Beogradske novine

Strana 2.

Ponedjeljak~

BEOGRADSKE NOVINE

13. maia

Broj 127.

. 1 Dnevnlk Jednog mangupa. J. U n»kim pajjskim bulev&rBkjm Iisto(vima mnogi mangupi i bajidJti iznose pvo}u iutoriju. Mnogi od njih su i iskreni, no mnogi, raznme se, prestavljaju etvar Htrašnijom no što je. Jedan od tEb ibandita piše: „Kad rni Je bilo dvanaest jgodina, Idošao Bam u jednu febriku šećera, gde Be šećer rafinisao. 'Odatlo vode porcklo knoje prve kradje. Svud oko mene ležao. 5e razbacan šećer, i najzad 'ja sam do feao na misao da ga nosim kući. Ja niKam u tome naJazio nićega ružnog ni rdjavog. Kad svuda oko 'mene ležn paketi i eanduci sa šećerom, zašto Ja ne jbi pzeo koji paJcet za. Bvoju ličnu upo' j ;x<bu. Bio sam 'daleko 6d toga da pomijsLLm da je to kradja. No ovaj moj rad. Je bio otkriveni ia iam kao lopov otjmšten iz labrike. Tako sarn se našao na filici. Tad nii ie bilo ćetmaesl. godina. i: |)etnaestoj gooini bio Bam saradnik pri obijanju jedne pekaniic«. Morain priznati, Ba mi jo bonorar bio bedan. Ja Bam doibio bajatili zemičaka, dok »u mo"ji drugo?vi digli neku Btotinu dinara. Doc.nije sain „zaradio' 1 jednim ublBlvom nekoliko hiljaida i otišao sain u tNomialidiju da živim. Tamo sam kupio j<‘dno malo imanje, uzeo eam dvojicu nlugu i poćeo uam uredan ekonomski iitvot. Ali sam Be ražboleo i dok sam ja ležao, naiiili su neki lupeži, koji bu m« topljačkali i oduzeli ml Bve, što se moglo pduzeti, pa pobegli. Ja niBam iz pojmljitvih razloga Bmeo celu Btvar prijavljivati pudu, jer bi me na taj način. uhvatililOnđn sam $e inorao vratiti u Paris i e ti Bve iz početka. Tu Bftm upao u čuvcnog automohilskog lupeža i razliojnika Bono-a. No ito je najiateresantnijo u celoj tnojoj đugogodišnjoj praksi, to je da eatn |a za oelo vreme bio dalcko od policije. P njom nisarn hikad dolacrio u konflikt. , fio bc Bve moze postići kad čovek paži i kad ni u jednoj drskosVi ne prc-teruje. Samo jednom sam 'bio bsu'djen zbog uvrejle liinosti. Pitao m« je neki polićiski »lužbehik, fime 6e zariSmam. Na 'to sam tnu 'ja odgovono, I5a Zivim od kradje, lo|iovluka. Na to ijie je on tužio Budu za |u vredu. Dobri čovek }e mislio, da bo ja lo » njime ialim i da ga nipodaštavani. Kod mc y zbog te uvrede kajtnjo opopienom M,

Tkačka radinost kod balkanskih Slovena. (Svršetak.) Prva vezena košulja zove se ,,prorvezidarče'*, druga ..■ponibajče", treča ,.prekopebnjajka“, dalle sve po nači»ui 1 vrsti veza i ornamtftta: ,,po jedun a^riit", ,,na kola“ ili „koiišnjaci", ,.mcsauo" 111 „retko"; ..kitke"; ,,cmi kristi“ i „samci", To sve vezu preko zits ii

