Beogradske novine

, Slraaa 2. Sporanimne eile protiv nove slblrske " reoubUke. . (NaroClU b'rzoiav „BeogradskJh Novtna".) Lomdon, 18. jula. > ,T i m e s“ javljaju iz Pekinga, đa su sporazimmi iposlanici 12. o. m. zaključili, da savjetuju generala Horvata, neka svoju proklamaciju u pogledu osnivanja nove republike povuče, i da sam odstupi. Ova odluka osnovana je na činjenici, da, đokle god položaj ne bude razbistren, trenutak za obrazovanjc nove vla-de ue izgieda podesan.

Dogadjaji u Rusiji. Iz sporaziuune fabrike laži. OlaročiU brzojav „Beogradskih Novina") . ■ Moskva, 18. jula. Vijest o prodiranju oružanih seljaka prema Moskvi pod zapovjeduiš/itvom Ćernova ne odgovara istini. Kategorički se poriče, da su ' Ćesi zauzeli Kazan. Oni su od Kazana * udaljeni nekoliko stotina vrsta. Takodje je neistinito, što švajcarski listovi donose, da general K a 1 c d j i n nastupa prema Moskvi. Gencral Kaledjin je ubijen i već nekoliko mjeseci u grobu. Mahinacije neprijateljske štampe klu tako daleko, dai iraucuski iistovi javljaju pobiedničku bitku Čeiia izmedju Tobolska i Semipalatinska. U samoj stvari ova su dva grada jcdau od drugog udaljeni preko hiljadu yrsta. Najposlije se deniantuje vijest;- da sovjet narodniii komcsara čuva naročita kineska garda. Trockij strogo zabranjuje rusku propagandu protiv siia četvornog saveza. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novlna".) Berlin. 18. jula. Prijc kratkog vremena uputio je Trockij sovjetskom odjelenju vojnom, lokal'nim vojnim komeshrijatinia, kao i sviina uredbama ratiiog ureda, koje Imaju nadzor nad ratnim zarobljeniciina. ovu naredbu: U vezi sa čl. 2. mirovnog ugovora u Brcst-Litovskom, koji sovjetsku viadu obavezuje, da se uzdržava od svake agitacijc i propagandc protiv vlade i državnog urcdjenja Njemačke, Austro-Ugarske, Bagarske i Turskc, iniaju se organi vojnili viasti strcgo čuvati da nc prekrste ove obavezc. U crvenu vojsku smiju se samo oni StVani dobrovoljci primati, koji su dobili rusko gradjansko pravo.

Koiera. (N'UOčiti brzojav „Beozradskib Novlna".) Stockhohn, 18. iula-. u mnogim ruskim gradovima je fzbila k o 1 c r a, naročito su P e t r ograd i Saratov okužcni koiercm. Na N e v i leže stotinc lješina, koje su već prcšle u raspadanje. uslijcd čega ■sc klica bolesti još jače’širi-

Dogadjari u Finskoj. Kvakuacija licishigtorsa zbog siiabdjevatija? Kb. Stockholm, 18- jula. . Svcnska Dagb!adet“ javija iz lielsingforsa: S obzirom na glad, koja prijeti, pomišija se na evakuaciju gusto naseijenili mjesta, kao što su H e ! s i r. g f o r s i druga.

