Beogradske opštinske novine

ће се по жељи исказаној још у прошлом (осамнајестом)веау од стране царипе Јелисавате Петровне, смртна казна у скоро са свзм избрисати из законика руског. И изгнанство у Оибир, са којзм су тако ужасне злоупотребе чињене такође ће се укиаути Ово је велика иновацаја и велики напредак. Ода вва је изгнанство изгубило сву практичност сзоју као к а з н е н а мера: јер су се и сељак и богат трговац брзо прилагођавали живсту сибиреком, С> бом су там) односили и опаке им нагике, а у миру уживали плодове својих грехова и престуоа. Томе је ваљало једаом на пут стати. Заборавати се пак, не сме, да проста и прииремена депортација остаје за извеене и одређене случајеве без губшка грађанске части. Тако, на пример уб^це својих противника у дуелу имају се осуђивати на ов ку казну (просту депортацију) а која се у пројекту самог зааона крстЈ? именом ,,сривилегисане." После заточеаа долазе тавнице за одрасле. Но и ту најопаснији елучајеви строго су ограничени на највише десетогодишљу казпу; и само за првих шест месеца таввичка мера је буквална Даље по реду долази за кравца апс од нашање две педеље па до највише две године. Затвореници нису ни у колико измешлни и одвојеностје правило. Притвор остате и даље за извесне категорије чиновника 0ФИЦ«ра, ђчка и т, д.. Најзад, глоба је у млого случајева јако смаљења , тако , да силази на багат: лу од пола рубље (или динар ш 25 п.) Од сзоје стране, штампа је у оиште веома лепо примила овај пројект кезнене реФорме —маданалази да он још није довољно упрошћен. Већина криминалиста изјављује жељу да се и у Русир, вао у Инглеској и Немачкој, сведе број казни на три врсте, а вмено: на смрт, тавницу и глобу. Има вх прилично (међу правницима) који сматрају да су и ове две последње казни, таввица и глоба, дсвољне, и да сиртну каззу треба сасвим уаннути. Доиста, ова оретерана благост изгледаће чудна нашим Фравцузима, навиквутем на строгости неумитна им законика. Али нд уму имати ваља д», ако взгреди и јесу врло чести у Русаји, и трговачке преваре небројене—сдруге стране, опасне кривипе веома су ретке. Убиство, на пршер, овде је догађај о коме се говори по неколако недеља с једног краја царевине на други, У де;ет годнна не деса се у ирестозици ниједанпут дајекогод ноћу био напаствован. Овај је народ доиста благе нгграва и укидање сзартни казна није ни уколако умлсжило број злочина. Дакле, промислите мало о овоме — о! ви Па ризлије, ви размажена децо Јевропе и целога света — и добро упамтите: да је скгурније пу товати преко сињих степа руских, или и у глуво доба најдужих ноћи зимских, јурити по пустим в злогласним квартовима Петрограда, вего ви и једеом проћи кроз ваше спољне булев*ре између два и четири часа у зору. 'К

КАРАКТЕР (ххо СЈлајлоу) VIII. ДозмаЉ-е васпитан.е Потоцима што окрећу водеаице света врбла су на усамљеним висинама. Хелпо. У разговору са госпођом Кампан, Наполеон I. прим«ти: „како стари систем наставе ништа не ваља" па упита: „шта би још требало па да се народ можа честато васпитатл?-' „Ма.јке" (требају) — одговори госпођа Кампан. Цагу паде у очи овај одгоеор и он се одавва са: „тако је! У тој једној речи лежи цео систем васпитања. Аманет вам, дакле, госпођо, васпитање будућих матера !" Еме Мартен (Наста'ак.) Али, ако мајка може јако да утичз на песничку или вештачку душу свога детета у добром правцуј, а опа може на њ да утиче и у злом, Такав пример имамо у лорду Бајрону чија се прека нарав, застрањеност пожуда, пркос у преступању граница и пакосно срце, у великој мери ставља у грех његовој бесној, суровпј и тврдоглчвој матери. Она је чак сина свог корела за наказност састава му *) и често се дешавало, да у љутим сввђама које су се ме!ђу њима рађале, она дохвати ватраљ или машице и бацн их за њим да га стигне. (За њу се прича и да је умрла у љутини у којој је пала по прочзтању неке „конте" тапецирске) Дозста, овако не природно васпитање морало је дати оаај нездрави правац Бајронову животу ; и ми га после видимо где. и као велики човек, носи у себа отров који је на материном крилу посисао На исти начин, и ако у другом виду, налазамо карактер мајке славнога глумца Фута оличен у сину јој. Ма да је била наследнаца великог богатства, она све то слисти и најзад дочека да, са дугова, и хапса допадне, Из оваког једног положаја она је свну Самујилу, који јој је од глумачке му зараде сто Фуната годишњег издржавања давао, ове редове И1сала: ,,Драги сане! матер су ти за дуг затворили, дођи и избави ју." Одговор синовљз био је са свим карактеристичап, јер је гласио: „драга мајко \и ја сам ти у ааси\ па ћеш веровати да ти се не могу по дужности одазвати."-...., Неразумна мати у стању је м даровиту децу да исквари, будећи у њима нездраве амбиције. Тако, за ^амартинову мајку кажу д& га је васпатала у са свим погрешним појмовима живота, односно, у школи оног еентиментализма, од кога је он и по природи већ млого имао- Као материна маза он је дочекао да буде и маза своје земље, али и да сврши као жртва заноса и раскошлука — јадно и ж^лосно. Његов живогописац Сент-Бев вели о њему: ,,да је непрестано био обасипан најбогатијам даровима, но које он није умео ни мало чувати, већ их је расипао и лево и десно — тако — да једини дар који му до смрти остаде беше неисцрнни дар говора — онај чаробни глас у чије је музичне жице он до последњег часа удар&о

*) Вајрон је бло са«ат р^за.