ine, 'ženska djeca, u „aernnici" tli M kaćarici". Do^od sve vrste ve®a ne nauČe, tj? tiđaj« se. Poslije veza, uče se presti, snovati, navtiati, tkaHi do 15. godine i počinju za rana spremaiti sve fito treba za „darove" 1 sebi za udar vanje. Često i snaha njoj pomafce pri krojenju i šivenju. To se održalo u cijeloj staroj Srblji i u krajevlma Srbije, gdje neslovenska radinost nije prodrla na Itetu originalnosti t osobenosti narodne nošnje. Muške haljine rijedko se štju doma. Poslije svršene žetve i berbe. dolaze u sela terzije i abadžije ! kroje i šiju u seoskoj kući od domaćeg lli finijeg kupovmog sukna haliine. Za nagradu dobijaju hranu i po pogodbi u gotovom novcu ili u naturi. Takih putujućiii majstora lma na cijelom Balkanu. Što se tiče izvoza tkiva u srednjem vijeku iz slovenisklh balkanskiii oblasti, za sada pouzdano znamo, da se izvozio krmez i svila. U Srblii bilo je razvijeno svflarstvo u četrnaestom vijeku; na trgovima u pomenutom vremenu u Novom i Dubrovniku prodavala se svila 1 svilene čaure, i mnogo se cijenila ona lz Tesaiije. Pirotski ćiliini Izvozili se već u srednjem vijeku. Tapeti saracenski lzvozili se i>reko Soluna u Italiju i daije. Čilinvarstvo u Plrotu i u okoinim varošima je čisto domaća radinost I prekida se. čim nastanu poljski radovi. Ova domaća od prastarih vremena tu cvijetaiuća radinost, nemarom samo Što niie propala, da se za njtt nisu zaiuzeli nekoiiko rodoijubivih privatniJi Utidi. ČHimarstvo u Evropi j-e samorasla radinost. Zoa se pouzdaaio, da se razvijaia i opadala u svima zomljama. Za vreinena krstaških ratova ističu se naročito ćilimi tz Bizantiie i Azije a pored njih i oni sa Balkana. Ornamenti na pirotskitn ćilimima nemaiu slovenski tip već su turanskog porjekla i smjelo mogu tvrdtti, da su ove vrste ćiliml po načinu rada, podjeli piohe i po ornamentu donijeti (prvom najezdom arzijskih vairvara, od kojih su neki ostall i nastanili se na Crnom moru u desetom vijeku. Medjti njlma su turanski Blgari, koji su svoju narodnojt utopili u Slovenima. Take i8te ša're našao sam na turanskim čiJimima u Moskvi u muzeju. Sto se naročito u ovim pokrajinama Srbije 1 Bugarske ćilimarstvo pored tkania čoje razvilo, bio Je uzrok, što )« naročito u tlm krajevlma cvjetalo ovčarstvo a naime u Staroj Planini 1 na Ovčetn Poiju. kao još i danas. Ovce „balkanke" daju naročito odličnu vunu za ćilime. Čiiimarska radinost nije samo u Pirotu, Ciprovcu, Razgradu, Hasćoju I Kotelu, već 1 u Knjaževcu, Leskovcu. Vranii, Velesu i

PrUepu. člUmi se ne tkaju već propleću kuo 1 gobellnJ. NajlepSl *u stari ćllimi od prije sto godina radjenl, jer »u po lzradi, ornamentu i po boji bogatiji 1 savjesno lzraidjeni. Pofito se radJ 1 »aira primala od koljena na kolieno, to se vremenom mnogo i zanemarilo lli zaboravilo, te su i šare — ornamentl od svog starog oblika mnogo odstupili. Ako bi se otvorila odboma ćilimarska škola u Pirotu, morala bi se povjeritl uprava samo ouom čovjeku, koji je odlično upoznat sa ornamentom te radhiosti, da ne bi u protlvnom slučaju upleo tudj omamenat, recimo persijski, kao što sam itnao prilike vidjetl na nekim ćilimima iz Bugarske. Na kraju da naspomenem jofi ovo: Ne treba- nikako tvorničku — fabričku — radiuost tamo uvoditi gdje je u toj struci rada domaća inđustrija u jeku, nesmije se ona na račuu fabričke proizvodnje upropa*titi; već usavršava(njem, stru&rim 1 odbomlm školama, savršenijim spravama a da cio narod te oblastl ima maiterijaine koristi od te radinosti, a ne đa se bez nevolje obrazuje fabrički proletarijat 1 beskućnik. Krtola ili krompir. — Istorija njegova I značaj. —> Kada su Španjolci pri kraju XV. Vijeka prispjeli na zemljište južne Amerike u ciiju istraživanja zlata. stigli su i na visinu, gdje lcži jezero Titikaka. Kod tamošnjih stanovnika zapazili. su. da s velikom pažnjoin neguju neku travu, koju su zvali ,,papa“. t>va trava radja „gomolk'" (Knollen), koje narod, kako onda tako i sacta, suši*na suncu, po tom izmrvi i brašno čuva i mijesi od njega hijebac; Peruanct tovu to brašno „huna". Petar Martin, prvl biograf Kri»tifora Koiumba, piše prvi i o krtoli. prlpovijedajući u svom pismu od 1493. godine, upravljenom na rimskog arhieplskopa granadskog, da se Američani hrane hjebom št-o ga prave od. nekakvog korjenja, koje zovu „agilez". Povjesnica veli, da }e neki trgovac roblja, Havkine, prvi donio krtolu u »vojn domovinu lrsku, i uopšte u Evropu, gdje je danas raspirostranjenn po svima zemUama. To ie bilo 1565., aii Je profilo više od 200 godina, dok »e krtola *vuda raširila. Valter Rallgin Uublmac engleske kraljioe Jelisavete, đionlo jc opet 1584. godtne krtolu iz Amerike, i njegovao ju Je u »vojoj gradinl. Obično se priplsuje zasluga za to engleskome admiraiu F. Draketu, da tc 1586. prvi krtolu donlo u Evropu 1 poklonio nekoliko komada i engleskonif gradinaru 2erardtt, koji je počeo bs njegovaniem. Krtola je u prvo vrijcrne Uu-žila posiastičarima kao produkt za sva'ko-