iščezava; a ou iznova traži i iznova teži — najlepšcm! (Smejc sc): Ha, ha, ha! Jcl’ tako Milc? M a k s i m : Pa, jest, najpre je bila ona, što je đaskal Mita zovc ,,ćurČije jajc'*. Sve dobro 11 a njoj, sanio ona nosina — prava surla! Bio ti je on ne.srećnik u nju zaljubljcn do guše. Al’ da ne kaže, kako sreće iieina — odinešu gu. I to, mislite koji? — Uzede je bandist Trajče. Svirače joj na fagoti; il‘ će, može biti ona njemu! Istina, naš je cros-Milc tada plakao sve u ce molu, da bi bio đobar disonans. (Opšti smej): Zatim je bila; (broji na prste): jedua, dve, tri, — more ime im jc legion! Gde koju stigne i sretne, taj se bratac odmah zaljubfcjuje. I onda tu — uzdisanje i suze, i zora, i sunce, i veče, i mesečlna, ispadnc elegija — ti Bože znaj! (Smej). B o g o 1 j u b : A sada? Maksim: E, sada; sada inu j e kao završna tačka, centar sviju mladjahnih mu misli i osećaja, znate samo ko, onaj rektorov bubac! Svl : (u smeju): A, a, al... Boga mil... Gle, gle, šta on zna! Bre, jagurido, to Ii ti znaješ!... Prava zaljubIJetia prfroda! Maksim: (MIIu): Jel’ to muka sad tvojih misli? Mile: (ljutito ustaje): Znaš, šta Je Makso, svaka dalja reč u t«m sinislu — vredja me! Molim tc, prestani s fhne! M a k s 1 m : Sto da prcstanem? Neću da prestancm! Mi 1 e : Pa da, tako je idiotski najbolJe>! (Svima): Jesmo ii se nri, gospodo, sastaH ovde da vredjamo jedan tkngog?.

PetaK W ! , V w - BEOORADSKE NOVINE

Rat na moru. NOVA POTAPLJANJA. Kb. Bf'riin, 18. Jnla. (Wolffov ured javljv: N:,še podi .ornic« ponovno su potopil; u z.ip:rnom lojasu 23.000 bruto tona neprijateljskog irodskog prostora. - Načelnik admiralskog stožera mornarice.

Razne brzojavne vijesti. Sporazumna kontrola nad uvozom u tfolandiju Kb. Ainsterdam, 18. juia. Haaški Korrespondenzbiro javlja: Poslanici Sjedinjenili Država, Francuske, Engleske i Italije riješild su da obrazuju u Haagu inedjusavezničkii komisiju, u čije će se ruke koucentrisati kontrola nad uvozorn prekomorske robe u Holandiju, koji su do sada vodila pojeidina poslanstva svako za sebe. Op r oštajna audijencija adniirala •)L Hlntze-a. ■<b. Christianija, 18. jula. Ovdašnji njemački posianik admrral pi. Hinfze, koji je postavijen za diižavnog sekretara za spoljne posfove primljcn je 17. jula u oproštajnu audijenciju kod kralj. Modus vlveiidl iztncdju Njemačke 1 Norveške. Kb. Christ:anij.i, 18. jula. t,M o rgon bl a d ct“ donosi razgo. vor zastupuika svoga li-ti si admiialom pl. llintzeom. Pošto je posiani'c odbio, da uopšte što govort o dnevnim p'tan> ma i o unutamjoj pol tici, izja-, io je, da su njegove težnje kao niemackog po ian ka u Christiani_i biie upravlj-nena to, da stveri jcclan modus vmnji za vrij ;mc rata izmođju Njemačl«* i Norveske. On so na. da, da je u tome uspio, tak'o da će sLvoreni modus vivendi u prclaznom vtvmenu sain po sebi prijeći u islo odnore dob:ij su-je. da, koji su i prijo postojali izmcdju objo zemlje. Njemački iezik u riitminjskitn školama. (Naročili brzojnv „HeocriulskUi Ni>v,iia"t Bukurošt, 18. jula. Na jedno pitanje u senatu cdgo'.oiio jo ministar nastavc,- da je ponovno uvodjenje njemačk'og jezik'a u rurnunj ke škc. le svršena stvar. Uvoz liainiriiica iz Kitaja u Rusi.fi/. (Naroćiti brzoiav „Beogrndsk'ih Novlna“.) Sto-.-kholm', 18. jida. Prem'a ,,Mg.n:eca Ilandelsblad lii" doZnaj" ,,Daily Express‘‘ iz Tokia, đa je ruska vlada traži.'a od Kitnj-k >, da dozv< li ponovni uvoz n inin icu R' sk i j > vlada izjavila, d i j.unči : a to, da nikakva roba iz Kitaja no će proko R'usije dospjeti u Njeiaa'Čku.

