijeta i stigao je 6. septembra 1522. godine sa sanio još 18 Ijudi posacl'e u Španiju, gdje je svečano dočekaai. Jedan od učesnika na ovom putovanilt- TaJiian nontcnn ia putopis sa ovoga prvog puta oko svijeta, koje je izdao Amoretti (Milano 1800. god.; „Primo viaggio intomo al globo“), a Nunez de Carvallfo Lzdao je izvod iz dnevnika drugog jednog ttčesnika, Bautiste („Noticias para la historia e geogratia das nacoes ultramartnas“; Lissabon 1831. g.). — 27. apriia 1791. god. rodio se u C h a r I e s t o wn u u Sjed. Državama Samuel Fin!ey Bret’se M o r s e, pronalazač po njemu prozvatog Morseovog telegrafa, i u opšte jedati od najvažnijih medjfi pronalazačima električne telegrafije. U mladosti učio je slikarstvo, pa je 1811. gcd. otišao u London, da se usavrši u svojoj umjetnosti. Vrativši se u Ameriku osnovao ja 1825. godine u New-Yorku slikarsko dništvo, koje je vremenom prošireno u i „National Academy of Desigu“, čiji je predsjednik nekoliko godina bio Morse.

1829. god. otišao je opet u Evropu, da se upozna sa uredjenjem slikarskih 1 crtačkih škola u pojedfnim evropskim državama. Za vrijeme toga svog putovanja u Evropu silno se zainteresoyao za značajne pokušaje, koji su u ono vrijeme vršeni na polju elektromagnetike. Upoznavši se detaljno sa suštanom stvari izradio Je za vrijeme putovanja na Iađji, kojom se vraćao u Amariku plan za novi siskm električnog fceilegrafa, koji pnenosi vijesti znaclma (tačkama i povlakama, iz kojih jc Morse sastavio azbuku, tzv. Morseovu azbuku). Stigavši u Ameriku izradioje model po tom svom projektu i izložio ga je 1835. god. u New-Yorku. Usavrštvši svoj pronalazak sa još nekoliko pojedinosti, patentirao ga je 1837. god. Potpomognut od vlade, podigao je 1843. god. prvu probnu telcgrafsku liniju po svotnie sistemu, i to liniju ,,W'ashingtonBaltimore -1 . Prvi telegram na toj liniji otpravljen je 27. maja 1844. god. 1849. god. uveduii je prvi put Morseov aparat i u Evropu, gdje se naglo raširio u svinia naprednim državama. Docnije je stupio Morse u službtt dvaju veiikib telegrafskih društava, a jednovremeno je postavljen za profesora piirodnih nauka na jednoj velikoj školi. 1857. god podarile su mu vlađe 10 evropskih država počasni poklon u ukupnom iznosu od 400.000 franaka. Povukavši se od rađa u miran život, živio je do svoje smrti u jeđnom mjestancu u okolini New-Yorkai, gdie je umro 2. aprila 1872. godine. Još godinu dana prijc njegove smrti podignut mtt je spomcnik u New-Yoriai. — 27. apriia 1822. godine u Point Pleasantu (u savezničkoj državi Oliio) rodjen je američki vojskovodja i docnije (predsjeđniik republiioa Ulysses G r a n t. 1839. godine stupio je u vohiu školu, 1843. godine proizvoden je za potporučnika i odlikovao se u ratu sa Meksikom, u čijem toku je brzo avauzovao do kapetanskog čina. 1854. godine istupio Je iz vojsko i odao se obradjivanju svoga imarnja. No kada je 1861. g. izbio američki gradjanski rat, Grant ie odmah ponudio svoje usluge otadžbini, dodijeljen je kao vojni adjutant guventeru (predsjedniku) saveznc đržave Illmois, a zatim je kao ipukovnik dobio komaudu nad 21. dobrovoLiačkim pukom tc dužave. Na čelu svoga puka operisao je u iužnom dijelu države Missouri, odakle je potisnuo trupe pobunjenLh južniit država- Februara 1862. godine zauzeo je smjelim prepadom utvrdjenja Henry i Donelson, čune je očistio od proiivnika velCIci dio missis&3ppiske doiine. Za ovaj uspjeh naigradjen je Grarat generalmajorskim činom. Do dušc je 6. aprila 1862. god. general Beauregart kod Pittsbirrg-Landinga lzvršio uspfiešan prepad. liad Grantovom voiskom. ali ie Grant pobjecjom Ttod Bragga opet okajao taj neuspjeh. 