jake poslastice, te Je zbog toga bila veoma skupa. Oko 1600. stajaJa Je u Engleskoj 1 funta krtoie dvije krune, fito je sve dokaiz kalco ie bila slabo rasprostranjena. Tek 1663., kad Je u kskoj glad bila šlrokih razmjera, nastoj&lo se da se oskudlca u brašnu od žita nadoknadi sadjenjem f eksploatlsanjem krtole. U Francusku Je dofila 1661., 1 to kao velika rijetkost na kraijevoj trpezi, ali je posiije sto godina izgubila svu vrijednosl. Francuzi su se tada stidjeli jesti Je, jer su njome hraniii svinle. Ali 1773. g!ad primora francusko drufitvo da pronadje zamjenu fcitu. Ljekar Parmantije predioži krtolu, a tadašnji kralj b’rancuske Luj XVI. odredi Parmantieru 50 jutara zemlje za obradu i prois« vodnju krtole. Prvim cvijetom kralj zaklti svo] plašt, a nesrećna kraljica Marija Antoaaieta vUencem od krtodinih cvjetova okiti glavu, prilikom iednog bala. Primjeru kraljice sljedovale su mnogobrojne vojvotkinje 1 kneginje. Prl »vem tom, tek je 1763. i 1817. 8\ruda u Francuskoj rasprostranjena krtola f Jer je tada tek bila strašna glad. Glasoviti gTadinar Klttzius sadio Je prvi kriolu u Beču, i to 1581. godane, a u Berlin je stigla 1650. i prošlo je sto odina dok se svuda u Njemačkoj proiriia, naroČIto gladnlh godana poslije tridesetogodifinjeg i sedmogodifinjeg rata. U Italljl je počelo njeno sadfenje tek prl kraju pretprofilog vUeka, I tu je diktovaia glad. Prije 180—200 godina počela se krtola i u SrbUi saditi. Jofi docniie došla je u Rusiju, gdie su novčanlm nagfađama upućivali ljude na sadjenje ove korJsne blljke. U Grčku )e 1836. đonljeta pr\1 put, 6 kraljem Otonom. Kad le njegova »upruga 1836. ulazila u Atinu, podnet loj Je vljenac od krtolinog cvljeća, kao osobita znamenitost. Može se kazatl, da Je danas krtola rasprostranjena ne satno po cijeloj An*«ricl I Evropl, ved i po Africl, Aziji — sve do ledene Kamčatke. Mi smo Isto tako osietiif vrrjednost 6ve korisne biljke, naročito sada, kada njene plodove tskorifićujemo praveći od njih začine u raznim Jelima l dodajući ga kao surogat iitnom brafinu zr npravljRftje hfjeba, --

Zvanične objave PoštaitsJka pogodba * Rumuniaiiotn, Medjusobnl poštanskt saobraćaj fczmedju krajeva Albaniie, Cme Gore. Poljske i Srbije, posjednutih c. i k. au- i stro-ugarskom vojskom, s jedne I Ru- ’ munjske s druge strarne, uvodi se od- 1 mah po ratiflkaciji mira izmedht Au- ! strcrUgarske i Rumunjske po pvim ftd- i redbama: **• - !