Sa Balkana. O p o I o ž a j u u B c s a r a b i j i tzjavio ■ se besarabijski ministar Inculct u rumunjsk-oj komori ovalro: On prijc svega oiiisujc čiujenice, kojc su pridonijele sjeđinjenju Bcsarabije sa Riununjskom. U trenutku, kad je carizam smatrao, da jc Rumunjstvo ii Besarabiji konačno srušcno, preuzeli su Moldavci u ruke pravo, da O'drede svoju sudbinu. 19. dccembra 1917. proglašena je autonornija. a 6. februara 1918. nczavisnost Bcsarabije. Ugrožen od boljševika, tražio je zemaljski savjct potporu rumunjske vojske, kojoj

se ima zahvaliti, da smo naš život I imanje mogli spasti. Zatim je zeinaljskl savjet htio tražiti od rumunjske^ vlade, da provede ujedinjenje, ali tadašnji kabinet Avcrescuov izjavio jc, đa plod još nije sazrio. Mi smo onda razgova.rali sa Margliilomanom i Arionotn, kojl su smatrali, da je tremitak došao, i ujedinjenje je izvršeno. Autonomija Besarabije, lcaže Inculet. mora se zadržati. To je prije svega medjunarcđna po'treba. Ukrajina traSi. da se Besarabija odvoji od Rumunjske, niotivišući svoi zlitjev time, da se autonomija Besarabije iina očuvati. Mi tvrdimo, da će Rumunjska ovu autoii'Oiniju boljc čuvati. Mi iraamo dalje druge društvene osnovc i drugo vaspitanje, ncgo ostala Ruimmjska. Bcsarabija iina decentralizaciju, opšte pravo glasa i naročito urcdjenjc agrarnih cdnošajćt U Besarabiji ima nczadovoljstava, a prije svega u gradjanskom stanovništvu. Činovnici su nezadovoljni, jer ne znaju rumunjski, vefiki posjednici žale za svoiim povlasticaina iz doba carizma, a mi se oslanjamo na besarabijskog seljaka, koji prcdstavlja osnove i potporu ujedrnjenja. Inculet uvjerava, da centralna vlada nikada ne će dirati u besarabijsku autonomiju. i da je inienovauje kraljevskog kcin,csara u Kišinjevu imalo za posljeđicu dobre rezultate. Govor besarabijskog ministra primljen je burnim o-dobravanjem. Komora je jednoglasno odlučila, da se govor raširi po svinia besarabijskim opštinama.

Znameniti krajevi u Srbiji.* Njihova Istorija. X. Pod r inj e . Krupanj. PodJagcdujom u jcdnonK kotlu, gdu so stioo višo potoka, od kojili posiajo rečica Likdrda, naliodi s« m-J i v '• rofcica, Krupanj, koja jj godiivs 188i3. imala jedva 720 stanovnika, a'i j dccnijo hroj slanovnika postep no z-nitni porastao zbog razvij-uij i rui.Lir.-ko radnj •. Ka jedan kilomefar isp. d vaiošice mhodi so fndar. ska upra\a podriujskih rudnika i lopionicci olova. Na Krupnju jo bilo više sudara s Tur. C'irna. Njega jo pivo osvoj'o od Turaka, Gjorejo Ćufčija 180-1., a i god. 1800. bio jo na Kmpnju žesloki bnj. Ljubovija, 1 ž! više ulok-i Gračs. nico a niže ušća, l'ećice Ljubovidjc. I.ju* bovija ja mala varošica i za ono vaSr.o. sii svojo, što je iina’ lma da z.ihvGi jc*Ji. no skeli i djumraku, koji sc u njoji na Drini nahođe. —> Srez, U kdrne sc LjuLovija lralazi, zovo se azbukdvački, u iijesn’u SU i dva se]n, koja S' zovu donji i go". mjiV Dukovi'.i. — Mtllćović ve}i, da su mu stariji Turci i Srbi kazivali ovo; Silo Bukovica, po komo so srez z< ve, 'G. lo jo za vrcmb Turaka „mukada ili emin. luk“, što se na toin kraja zovc i ,,Aso. vina“. Od tog je ftnena i A s.-bufeovački, a ne Az-bukovački srez. U đoujem Pcdrinpt niogu s; pomenuli ovi ostaci od starina.’ 1 - : S o k o. To su ostaci nokad tmlog i vrlo čuvenog gradića SokoJa. Gra'dć s ; ovaj nalazi na završtftku j’dnoga rtn, koji se spnšta od b doravna Ro/.nj v k j i;oz pa. du. Soko leži ovako na saniozdonoj steni', U sred ok linc najd'vfjafn'je lepot?. Scve, rc-istočno diže m\r se brdoravan Rožanj, oilakle su ga tukli Au.-trijanći a posl'c i Sr. bi; s juga vis Zakutanj, odaklo ga je tnk.ao knez šliloš, sa seveia Pctkovo lir. dc, sa istoka Kalkan, go!a, trrda s!c. na. Gradu se moglo prlStupiti samo p'škb ili na konju, pa i to samo s j dne strane, *) Ostavljcno narječje plščevo.

