Beogradske opštinske novine

142

25. 26. и 27. Августа, придолааак је воде био толики, а и дубина (резервоар) саме воде већа, да се са гаа Фољима као дотле није иогла исдрпити. 28. Августа намештен је мали општински-ручни шмрк, иом.ћу ког је вода аа три часа савладана и могло се са радом дубље ићи — али већ сутрадаа ни тај шмрк иије био у стању воду да савлада, и са радом се морало црестати, до доласка пулзометара и осталог прибора потребног за црпљење воде. Предвиђајући тешкоће које ће настати кад се на јаче водене жице наиђе, комисија је одма по одласку г. Жигмондвја, а на предлог свог члана г. Вл. Марковића, решилада се за црпљење воде из бунара, употребе иулзометри по иројекту самог г. Марковића, а за што бржу пабавку истих да се умоли г. председник општине. То је било 7. Аагуста пр. год. а већ 15 истог месеца закључена је са Фирмом Ганц и комманија вз Пеште погодба за два пулзометра са нужним прибором , и то, за деФинитивну куповину једнога а узинање у најам другога са едређеним роком предаје од 16 дана. Али усљед тога, што неки делови нису могли нужну пробу издржати, морало се чекати док се исти изнова нзраде с тога је у место 16 прошло више од 40 дана док је и послвдњи део у Београд приспео. — За то време грађена је шуиа за локомобилу која је од г. Тоболара и др. узета под вајам и контирани они делови који су стизали. Тек 4 Октобра свршено је намештање и монтирање подпуно, и тог дана одпочето је црпљене воде. Али с једне стране све већа количина иридолазеће и сакупљене воде (која је расла са дубином бунара) и издизање овеиавећу висину; с друге стране, оекудица у вештим машинистима, и на послетку сам предузимач који на основу уговора тражаше да са вода што брже савлађује и њему слободан бунар за рад остави рачунајући свани час нерада у дан губу, (а међу тим или сам он или његови раценици хотимично су рад спречавали, како би што већу суму за дапгубу извукли) доиринело је , те је и онако са доста тешкоћа скопчани рад, слабо напредовао. — Кад се дошло до јаке сумње да предузимач или његови раденици, навалично рад отежавају и одуговлаче , прекинут је 10 Новембра ионова рад. Дубина бунара износила је тада 21.10 метра а дубина воде 3,10. 14. Новембра усљед закључка комисије, и споразумно са г. председником општине, раскинут је уговор са прелузикачем, и после, безуспешног сокушаја да се нађе предузимач који би довршење копања са свима осталим радовима примио, комисија закључи да се покуша даљи рад у режији. Непосреднн надзор над радом поверен је члановима комисије г. г. Вл. Марковићу и Н. Стаменковићу који су га и дотле, док је предузимач радио, са особитом усталач ношћу и стручним разумевањем водили, и који су се и на даље драговољно тог трудног .посда а без награде примили. Да би се нзбегло често мењање машвниста и да би били сигурнији у раду са пулзометрима, умољен је Фабрзкант пулзометара т Беча г. Тајделхо® да пошље ког од саојих машивиста вичног раду са пулзометрима, чему се г. Тајделхо® одма и одазвао. 17. Новембра продужен је ноново рад и, до 25 ®ебоуара ове год. дошдо се до дубинз од 26,30 метра, та-

ко, да је дубљина јводе у бунару исносила 8,50 метра а количина воде преко 42000 литара (42 куб. м.) Уз то придолазак воде — уељед непрестаног дано ноћног, црпљења и настуиајућега пролећа — био је толики, да један пулзометар који је избацивао 200 литара на минут, ниј*е могао сву воду савл^дати а енага нарног казана, који ]е на расположењу стајао, није била толика да би се могао и други нулземетар у рад пустити те тиме воду при даноноћном раду брже савлађиаатл, тако , да је било дана, кад се бунар није могао воде ослободити. Да би ее иад даље продужати могао, потребно је било вабавиги јачн казан и јаче пулсометре, а тиме не само да би се рад опет за неко време иродужио, но би и знатнв издатке морали учинати. Да би све то бар за сада избсгли, а да би дошли до одређене дубине од 28. мет. у којој би, ио нредпоставци г. ХоФмана , могли наићи на пукотину кроз коју би нролазила савсва вода н која би -од земљкм снајала Саву са Дунавом, — наређено је да се, место коиања, бушењем до те дубине дође. Бушење је одпочето 26. Фебруара и за два дана (28 Фебруара) избушена је руна нречника 7 см. а дубока 3.45 мегара пролазећи ненрестано кроз тврд сариатски кречњак, достигнув тиме дубипу од 29,75. метара. — Али и и са даљим бушењем морало св престати, по што се при неирестаном црзљењу, пењао ниво воде сваког дана све вишс и више, а реченог дана (28 Фебруара) није се могао ниво воде исиод 23. метра спусгити, тако да је сваки даљи рад био немогућ. Но, како се са овим достигла и прешла дубина од 28. мегара и како јз већ у 19. метру нађена она вода која је по г. Жагмондијевом извештају тражена, то је комисија на састанку свом од 12, марта закључила, дн се рад на бунару сматра као довршен и да се о целом досадањем раду комисије и постигнутим резултатима, поднесе извештај одбору општин^ком- Противно овом закључку, био је свмо г. Хо®ман мишлења, да би рад требало још продужити. II. Ностнгнути резултати. Коиањем овог бунара конетатовано је: 1, Да бунар пролази у иочетку кроз слојеве дилувајума, затим конгериске слојеве, еарматске — жућкаето белог меканог кречњака и сарматске — тврдог белог кречњака. 2, Да је у дубини од 19 метара пресечена водена жица, која према садањем обиму бунара даје више од 200 литара воде на минут или до 300000. литара (300 к. м.) за 24 часа и да нри свем том што је 17 дана без лрестанка и дању и ноћу црпљепо, пчидолазак воде ие само није емањен но је још и увећак. 3, За сао време рада црпљена је вода око 1350 часова, по 12000 литара на час, исцрпљено је до сада 16,200 000 литара (16000. куб. метара). 4, Васинска кота овог бунара над јадранским морем као општим хоризоБтом је: 90,860 м. а кота бунара у авлији млина г. Вшетечког 88,594, дакле висвнска разшка та два бунара. 90,860 ~~ 88,594 — 2,266 м. дубина бунара Вшетеч-