Član I 1. lzmedju krajeva Albanije, Crne Gore, Pdjske i Srbije, posjednutih c i k. austro-ugarskom vojskom, s Jedne i Rumunjske s druge straiic, vršiće se medjusobni saobraćaj oblčnih pisama. dopi®nica i mustara robe. 2. Na poštanskim pofiiljkama svake vrste mora biti označena potpuna adresa pošiljaočefva. 3. U pošiljkama ne srniju biti nikakva saopštenja vojne prirode. One mogu biti ,na njemačkom. magjarskom, rumttnjskom i francuskom jeziku, t: saobraćaju sa krajevima Poljske.’posjednutim c. ! k. austro-ugarskom’ vojskom, i na poijskom jeziku, a u ostalim krajevlma, posjednutiin c. I k. austrougarskom vojskom, t na srpsko-hrvatskoin jeziku. Upotreba drugog pisma sem njemaćkog (t. j. gotskog) i latinskog, kao I upotreba šifara, kriptografije, stenografije i stenotiplje zabranjena je. Član II. 1. Takse za otpravljanje u ČJ. I. navedenih pošiijaka su one iste, kako su utvrdjene svjetskim pofitanskim ugovorom. Pošilike moraju biti plaćene 2. Neće biti nikakvog obračunavanja o naplaćenim taksama od strane ugovornih uprava. ' . Član III , / Ova pogodba stupa u snagu ođmah po ratifikaciji mlra izmedju Austro-Ugarske i Rumunjske l ostaje u snazi sve do zaključka opšteg mira. Dan prestanka ove pogodbe ođrediče ugovome uprave po medjusobnom »poraizimMi. č f kr. oicružuio zapovjedmžtvo Bsograd. U. od. broj VI5'J t iS- r= " ‘ OB.IAVA •>. o roku za uaplatu dugovane takse ta vodovod i kanalizaciju iz II. poiugodišta 1916. I I. 1 Ih polugodišta 1917. Na oeriovi naredbc vojue glavn« gubenuje u Srbiji, odje]«njo XJIL, broj 6036 od 18 aprila 1918.' Ovim ae pozivaju svi potrošan vode, da dugovanu i neplaćrou taksu vodovođ i kanalizaciju iz II. poiugodišta 1916. f . i I. polugodišta 1917. 1 j 1 f II. polugođišta 1917. polo.. odmab, a najdalje đo 13. tnaja 1018. blagajnici upravo vdUovođa u Jugovića ulici broj 1. Takfiu ta vorlovod i kanalizaciju, koja 6o do ovoga roka nc plati, naplatića policijska vlast eksek-utivniut putem, a p<> rel toga nernarni plaflŽa biti kažnj n ruovtano do 1(K)0 krima_ odnosno zatro. rotn do 30 đana. „u. {. ■

<

Udžbenike 7.a Ruski jezik P«tr«vič, Ruska gratualika sa ključem (ćlrUlcom) 7*50 Andjeikovlft, Ruako-i.rpftkl rjećnik 15'FucM, Rusalftcbe Briofe 7'20 Qa»pcy, Ruftelstfte Konverftations t/raiualtk 1G‘80 Langonscbaidt, Husslsch-Deutsclie« i Deulsch-Russlsches Worte.rbuch, li’J 1b*80 Ncafalđ, Ru8sisch-Deutche8 (ie* sprttchbuch 3-GO đnigih nđsbenika za rus'f«w I drujfc Jazlke inogti se dobiti^ Knjižari „Napredak" Beograđ, Knjaz Mlfcajlova 9. I? unulrain;os.tI požtarlns K 1*60 IUG V

Dvijs Sivnće mnšine na prodaju: 1 otmćanka t 1 krojaćka. Upltatl Stuiienička 39 do Matlća, Cvetnl trg. 36903-2 Hatniešfenju. Žensfen 78 «av kućevnl posao notrvbna )e u FniSkoKorskoj tiflcl 9. 36842-3 Traži se Kunorica 8s mjesećnom platom od 60 do 70 K I hranom. Upttatl Vuka Karadilca ulica J2, II. sprat desno. 36869-3

Tražlm jednu ill dvjjc IiJsdo namjcštene soDe ta jcdnu iH dvlje dame. Samo pismcne ponude slati na adresu: Frl. BaumbOck be! Ers, Baon d. J. R. 37. 36900-4

