Beogradske opštinske novine

на сусрет таквом варактеру који врло чеето не "види своје интересе само ради напретка и среће своје општине смаграо сам, да је неиатријотично, крајше себично и кукавички, Још овде нека ма се ништа не пребаца ако искрено речем, да сам овај иосао био вољан да радкм и за то, што сам се бојао, да не дође у какве руке, које се не би умело уздићи изнад својих интереса, изнад силних уплква пејединаца, те би могла, и норсд пред постављене способности, испасти и вивелација Београда као и његова регулација. II за то сам био вољан да, ма в сам, отпочнем овај врло озбиљан, врло важни,врло тешки и врло тугаљиви посае. Прва дужност по томе била ми је : да проучим у тврђ?:на ксмисијови програм за ту цељ ; да се уиоенам са средствима и да видим у кглико могу послужити Халачијеви нланови. При том проучавању нашао сам, да, к®д би се тачво радило по програму са сретствкма и снагама, која су стојача на расположењу, аисолутно Еије било м гуће извршити рад за чегири месеца. Није било могуће па дв су о<.тали и г. г. К^злић и Љочић У 4. месеца нека буде нерадвих дана : 1) Недеља 4X4=16 2) Других празника = 4 3) Случајних, кишовитих итд. дана 10 Свега 30. Остаје дакле деведесет раднкх дана. Дужина свију улица, изузев мајур и друге ванлинијск«, износи око шесет километара. Сад кад Си се иоеао тако распоредио, да се већ штационисане дужине могу нивелати са једним инструментом, а са поставком том,да се нивелишу олуци, Фронтови, осовине, границе и висине натоса, и са погледом на честе вреисие, једва да би се дневно могло одмаћи више од 350т, то чини свега 171 радви д»н. Осим то:а требало би још доста врем.„на за довршење нивелационкх планова, за повлачење нивелета, за регулације итд. Мени је дакле остало да отпочнем рад са гт. Гулићем, Миланом Петровићем (кога је Јопштина 1. Јула узел!!) и Ковачевићем Оиштана није раеполагала ни са једним нив лацијоним икструментом. Она је истом намеравала да иоручи а до набаве внструмента иозајмљсн је из мивистарстка, грађеввна један Штаркеов, врло истрајали Еивелацијони инструменат, којИ се морао св»кога даиа но некодвко пута ректификовати, нтоје чра^ало све до 5- Августа, ове п д. Дакле, п*.■ ред ових Ф ^ктора морао сам истражава:и начин и пут којим ће се најбрже до цељи доћиТако, да би избегао штацијонисање, које по себи чини саставви део вивезета, и тим употребио снаге са«о на нивилете и цртање, наумим, да се што више користим Халачи]евим плановима. Тим пр®, што они стају ову општину грдних жртава. Даље, да Халачијево виведањз доиун м, да внтеркалирам још потребне тачае на ирелом^ма, у правцима олука, осовина и Фронтова и да тако скдопим пр .ФИле свију улица. Али одмах нри првом кораку уверио сам се, да тако не смем радити. Да сматрајући један рад као перФевтан,

неотичво уренашам евентувлнв погрешке на други рад Не смем нз с тога, што је Халачијев рад непотпун. Халачијев ситуациони план израђен је на картону без уии саткх поједивих дужина. Дак^е свака дужина морала би се по размернику узимати. А гпттојв размерањеговог ситуационог плана 1.500, да један мнлиаетар представља по метра, то се никад дуж^на не би могла тачно узети са поставком, да је план апсолугио тачан, Ма да сам у иочетку нашао да Фронг плаца „Русаог цара" износи по Халачијевем илану 7,25т, а он је у ствари 17,16 мстара. У Халачи' - ево11 плану означ'не су само контурз улица са тачкастим означ;:њем поједавих греламаних граница без вкзквог даљег означења, које дужине притискују куће и од какве грађе, да ли од тврдог или слабог материјала, а које празни илацеви Р*ди целисходности повлачења вивелете, мени су веома вужви положаји кућа, н рочлто, од тврде грађе и којо служе за продаваицеДакле, поред тога што сам се одлучио де мерим дужине, ваљало ми је и да крокирам поједине улице еа назначењем кућа, њихових нумера и од каквог су м&те ријаза идт, Ма да је Халачије изнивелао своје триангулацисне тачке, и иредпоставимо, да је он то учинио са магема тичком тачношћу, што није баш, оне за нивелаље, могу и могле су »ослужити једиио кас, Фикс -тачже и евенгуалва конгроза за коте, ма да су по која пут излиино поасво нив*лање проузроковале. Јер, коте љегових триангулацијонкх тачака поаазале су се добре у главним улицама центрума, а ио крајевима се се већ ве слажу. На Врачару, и аеким побочним улицама Душаново улицз има разлик", и до 40т.т. Велика је бесмиелица и неразумевање ®сгвар^| тврдити, да је Халачијево трајаагуладчоно коље могло послужити, да се на &.има, као основним т^чкама и правцима, одаесу оста^е Фровталае и олучне тачке и да сс начине уздјжни пр' фили , на којима би се целисходно и паметно могле ио^ући нивелете за даље цели, за будуће калдрме, канализацију итд. Халачијево коље скоро нигде не стоји у нивелацијоним правцима. Без сумње, Халачије је своје триангулацијоне тачке бирао и полагао 1а садју цељ, да са једиог места види што 1 ише праваца и што дгље. Халачијсво коље на ме"ста стоји на ребру коловоза, на места између одука и тротоара, ва места у тротоару, Код Хазачијевог коља могла би бкти васиаска разлика супротна водотоку улице (узмимо лучај: нека његова тачка једна лсжи на пупку коловоза, а друга близу олука, нека је виеинска разлика олука и и пунка 0.40т., узмите да је пад олука мали на пр. О.Збо/б гао што је у кнез М-хајловој улици, и нека те тачке одстоје 50т далеко^ онда висиаска разли?а на наснрамних тачака у олуку била би 0,175. Тако би она Халачијева тачка према нвжој тачци слука лежала више од оае ирема вишој тачци олука за 0,400—0,175=0,220ш. Дакле нисам се могао послужити Хахатајевтм гр ач.-улацијоаи« тачкама, као основним правц"ма уздужне црсфиле.