M a k s i m : Pa, majka mu stara, kakva jc to uvreda? Čudo Bože, ako je ona rektorova kćerka, nije još i Madonn, pa da jc neprikosnovena! A da tc još nešto nanjuši Dr. Šapčanin, vraga bi ti položio istoriju! Znam, da je ona i za njcga neprikosnovena svetinja... Mile : Jest, Kist! (I jutito se okrećc od Maksima). Boža : (Važno): A propo! A bre, koskotije, znate šta mi pade na pamet? Svi: Šta? Šta i može biti, neka burgija jamačtio! Budalaštinat (Smej). Čivija ili podvala kaka! Da nije ljubav? M a k s i m : (govori Milu): 1 on iskrivi onaj roetarski vrat za njom. Boža : (prekiđa ga): Dosta ti pelengiru! Ti u frajla Roziti šlingeraj beži, pa kušuj! (Smej). M a k s i m : (uvredjeno): Saino kad ti... Boža: Ćut‘ dok nisam dohvatio ono berde! (Smej). I. Djak: (koji je probao iz svih bokaia, da sipa vino): Pa mi više nemamo vina! (Svima): Čujcte !i vi? (Bogoljubu): Šta je to franciškanski pođrmnarn? Nekollko: Šta nema vina?! B o ž a : Pa to jct lako. (Gleđa): Neina kelnerice! (Bogoljubu) Idt, pa doiiesi! UkUpio mi se tu k’o selska dena... Bogoljub: (salutira): Razumem naša dična glavo (ide). DRUOA POJAVA Predjašnji bee Bogoljuba . B o ž a : Dakle, mi kao što znate, treba za koji dan da otpočnemo polagamje isplta? JeJte?

Pera: Al’s richtig! Maksim: Pa ti bi hteo, kao onako, da... B o ž a : (nastavlja): A' neosporno je, da sc ovako ne sprema za ispite. I. Djak: Kako, moliin, još nam đrži pridik«... S v e t a : (prckinc ga, drmusajući): Ta ne budi idiot!... Boža : (nastavija): Već da se na ncki način sporaognemo, te da tako olakšamo sebi situaciju. Svi: Bravo! Ta ti vrcdi! Vrcdi tri carevine! Kazuj način! nešto kolOsalno! Boža: Sutra je rodjcn dan, gospoeljice Lele, lepe kćerčice našeg gospodina rektora.., Svi: 2iveia! (Bacaju poljubac). B o ž a : A pošto je rektor ove gođlne, kao izaslanik ministrov, predsednik ispitne komisije, to.., P r e d r a g : (pritrči mu): To, Božo, brate, da te zagrlim! (Grii ga), Takav mozak valja carevati! (Svima): Ex! (Svi trče da ga grle). Boža: (brani se): Ugušićete me, pijandure jedne! (Smeje se). P e r a: Praivi Cato, Boga mi! Mozak! Maksim: E moj znaiče! Plato, a ne Cato! Istorijo, Izem te!.,, Pera: (Boži pevajući, Što svi prihvate): Cato, Plato, Cicero, snmus Aristotele, de profundis Plato! Boža: (kooianduje): Finls! (Svl staju s pevanjein): Kad bih znao da

‘1 fu' a 1918.

oroj i « i .