ZUBNI-ATEtjE J.StDVERCA OIPLOMIRAM DENTIST Bcograd, KralJ Milana ul. 57, ipecljalista aa vJcJtaĆke zubc •) zlatu I kaućuku po uajbolJoj amerikanskoj meiodl. Izrada soiUlna: Malerijal najboIje kakvoće. Prlma od 8—12 i 2—6 sati po podne. 1045 Zubni lekar Aleksandra Konstantinovid Terazljc 34 vrattla se lz Beta 1 poćcla jc crdinlratl. Ordtntra od 9—12 i 3—6 sati. 36751-1

Potrebajsm šearia iz dobre kućc, s'upil) može odmah. Bernliard hischer, Knjaz Mihajlova !». Amerlltanskl kralj diamanta. 36860-3 Troži se djevolka sa *vc poslove. Stuplll može. odmah. Upi'.atl Kostnajska utica 26 • 36869 BrcvarsKou radenika i jednog Sejjrta potrebuje bravarska radnja Mlhalla Mihallovtća, Dećanska ullca 10. 36884-3

Potrebna Je Gosoodja za KonverzacUu francuskog i njetnććkog jczika — dvjema mladim djevojkama. Kao i klavlr. Adrcsa: Janlćeva 1 (od 12—3 po podne. Popovlćeve. 30002-8

Rszno. Nova radnja JaKova tflkoiića Terazijc br. 3, tidvoriSiu za ćišćcnje I farbanje odljela, svlju vrsta itoiova I platr.a, fula, vunice, ćarapa, rukavica, slarnnih I fllcanlh žešlra. Prlma svakog dana. Cijene solldne 30758-5 Izguiiljen je ncvčanik u kome je jedna propusnica (r'assiuscheln) 1 Zokruna.Ko ga je našao moie da zadržl novČanlU zajedno s novcem a uz to će joS toliku nagradu dobiti ako propusnicu sopstveuiku vratl. Sava jovanović, Knez Mtletlna 48. 3G868-5

Jovanu Premoviću.Oeneva, z« Nlkolu Pctrovića, Bulevard Oeorges Favon 41. Molim Izvjcstite meomome muću VoJInu' Bojovlću, poručnlku trupne komore, br, poSte 60, da II je ž!v. Nlje mi se javlo već šest mjeseci, a novac aije poslao već godinu dana. Nalazlrn se u najvećoJ osknđicl S3 dvoje ma’.c djece. Ako Je Ikako moguće, neka ml odmah po5alje novacipiSe. Mollm, da ml se poJalje novčana pomoć, Jer nlkakvog tmanja a nl prlhoda nemam. Ostsjcm u nadl, đa ćcte me tzvjestitl t pomoć poslafi. Natallja V. Bojović, Vitcška ullca 6, Kragtijevac. 36897-8

Kupouine l prodole. iiovu pafiiju zemkiii Selira r najmodernljlm fazontma, dol'lln je radnja VVtlll SchossberI ’or, Saborna 30, i prodajc uz vrlo solldne cljene. 36632-2

Prodajc se potpuno nova Stiionska garnltara, r rcvućen* plrotskom tkaninora vcliklm plrotsklm ćtllmom. Može te vldjeti svtkl dan od 6—5 m <( po podne. Zaedresu upitatl u adininlstracijl llsta pod „Očuvana 96836891-2

TraZI »e I par japjsmm, Sff " Ui M :vfe

BedincrKa ' traži se za odmah. TerazIJc 9, | I sprat iljevo. 36911-3 Stonoul. Zaselma kuća Izdale se odmah sa 6 odjeljenja, odjeljenjem za pranje rublja, podrumoin, terasom I uvedenom Instalacljom osvjetijenja, posljednja tramvajska stanlca Savinac. Upltatl u bakalnlcl Makenzljeva ulica 67b. 36760-4

Traž! se 3.003 Kriina uz dobar inleres za proširenje jeduc ovđašnjc radnje. Za adresu upilatl u adminlstraclji pod ,,Z. hJ. 964". 36871-5

jedna ovd. veća firma, koja dobro radl traži nnaailjera, zbog prošlrenja posla, jkojljbl na uloženl novac dobio karaatn. Za slgurnost uloženog novca ulazl u radnju kao komanditni lli javnl ortak. Sposobna lica za rad Imaju još i zascban honorar. Polrebna obavjeStenja u adminlsjraciji pod znakom „Finansijer 970“. 36910-5