1863. godine natierao je tvrdiavu Vicksburg na kapitulaciju. Time ie oslobodio plcnvidbu na riijeci MLssissippi i rascijepio je snage južnih pobuujenih aržava na đva diiela. Za ove zasluge postavijen je Grant za glavnog Ikomaii' danta jednog veiikog dijela američke vojske. Poslije toga zađobio je veliku pobjedu kod Chattanooge (novembar 1863. gođ.), kojom je konačno ođlučio borbu na zapadnom bojištu u korist sievernih država. Početkom 1864. godine proizveden ja u čin generallaitnanta i postavljen je iza glavnokomandujućeg američke vojsfce, Posiije dugih i krvavih borbi pošlo tnu je u jesen 1864. godine najzad za rukom, da probije odbranbeni poiožaj generala Leie-a, d'a izvrši priielaz preko rijeke James i da se održi na njenoj desnoj obali. Pošto je preko zirne neorga-

nlzovao svoju vojsfcu, presjekao je u martu 1865. godine odstupnicu generalu Lee-u, zauzeo je 3. aprila Richmond i natjeirao Je 12. aprila 1865. godinc rcčenog generala, da kaipitulira sa ostacima svoje vojsfce. Poslije ratsr bio je Grant jedan od najpopulamijili ljudi u Sjedinjenlm Državama. Zauzimao je neko vrijeme položaj niinistra vcjnog, a 1868. godino izabran je za predsjednika republifce. 1872. odine ru'esio je čuveni spor sa Engleskom zbog broda ,,Alabaima“, koji je u nekoiiko malia prijetio da izazove rat. Dccembra iste godine izabran je ponovo za predsjcdnifca mepublifce. Mnogo mu je smetala u radu strašna korupcija, kojn su razvijali Lzvjesni_ ugledni članovi republikanske stranke, na koju se Grant morao oslaujati. Marta 1877. godine predao je pređsjedničku dužnost, pa je onda preduzeo duže putovanje u Evropu. 1880. godine kandidovao se ponovo za pnedsjednika republike, ali nije izabran. Pod starost uhvatila je sijedcga državni'ka i vojskovodju berzanska bolest pa je 1884. godine nesreb nim bankarskim spekulacijama izgubio svo imanje, našto mu je parJamc' nat (kongres) fzglasao naročitu pen ziju. Umro je 23. jula 1885. godine 1897. gođine podigli su mu spomenik i New-Yorku. Njegov sin Frede.ric!’ Grant ugkdni je amerićki političar pratio je svcga oca u gradjanskom ratu, dobio je 1873. godine potpukovnič ki čin, a pratio ie oca i na putovanji: u Evrcipi. Gd 1889. do 1893. godine bic je američki poslanik u Beču. Učestvovao je i u špansko-atrrteričkom ratu, o kojemu smo ovih dana pisali. Rimokatolička služba Božja. 28. aprila vršiće se rirackatoJičfcs služba Božja ovim redom: I. U dvoru: U 8 sati ujutro sv. misa za vojnifce sa hrvatskom i njemačkom propovijedi: II. U župnoj crkvi: U 8 sati tiha sv. misa za školsku djecu; u 10 sati njemačka propoviijed I pjevana sv. misa. — U 3 sata poslije podne večernja. I 30. aprila u 6 sati iooslije po-dne počinju majske pobožnosti, koje će se u isto vrijeme održati kroz cijeli mjesec maa. Peicovanje protivu boginja. Prema naredbi glavne vonje gu beruijc Ijekari opstine grada Beograda