pjjhuijortt vrlo uzanoui i uspriom. Mnogi šančtvi f rovovi ofco ovog grada kazuju nj«gov"u krvavu istor. ju. U okdlioi Soko’a jo bilo j dan- ast .-e a, u kojima su, kao i u grada i vn rodci, koja so od njc6 a P° grebenu ouog r!a pro« stirašo, živili Turci svc do 1862. gcdine. Ovi 'ihirci, uzđajući u uopristupnost svog grada, bili sru prava bcdi i naj'^ori modju sv’ima, koji su u Srbi'i po v>aro? ima i gradovima živili. Držoći đa so Soko no možo osvojiti, oni ga nazlvahu ,,Curoal sultanovom". U jcsen 1802. godno, poslo bombardovanja B.ograili i energič. nog zahteva kncza Mih ijh, Tuni soko jani su iscljeni u Bosau a Soko rasprskau u vazduh. U lursko vr-em; jc Soko b o rask snica puteva za sovorozapadnu S;b : ju. i ! Tronoša, manast'r, 3 sata jugc. isločno o l Lozn'c , u j dnoin [>1 u riskom »klopu, kod jcdrih tzvora h'adno zdra. v'o vode. Ovaj manaslir post- j i danas. Tronoša j; zadužbina ž:.nc kratji Drr • gulina, Katarino. Giadj-.vina ;n j; veli. ka ni čim osobita. Narodno verov.uij; pripisujo je braćt .T u g o v i ć i m a. Tronoša jo bila. u n koj z;j dn’ci s manstirom Račom ,u kr..j Drino* a to ćo bili jeđau dokaz viie, da su ove dvc bogomoljo zadužbiir; jeduog bvačnog p:na. Troncša j; za- lužni, izmcdju cs a’og, i time, što jo sačuvala srpskcj istcr'ji ,.L> (opis tronošld“ a i pi-ma svog čostitog arbimandrita Stovana Jovan: vićn, o kc. ji'ma jo opšimo govorio Stojan Novak'.'vić u „Glasniku XX“, str. 22—101. U Troncškoj planin’, od raanastira k jugozapaklu, iina breg i ra vriin razval ne cradića, kog narcd zovo Carigrad (Vu„ kov Rt’čnik", str. 83G). Radjev kameh. — 0 ov<j sla. rini vdi Vnk n svomo Ročnikn (str. 645) ovo: ,,U Radjcvu Pnlju ( zm dju Loznios i Sokv la) irn i kamon udaren u z m!. : u, koji so zove Radjev kamen. Ovo dokazuje, da jo u Radjevinr, loi k’nežim ni D iui bio nogda n-'kakav st.uerina ili go-pr.dar R'adj, po komo se ona tako prozvaL, ali ja ni-am mog.io ništa višo doznati o.-im ova tri imena. — Kadjevina jo pod vhdorir tur. skom, po svoj prilici od mira požarevač. kog, karl su Austrijanci b.’li zauzdi sve oiulo do Cern, pripadaia nah'ji zvornićkoj i tako Bosni. Ja sam čuo u Jađiu da su Mačvani u ono doha, kad su Auslrijanci držali onaj kraj Srbijo do Cera, moldi se austrijskim vlastima da hi itn s'ob'duo hilo Turcima u Zvomik 1 luuač divat', da ili Turci onak'o na granici no hi harali i tuzn-emiiavali, i to im je dopušhno, i od 1og vremena da jo ostalo te su harači j? iz Zvomika kupllo haračc po Mačvi sve do srpskog vremena". Na sover od Rožnja i Sokbla, na j 4. nom kamenom čotu, koji s; zove Petri. na Stijcna, ima ruš'-vine starog gradi6a Pctraca. U tom gtadiću, proma jo'd(nom pismu, bilo jo Tuiuti do poloviue 1806. godinc; poslo bitke na Mlšaiu Srbi su popalilt PeLtac i Turci, pošto j? Ilndžibeg Srebrnički bio potučon, predjoše u Bosnu. Na visu Kostajniktt stuj; o-laci građića Kostajnika a nad scLm M ILinom ostaci Ko sanovca. U narodu s; priča, da su opet t:i sestre: Sok'a, Petra i Ko.-a sazidaiujve grad će: Sok'a—Boko, Pctra — Pctrac, Ko.sa— Kostajnik' i Ko. sanovac, iznadscla Milina u J; dru. Pada u oči što narod ovrtko v 1 !o; gr-adjevinc sve ženama prpisujc. Na reki Ljubovjj ; , s onu stranu Pro. slopa, biLa su dva kamena mosta, koj’ na. rod zovo „Latinsk'' ćupr.jo”. J dnu j: od !njih vcć odavna pođjcla voda i siušila se, a nrekb drage se moglo još i u najnovijo doba prelaziti. Na košijanskim stenama, s obe straue reke Trešnjiee, postoje tragovi zidina, koje se u narodu pripisuju „Prokletoj Jerini“.