Trožlm 2 namjcštene Volbe u okoltni Hotel Brlstola lli žcJ ezntčlu stanlce za trl mjescca uni, juli, avgust). Kfrljmi u»lov« alatl upravl Be^rffidsklfc No\ ln* pod ,.R. ^^962“ 86856-4

KORESPOKDEHCIJfi. Jovanu Premovlću, Ceneva. Molim da me izvjestile o mome slnu Cvetku Zdravkovlću, pjefiaku 7 puka 4 bataljona 1 čctc. O njernu ne znam ništa od bah kanskoga rata. Iza srpsko bugarskog rata ostao je po kažlvante u Jeđrehima zajedno ša vić javlo švojiriia ku£l I to nia uplt preko Bebgradskih Novtna U Malc Azljc. Mollm da prcdiizmctc svc kako blh I ja dobtla IzvjeStaJ o tnome tlnu. Blagodarn* matl Jtla Zdravko* vić, Veltko 8*to. 86890-8

Jovanu Premovlću,Geneva. Moiim izvjestlle mc najbržim putem, d« II Je žlv moj s!n Zivorad Lučić, vojnik 111 četc, III bataljona X pešadijskog puka, rođom tz sela Gornjeg Branetlća. Persa Ž. l.učlća, selo G. Brnnetić, srez takovsk!, okrug rudnlčki. 36875-8 Ovim molim tvoga zeta Marciku Krlstlć I za njega udatu m! kćcr Marlju, da mi jave. Isto moiim i sve, koji bi znati, gdje se dotičnl nalazc, da ral jave. Marcika jc do ovoga rata bio u Tetovu ćinovnlk šumarstva. ža svakl izvještaj blagodari Matija Hang, Sremskl Karlovei, rlbnja uflca. A-3047-8 Jovanu Premoviću.Geneva, za Andru Milanovića, pri kuhinjl, broj po5te80L fzvjestite rne o mome I.jubomiru, jer sam hrdjave vijesti čula. Svi smo zdravi, kako naSI tako I vaSI. Pozđravlja te Draga Lj. Milcnovlć, Iz Natallnaea, okr. krngujevaćkl. 36845-8 Jovanu PrcmovIću.Ueneva. Mollin dostavlte Jovanu RnSlćti; pošta br. 216 slijcdcće: Dragl slnel Mi smo hvala Bogu svi zdravl, koje 1 tebi želirao. Tvoje pošiljkc prlmamo uredno, za nas ne brlnl, samo rai mnogo brlnemo za tebe; poito ne <£>• bivamo vlfie od tebe karte već pet mjesecl. Javl nara se ako moieS preko BeogradsUih Novlna. Svi te mnogo pozpravljamo a vami Premovlću vellka blagodarnost. Gjoka RaSić, Mlteti.-ta ullca 47, Beograd. 36901-8

, Jovanu PrcmovićUjGeneva. Molim Izvjestltc moga muža Mlhaila RaSića biagajntk« aolar'e, da sam s djecom dožla u Beograd. I Mlodrag je s nama ' Kralja 16888-8

Kosara Ra5lćka,Beograd, MHutlna nlica 57. 8

miilu Hajfmu Zaharljt, obveznlku, pofitt 414, kojt ae ntje javlo već osam mjesecl. Rodi-

telil < la aa djcconi zdravi smo. Zahvaloa Olgn Zaharlja, Slbinjauio Janka ullca 2, Beograd.

Jovanu Preraovtću,Oeneva. Mottm da ml cdmah ispravite 2uputnlce, koje su poslatejofi u mjesecu decembru na adrestt Katarlna Marka Dimltrijcvića Studenlčka 76, a treba na Katlcn udova Mllarta Dlrnitrljevlća 79. Taj ml se novac fiaije u ime invalide. Mollm, da mi ovo odmah učinlic, da bl mogla novac kod bsnke 'podlći, jcr sam u nnvčanoj oskudici. Zahvalna Katica udova Miiana Dimltrijevlća, Studenlćka 79, Beograd. 8G898-8 Jovanu Prcmovlću.Gcncva. za Mihajla J. Popovlća, protu I predsiednika duhovnog suda, Parls, Rue Cujas 18. — Moja majka, Persida Atanackovlć, Glavna ullca 93, Kragujevac, nalazl se u bljcdnom materljalnom stanju. Mollm, da učinlte kcrake, da dobije novčanu pomoć, kao i ostale sveštenlčke porodfce, a ja dobljam pakete od Crvenoga Krsta. — Borls Atanacković, Jerodjakon 1 studcnt teologlje, Eska-Džumaja, Btigarska. , 36883-8