otpočeli su pelcovanje protivu boglnja u opšriiiskoj ambulanti u Kralja MMana uJici broj 61, svakoga dona izuzevši nedjelje i praznika od 9 do 12 sari puije podne. Dužnost je svih graj djanskib lica, koja nisu pelcovana prcr tivit boginja da se pelcuju, kao i 'ona gradjaniSfa lica, fcoja su prošle godine peloovana, pa kn se pelcovanje na'ic primilo. Sva lica, koja poslije 1. juna. ne budu mogla sa sujcaočanctvom « paleoiuan-u! Afv~ nčtit t ', ciU SU SC OVOJ II(1redbi odazvali, biče najstrožije kažnjena. Izđavanje petrolela, Skreće se pažnja gradjanstvu, du će i’zdavanje- .petroleja za mjesec april i m.aj, trajati najdalje do 5. m a j a ove godine, do koga so dana petrolej mcra i podići. Petroiej se izdaje na kupouu broj 20 i svaki kupon dobija 2 litra petroleja. Prodaja- petroleja vrši se posredstvom gdja. Jelene Eganović sa stanom u Braće Nedića ulfcj broj 20. Javna prodaja. Po odluci staratellskog suda izložiće se javnoj prodaji zaostavština poč. Rakile M i 1 o š e v i č, na dan 29. aprila ove godline u njenoni stanu u ulici Despota Gjurgja br. 14. — Prodaja će otpočeti u 9 sati prije podne. Pozivaju se kupci, da na ovu prodaju dodju.

kao automat, verovatan kao zakletva govorom, mislima. Ona dopusti da se njegov govor odbija i zvuči preko talasa. A ođgovor joj je bio u očima, na usnama, na celom licu u svoj njenoj figu-ri! On je pogleda! Očekivao je odgovor, ue da vidi, nego da čuje! Ali još uvek, ona se smejaia, snrehom veselim, zadovoljnhn, zavodljivim, smehom gosp&dara situacije! Ponos mu uzdriita i suza se seti svoga položaja! Uzdižu se talasi, lome se, dok iii ne nestane u vrtlogu, dok se ne utope. I sumomi puni briga, komešaju se u dubini. A tamo vitia, vri i kipi! Prividina mirnoča iztiaci po koji talas, koji uzvikne uplašen, jaukne od bola u očajanju, pada nesrećan, bez nade natrag u talase, gde utone u hlađne zagrljaje, koji ga teŠe i hitro vukti u dubine u vrtloge. I suza doznade gde je! Poznade njtt, o kojoj jc tako nmogo shišala, seti se nje, o kojoj Ijudf sanjaju, o kojoj devojke govore, poznade obmana“. A sećanje joj pokaza diotinjstvo i inladost, i ona tu nadje njega.. > seti se njega... seti se njegovog imena... seti se da se zove „Žaborav' 1 . Dok taiasi istrčavaju na površimt, vieslo za.gušuie njiliov žagor, kooim pričaju jedan drugom, večito i kružno razočaranje, pripovetlcti đugu i jednolifcu!... pripovetku „Nepostojanosti!",

C a s t. Od lieriuanua Sudermanna. Interesantua' je istorija prikaza Sudermaimtove „Casti“. Pre no što je Oskar Blumenthal Sudennannovu dramu, i ako sa izvesnlm izmenama, spremio za Lessing-Tkeater, 1889. godine, fcomad je blo od više berHnskih pozorlšnih đfrekclla naprosfo odbijen. AH to

je za Bhimentliala bila ipak izvesua i smelost, izneti ua daske prvo. pozorišno J delo, do tada inače poznatog roman- • siera. I ako je se berlinski dijalekat čuo | na pojedinim scenama — do duše samo u lakrdijama i narodnim komadima ipak je on bio iskijučen u literamim pozorištima. A!i se Blumenthal nije time dao sinesti. Kao nielkadanji journalist i pozorišni kritičar došao je na srcćnu misao, da pnbliku pripremi na dijalekat u jethtom pismu, upućenoin štarnpi. I tako su počele probe. O njihovom toku zabeležio je izvesne interesantue pojedinosti