nistei ufitiljili, pa vam faktički i mozak stao đa funkcioniše, to bih vas potrudiio na razmršljanje o tome, kako bismo spomenuti zadatak izvell, — ali kad je obratno, to čujte moj pređlog! M a k s i m : (smeje se) samo predlozi... | Nekoliko: (nervozno): Ta umukni Maksime! Ne prekidaj čoveka! Boža: Sikmcium! jMoj jc predlog u tome, da sutra svi korporativno cdeino na čestitanje,.. Predrag : SveČano! Boža: Sa jednim divnim buketom cveća! M a k s i m : I đa Mi!e izgovori jednu oraciju svome idealu! Boža: (oduševljeoio): Tom prilikom da sviramo naš novi pozdravni marš! Prima li poštovani skup ovaj predlog? j S v i : Prima, prima! Boža : Proglašujem da jc ovaj prediog skimut s dnevnog reda. (Milu): Al’ ti ćutiš? Primaš li se dddeljene uloge? Predrag: Prima, ja šta! Inače mu ,,masaža“ ne gine. (Sntej). Mile: (kao da se budi): .Vi, kao da ste pogođili moju misao. M a k s I m : Ti znaš da mi možemo pomalo misli pogadjati. A zašto nam je najzaid i tabula rasa jedna ista? (Smej). M i 1 e : U svojoj sam glavi ceiog večera nosio ja tu ideju. (Vatreno): 0, gospođo moja, tim mislima ja živim! To me je svog obuzelo! (Smej), Maksim: De, de, znamo mi to! Nonjoj ti to saopšti! lli, što je još boije.

Nigde nema starih Iepo rezanil i grobnih kamenova, koliko ima u Po-, drhiju. Najznamentija su takva groblja! K sedu Bukvid, u gornjem Podrinjuj baš na samoj Drini, u Bejoj Crkv! y Radjevini, u Brasiui više Koviljače I na Jabučaru više nšća Ljubovkije. Ne,koliko zanimljivih zapisa s tih Jcamcnova prepisao je još kao mlad profesor g. Ljuba K o v a č e v i ć. Od Loznice pa svc do Zvomika uz Drinu, često se. i u najnovijc doba, nahodila ili na putu, ili oko puta, iif iKtgde kroz trnje i kroz livadc, uska kaldrma. Narod i to prrpisuje „Prokletoj Jerini“, ali M il i č e v i ć misii, da su tu kaklrniu gradili Turci, ili bolje rečeno sirotinja raja kulukom. U d'ocijem Podrinju su ova raesta istorijski znamen’ta: Poljane, mesto izmcdju Postanja i Krupnja. Pominjcmo ga ovde za to, što jc sva prilika, da su to onc Poljanet, aia koje je magjarski kraij Ludvilc 1426. god. polagao pravo posle srrn'ti; Despota Stevana Visokog, ako bi o.tt umro bez dece. Ali se ne zna,^ gdc se naiaze gradovi Brodar i Zveni? z e d, kojc je kraij Ludvik tako istoi zahtevao. Varovatno su ova imena u zapisivanju onakažena. (Svršiće se.)