Jovanu Prcrapyjću,Gc(ieya, da dosiavl Kostl Novakovtću, »ekretaru radničke komore. Molim Vas, pofito do danas nisam dobio nikakvu pomoć, a oplcrcćen »am sa dvoje sltne djece. Kod kuće nlsarn bio 2'/j godiue, to Vas mollm, da ml se pofialje pomoč. S ođitčnim poštovanjcm Ojordje Bućar. tlpograf —* Reograd, Beogradska utica broj 42. g.-8

Jovanu Premoviču.Geneva, Molim, da me izvjestite o raomc mužu, koj! mi se ne javija već 4 mjeseca. Posljednjl ptit mi se Javio iz Soluna. Mollni da me odmah izvjcsiite. Njef ova ]e adresa: Jovan J. Žlvić, andarm. narcdnik 2. čcte, 1. iandarmcrijskog bataijona, br. pošte 999, Solun. S poštovanjcm Jelena J, Zlvlć, Zernun. 36899-8

Jovami Premoviću.Geneva. Mollm poraditc ua nadtežnom mjestu, da ml se pošalje Žto od moje pcnzije, jer «am nemoćna za svak! posao, bačena u oskudicu, Penziju od evakuacije do sada nisam nikako doblla. Za dobrotu vam vječlto blagodarna Anka udova Stevaua Kolakovlća, dvorskog portlra. Moja jeađresa: Beograd, Ratarska uiica 20). 36882-8

DRVA » GORIVO CEROViH, JASENOVIH I GRABOVIH može se dobiti kod ČEDE još kratko vreme na Savl g kod blvših kupatila. :-: $

Naša tnajka t Cordono OjuroškovU preminula je 12. niaja, posle kratkog bolovanja u 88 god. svoje starosti. Pogreb će biti danas u 5‘/ 2 sati poslije podne. Stan: Daničića ul. 1 Vračar. Beograd, 13. maja 1918. 36923 Ožaiošćenl: sin Marko Gjurašković naćalnik okruini; anaja Jelena; unućad I ostala porodica-

MADRACI OD Z3CA ZA KREVETE. NAFTALIN beo protiv moljac« i drugih insekata. SITA OD ŽiCA prodajem na maio, » naroćito obraćam pažuju za velllru prodaju za ovdj-.kao i ks unutrašnjosti. 3683-: K. Feldmann, Vuka Karadžlća uiica brojjj.

Javijanio srodnicima, prijateljima i poznanicima, da ćemo davati trogodfšnji parastos 14. maja o. gođ. u 10 sati prije podne u Sabornoj crkvi, nezaboravljenoj kćerki f Ateksandri-Caki Gošić Stan: Kolarčeva ulica 2. Beograđ, maja 1918. Ožalofičeni: suprug Nikoia Gošić, majka Vasilija Aleks'ć sa kćerkams; Anom I Ružicom, unuk Zoran. 3690o

Moj mili, dobri t nikad neprežaljeni muž, otac i djeda f Triša Ivanović knjigovodja kod Jcčmfnlcc I Kotnp. preminuo naprasno danas u 10 sati u veče u svojoj 66 godini. Ovo javljamo prijateljima i poznanidma pokojnikovim. Beograd, 11. maja 1918. 36907 Ožalošćeni: supruga Jelena, sin Milan, kći Zorka sa ostalom mnogobrojnom familijom.

Našoj majd, tetki i svekrvi f Katarini K. Cenić tićlleljld u penzljl davaćemo godišnji pomen, u utorak 14. maja u 10 sati prije podne u crkvi sv. Nikole na Novom groblju. Bcograđ, maja 1918. Ožaloščenl: »tn MBoš K. Ojurđjevlć, car. revtzor. bratanac Bora L. Cenic, car. revizor; »nahe: Milica Gjurdjevlć 1 MtHca Cenić; unud: Sava. Laza I Zlvka i o»tala rodbina. 86908

Štampom car. f kraU. jrubernijske fitamparUe u Beonradu.