Adolf Klein, pbznati karakterni glumac i prvi prikazivač role grofa Trasta. „Sudermann je bio na probama vrlo ljubazan 11 , tako priča Klein. „StrpIjivo i mimo saslušavao je bezbrojne . želje i savete Dr. Blumemthala i regisseura, pa je najčešče, po kratkom razmišljanju, davao pristanak na izmene. Tako je, na primer, hteo iztneniti završetak drttgoga čina, ali se nijedna izjpevm nlje činila zgođnom. Naposletku ’se na getteralnoj probi odhtčio na ovaj sadanji završetafc čina, koji je vrlo teatralan, alt Ipak sa jakint utiskom. Tako voljr.og za izmene nalazili snto ga, kada je on rnislio, da je to potrebno, ali pozorišni početnik Siidemmnn bio je neumoljiv, čim je osečao da izmena nije potrebna, ili čak i da je štetna. To jc bio naročito slučaj sa scenom razra• čunavanja koje Robert iina u četvrtom činu sa starim i mladiin Miihlingkoiti, Scena je imala nešto dttg uvod. Robert podnosi račune o poslovima, predaje završne izveštaje, menice itd. Svi, Blumentha!, regisseur. gltunci bijahu složni, da je scena cdveć dttga. Govorilo se, kako će se tu publlika izvesno uspavati, gtedaocl odlaziti iz sale I zahtevaii su energično od Sudcrmannu skraćivanja. Ali sve molbe i guiidjanja ■ blla su uzaluđna, jer Sudermann ostaJaŠe tvrdoglavo pri svome mišljenju.

I pa nije hteo ništa skratiti, nista izme| niti. I pofcazalo se đa on irya prava. j Scetia je od početka do kraja silno I dejstvovala na publiku. U opšte, premijera je izazvala neobiono oduševijen)e. Trećt čin je dejstv'ovao oso-bito jako. Štimung je ođržam vaitredno do kraja. A posle, kao što je poznato, ,,C a s t“ je od Lessing-Theatra prešla sve pozornice i svttda sa istim uspehom." * U poslednje se vreine nijedan pisac tiflje valjada toliko napadao, koliko Sttdermann, I to sa razniii strana. Reallste su vikale na njegova dela, kao lažna i površna, đokle stt im klasici prebaciva!i prostotu i prljav realizam; artiste su ga nazivale nesnoŠljivim moralistom, a etićari su opet nalazili, da je pohotljiv i frivolan. Izvesno je, da su se sa pozornice čuli i čuju uvek čistiji i dublji tonovi, no što su ovi koje Sudermamt daje, Nema sumnje*, da je on ostao na površnosti života i tt doba Ibsena negovao pozorišnu lteraturu, koja još uvek svoje največe dejstvo crpe iz lonca za šminku. U isto doba, kada Hanisun, Maeterlinck i Schaw postavljaju svoje psihološke probleine, on se zidovoljava grubom scenskom mašinerijbni, kojoj Scribe, Sardon i Feuillet imaju da blagodare za svoje uspehe. Ali sve to nisu bog zna kakvi zločini. Ceo svet viče: to nije pesnik, već niaher! All je u opšte pitanje da li se — naravno u oblasti pozorišta — i niože povući oštra granica izinedju pesnika i mahera. Pa i SchiHer je bio tt mnogomo ,,maher“; a šta se u ovom pogledu može izneti i protiv Richarda Wagnera najbolje ćemo pročitati u Nietzschea. Ibsen je jafinirani konstruktor, kakvog je pozomica ikad videla, a tafcodje je Euripides, pored Aeschyla, sračunat kombinator. Ne postojl nijedno dobro