Grad i okolica Dnevni kalendar D a ii a s jc pctak 19. jula, po starom 6. juta. — Rtmokatolici: Viuko Paulski pr.j pravoslavni: Sisoj Vclikl Casnižka i činovnlčka kasina otvo> rcna ]e počamod 15. februara do 11 sati u uoći. > C. I k. vojnlčki dom: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 s^ti uveče. Slobodac prislup s vakoine vojniku. j Blblioteka za pozajmicu (Balkanska uiica br. 1, Hotel Moskva). Otvorcns od 10—1 sat prije I od 3—7 sati posiije podne. , Kinematografi: C i k. vojni kfi ncmatograf u Kraija Milana ulid br, 50 (Koloseum): U 0 saU poslije podne i i; 8'30 sati uveče predstave za gradjanstvo! - C 1 kr, gradjanski kino na Te' razijama br. 27. (Paris): U 6 satl posifj« podne i u 8 sati uvečc opšte predstave. Bcogr.idski orieum u Ije'.noj pot zornlci ,bašta „Hotel Takova” naTerazijama): Početak predstavc u 8-30 sati uveče. Noćna služba u ljekarnama: Od 14. do nključivo 20. jula 1918. vršićc noćnu stužbu u Beogradu ove ijekarne (apoteke): S e 1 a k o v i c, Kneza Mihajla 45; V i k t o> r o v t ć, Terazije 28; P r e n d i ć, Kralja Atcksandra 64; S t o j i ć, Sarajevska ul. 70. C. 1 kr. savsko ku p a t i 1 o. Otvorcno cijeli dan. Za vrijeme otvaranja ralnogmosf.i — od 7 do pol 9 prije podnc — ne će se vršiti prijevoz posjetliaca kupatila. Da se jave porodice. „ Porodice ovih u m r 1 i h i n t e rj n i r a n i li 1 i c a iz Beograda potrebnc je, da se jave sudskom o<djelenju opštine grada Beograda, radi izvjesnog važnog saopštenja i to: 1. Vojina B ož a n i ć a; 2. Joke B ož i ć a; 3. Stevana Brankovića; i 4. Petra B o g d a n o v i ć a. , =. Velika žega u Beogradu. U Beogradu vlada posljtdnjih dana virlo velika žega, koja je već postala skoro neizdržijiva. Ovakva vrućina žega ne pamti se već odavna. Ne jedjte neoprano voće! Kaiko je u veliiko nastala sczoiib voća, to se upozoruje gradjanstvo da Pazi pri jcdenju voća. Jabuke i kruške vaija prije jela uvijek oijuštiti, n ostalo voće pretliodno diobro opra-ti. Oyo posljednje važi naj'očito za rauke šljivet. Svaki treba u svome najrodje-

sačini joj sutra jodan ditirambl (Vrti glavom) No, Boga mi, pričuvaj se Sapčanina! (Smej). Boža: (oduševljeno): U najsvečanijoj pozj — jednu briljantnu oraciju, samo da staroga odobrovoljimo, jer on' mnogo voii svoju ćerčicu. a vi'znate šta bi on dao za jednu pesrnu i jednu svirkn. Sverta: I to još kad je naročito posvećeuo njegovoj Ijubimici. Bož a : Jel’ tako gospodo? S v i : Tako! B o 2 a : (komanduje): Ex! (Uzima času): No, šta, n-cnia? Pa onaj još nije ni došao? Trči Makso, vidi šta jci Saino btrzo! M a k s i m: (Smejući se): Zabasaa je taj u podrum! (OdTazi).

TREĆA POJAVA Prodjašnji bez Maksima. Boža: Mi, pak. dotle, slavno republiko, kad smo ovako mud'ro skinuii s dncvnog reda jedan tako komplikovan probiem (komanduje): prvi bataljon u punom svom rajtnom sastavu, prcikaljene duše i čelična srca, juriš na barikade! Marš! (Smej). S v i: Brzo uzitnaju svoje instrumente). Boža: (komanduje): Gvozdenl legion — marš! (Staju mirno, pripravni da zasviraju): Nemački! Teinpo pocoforte, ein, zwei: Svi: (Sviraju 1 pevaju): '■> .. In des WaJdes tlefsten grfioden - r Ist kein Wi!des mehr za findenl' (2 put). 1 (.Nastaviće aei