Beogradske opštinske novine

Јг скоро после Прокламобаша хатишарифа који освештапобеду кнеза ерпског. Па да ли је ова честитка била искрена? Депутатима — Авраму Петронијевићу и Цветку Рајовићу — учинило се као да је цар то рекао гласом мало подругљивим. Свакако, исту такву (ироничну) чеетитку до били су и од једног министра руског, државног саветника и шеФа азијског оделења г. РодоФиника. Из његовог говзра пробијао је неки притајени немар, а показивало неко изненађење осветљено лаким но горким оемехом. Све се то, пак, дало превести на ово : „Ха! виаобеђујете без мас; ви мислите да можете без нас.... узмите се на ум !" У осталом, оба Србина беху врло лепо примљена у Петрограду. Већ, зна се колико Руси умеју да задобију своје госте. Обасути пажњом и окићени орденима, а уведени чак и у кругове руског племства са сваком препоруком, Петронијевић и Рајовић просто бише очарани. Они ту заборавише и ону шалу прзога дана, и осегише се само у милости. Што се политиес тиче, царски диоломатн нису много муке имали да тачно сазнаду, право расположење кнеза српског. Већ тада они добро предвиђаху да се Милош неће дати тако лако употребити од Русије као оно влашки и молдавски господари. Из нехотичних исповести српских депутата јасно им изађе, да тај страшни човек, тај лукави, вредии, славољубиви Милош, који тако суревњивим оком бди над независношћу своје земље, да он у даној прилици може да буде чак и непријатељ руске политике. „Од тог тренутка" — вели један дубоко посвећен човек у тајне ове историје — РусиЦдобро узеше Милоша на око, почеше стварити му тешкоће у вемљи и тражити из далека пута и начина да га оборе"*) Што се тиче самога пада кнеза Милоша, било би и сувише згодно за апологичаре његове да исти (пад) о1јасне простим непријатељством Русије. Треба имати на уму и мане деспота. Историја ће, доиста, потврдити, да је Русија имала великог удела у катастро®ама које ћемо овде испричати. Русија је имала интереса да Милоша уклони, и да отуда користи извуче. Али, опет ве забораљајмо: да, ако је Русија и оборила Милоша, Милош је баш био тај који јој је оружје сковао. Бравити кнеза Милоша простим окривљавањем московеке дипломације, значило би изазвати сај свим готове рекриминације; јер, на послетку, Факта су ту; зна се какав је био Милош, видело се, да је и сам долазио до нужде да тражи опроштаја за свој деспотизам из призрења према заслу гама које је еемљи учннно; па опет, чим се осећао безбедан, а он је пуштао старој својој нарави на вољу. Ми овде нвти хоћемо да правдамо Милоша ни да умаљавамо улогу руске политике. Ништа природније но да оенивач српске кнежевине има и присталица и противника на мегдану на коме је своју снагу развијао; али за нас, као просте посматраче из даљане, постоји само један интерес, а то је, жеља да сазнамо истину: е да би у исто време могли пронићи и руске политичке планове у источној Јевропи. Дакле, нама се чини да једно стоји као осведочечо; а имено: да су Руси, и акерманском конвенцијом и ха-

*) Биди „Енаа1 Јтадп^ие апг 1ез гсуоћшоиз е4 1' ш(1ерепс!апее 4с 1а ВегМе" доктора Куниберта, на кога сао ее већ више пута до сада нсзвади.

тишериФом од 1850 год. хтели, али само донекле, да пбслуаге ствари Срба; нз дајући им никако да сувише порасту. Осаивање д^настије Обреновића постагнуто је без њихове заслуге, или још нравије, у прксе њима. За то, чим Милош уђе у Београд као господар — ето ти читавих батаљона агената русках са задагком надзора над њ"м. Рекосмо вадзорника; но да ли та реч довољно казује — кад ти људи већ беху његовл цензори, а сутра ће му бити и ривали. Читалац ће се опоменути како су старе војводј из борбе за незавасност, каго су другови Карађорђеви, као и он 1813 у очајању прешавДунав, нашли склоништа у Русија. Влада руска их је наместала у јужним провинцијама својим, у Бесарабији нарочито, и одредила им ту!доста лепе певзије. Само место (Бесарабија) било је добро изабрано, јер су се од&тле они могли према приликамауиотребити, н као посматрачи и вао посредници и|као авангарда преко Дунава — једном ре гју, — како год догађији буду захтевали. Дакле чим султан Махмуд признаде Малоша за наследног кнеза Србије, петроградски каби нет даде бесарапским емиграатима на знање: да је чае њихова повратка у ностојбииу куцвуо. Политичко стање Србије било је тада већ осигурано и кнез Милош прими их све, на препоруку руског цара, и даде им ухљебија. Управо, каквог је смисла и могло г.мати даље постојање такве једне емиграције? Људи се, доиста, и врате али, вао и сви емигразти. заборавЂајући да су друга времена настала, да активна звањч припадају онима који су у земљи остали и седамнајест година под теретом стењали — велим — ониЈсе врате са свим својим амбицијама, зачуђени и уврсђени што нису више први у својој земљи. На челу ових стајао је стври Јаков Ненадовић, ју нак од 1804 год. и један од оних војвода који су и са мом Карађорђу смели диктатуру споритд. Милош га прими даде м ј кућу, земље, воденице у Ваљеву, — столици његове некадање и јуначке војводине Сину његовом, Јеврему буде поверена војена коаанда нахије, а сви остали буду вримљени са истом благонаглоношћу, ма да никоме не буде дата стара власт ни васлеђе на које су они наде полагали. Милош јјни по што није хтео дати да васкрсну стари спахилуци из првог доба. Он је у осталом одмах провидео и тајне намере Русије, и знао је: да ће озн гости које му она тако журно шаље само увећати број његових непријатеља. Ваљало је, међу тим, примити их владалачки, пуне шаке и без свака страха али у исто време држати их^мало по даље од себе и мотрити на сваки ш крет њихов Да је Милош доиста прозрео у смерове Руса за доказ иам служа и то : што, при свом наваљивању њиховом, не хтеде отворити врата Србије удовици и сину Карађорђевом. Он вмје устуиио један б;гат спахилук свој у Влашкој, и слао из сопствене касе годишњу пензију, али све то под условом: да се сами одреку сваке наде на повратак. Дабогме, да је Милош хтео са свим да извуче племениту удовицу из средине партијеких интрига, та да се у случају каквс завере или буне не мора еветити над једним славним, земљи вазда драгам, именом. Догађаји су пак као што ћемо видити, и сувише оправдали ове слутње и предохране кнеза српског. (наставиће се)

ОВОМ БРОЈУ СЉЕДУЈЕ ДОДАТАК.