pozorišno delo bez „maheraja 11 . Samo nastrani estetičari kojima je pozorniea tudja ili diletanti mogu protivno tvrditi. Sudermann je. za posleđnjih trideset godina jedan od ooiih pozorišnih pisaca, koji je imao naa'više mstikta, najjačeg zamaha u soenskoj zamisii. U njegovim dramarna ne živi istinski svet, več drugi, slobodno komponovani pozorišni svet, koji za sebe obrazuje potpuno zaseluio carstvo, koji itna svojtt sopstvenu psihologiju, svojtt sopstvenu efciku, čak i svoju sopstvenu logiku, slično onom svetu iz haiika, koji je postaio iz sopstveno stvorenili zakona. Sudermarm ne radi nikada plastično, već uvek na površtnama; on ne stvara nikada Ijude, već uvek samo figure; on pokazuje u principtt samo to, što upravo potrebuje, uvek samo isečke. To bi sve bila neoprostiva greška, kada se ne bi fcicalo pozorišnog komada. U ovom slučadu je to isto toliko maua, kao i fakt, dia su drvo ili vrata na pozomjci napravlljeni od tankog platna a ne masivno, ili da je „forzcesfcifc 11 samo na jednoj strani obojen, koja je okrenuta publici. Suderniami ima pozorišne oči; on nikada ne vidi vazdub i svetiost, meso i kosti, čovečije nerve iii dušu, već uvek santo prospekte, sofite, kulise, perike. Ako hoćenio da se iepše izrazimo, onda bi morali reči: on potpimo vlada tehnikom svoje umetnosti. Sudiermann ima jezik, geste, strukturu mozga, koji stt potrebni, da bi se moglo tri sata govoriti publici, a da ona to napeto siuša. On je apsolufcau theatrarli. a to biti, znači irnati velikog dara. On ne daje nikakvc misiii, ali ipak nešto, što u okviru pozornice čini se kao misao; nikakve strasti, ali jedsiu umetničku vđtru, koja se u zamračenom gledalištu, može držati kao strast; nikždrve prave kooflikte, ali mašineriju, koja proizvodi sa8vim sJtičan šum; oo donosi masu kašlranih, blistavih, zlatnSm papirom pre-

vučenih stvari, koje pri večernjen; osvetlenju prezentiraju ne može bltl korisnije, .* Sasvim je prirodno, da je Sudertnann, rafiniran „pozorišni čovek' 1 itnao velikog interesa i za publiku, koja je strana čistom nemačkom životu, kao što je beogradska. Ali nijedna publika, a naročito nijedan dobar glumac, r,isu strani jednom čisto pozorišnom životu, onome koji stvara nameštena situacija i živa. raidnja. Zato je i „Cast" imala uvek velikog ttspeha na beogradskoj sceni, u toliko više što je podefc vazda bila u najboljim rukama. Tako, na primeT, na premijeri u Narodtton: Pozorlištu, ulogit grafa Trasta itnao je veliki srpski umetnik pok. Toša Jovanovič, dok je Roberta gJumio g. M Gavrikjvić. U toku docnijih prikaza g. Gavrilovič je stalno držao ulogu Trasta, dok se u Robertu izmertilo dosta istaknutijih giumaca, medju kojima je još ponajboi'ji bio pok. Rucovič. Današnja podela je takodje , interesantna. Pored g. Gavrilovića, kao grofa Traste, i gdje Taborske u ulozi Leonore, nalaze se g. J. Stanojević u svojoj sjajno izradjenoj roli starog Heineckea, g. Todorovič u epizcdnoj, a!i markantno stvoreijoj ulozi Mi'nalskog. dok se od danta ističu gdje Stokič, kao Alma, gdja Pavlović, kao Hajnekovica, i gdja Arsenovič kao Avgusta. Roberta priltazuje g. Oošić, koji se svojim živitn temperanieiitom isticao i do sada u mnogim komadima. Pored njilt se još naJaze: gdja Rucović kao gdja Milink, g. Pavlovič kao savetnlk MUinik, a gg. Spiridonovič, Dinulović i Bdkić daju one interesantne tipove mladih bonviivana iz bogatih trgovačkih kuća. Tako će i prika 2 efektne Sudermannovp „Časti 11 i u sadanjim ratnim prilikama predstavljati tzvesnu umetničku manlfestaciju širea nnačaja. _ S.