Beogradske opštinske novine

190

ли се ова такса (усваја). Тако је усвојен 2 чл. у коме се говори о таксама за клање стове. Чита даље чл. 3. 4. 5. 6. 7. 8 и 9. које одбор усвоји беи дебате. Код чл. 10. Г. Др. Л. Пачу. Ја молим за једно мало објашњење. Овде, ако сам добро чуо стоји пропис да марвени лекар може преглед извршити и после клања? (Чује се: јесге). То не треба да стоји тако него треба да стоји мора да прегледа и после клања јер неке болести на стоци могу да се тачно констатују тек кад се стока закоље С тога ако остане овако неће ваљати за здравље, а сем тога неће нико моћи да контролише марвеног лекара као што треба. У осталом преглед стоке свуда где год се врши мора да се врши и пре и после клања, јер неке по људско здраље врло опасне болести не виде се лако на живој стоци, н. пр. код свиња бобице. „Бобичаво месо" често се не примети пре клања, а јести бобичаво месо врло је шкодљиво, јер се од њега добија пантљичара. Еад ми не би наредили да се стока мора прегледати и после клања онда би дозволили изношење бобичавог меса из кланице. Г. Ник. Ђор$еви&. Комисија је долазила на сву мисао коју исказа сад г: Пачу — али чинило нам се да мо же бити разних злоупотреба; бојали смо се да не буде на прилику оваквих случајева: сељак дотера два вола, лекар каже здрави су могу се заклатж, али кад се закољу, он онда каже болесни су да се баце. Дакле ту може да буде злоупотреба и да се људи штете, па с тога смо и ставили овде да може прегледати и после клања у случаЈима кад при првом прегледу посумња да ли је стока баш заиста здрава и добра. Г. Председник. Ја мислим баш кад би се усвојило овако како стојн у правилима комисије да може а не мора прегледати и после клања, онда ће моћи да буде више глоупотреба. (Чује се: заиста, тако је) — с тога држим да треба усвојити ово што је г. Пачу предложио (усваја се.) — Онда ће овај чл. 10 сада гласити овако (чита)_ Г. Др. Л. Пачу. Молићу господо још за једку реч и онда ће редакција овог члана бити потпунија и јаснија. Марвени лекар кад прегледа живу стоку може наћи да је здрава, а кад се она заноље може наћи да је сво месо нездраво или да су само поједини делови нездрави а остало месо здраво. Може бити н. пр. само џигерица метиљава, коју треба бадити, а остали делови су добри. С тога тре ба оставити марвеном лекару и то право да можв поједине делове искључити од продаје које као:[нездраве нађе а остале пустити ва пијацу каоздраве;и то треба да се стави овде у чи. 10 ових правила. (Чује се: да се стави). Г. Председвик. Онда треба овај члан 10 са свим понравити, и ја молкм комисију да са ш шиммарв. лекаром удеси редакцију овог члана онако кеко треба према овоме Н1ТО је се овде чуло и пркмило, т. ј. да се пропише и то да мар. лекар мора прег„едати стоку и кре и после клања и да мсже наредити да се униште само поједини делови заклане ст^ке, или све — хоћемо ли тако? (Тако). Сад да пређемо даље. Чита члан 11. 12. 13 и 14 које одбор усвоји без измене.

Код чл. 15. Г. Др. Л. Пачу. М< лим за реч. Код овег члана имам да учивим неколике примедбе. Но да почнем. Ја незнам шта је руководило комисију да биволско месо нарочито издвоји. Оно је законом дозвољено и ако је иначе здраво и добро, оно је као и говеђина. У осталом ово је сиоредна ствар. Главно је оно што се тиче дућана где се месо прпдаје; овде је о пр давницама сувашеу опште речено : „треба да су дућани чисти". Ми знамо сви како стојимо са нашим касапницама где месо купујемо, а сваки од нас који је иуговао зна како је но другим местима у страном свету. Чистота у дућанима зависи од прописа какви дућани ови морају да буду у интерееу здравља. — То су јавне установе, које имају своју санитетску, врло важ ну, страну, и извесни пропиеи морају се ту одржавати ако хоћемо да нам здравље не трпи и отуда штету. Код нас се у том погледу није до сад нишга урадило. Треба да одемо на варош-капију, у савамали, тамо код пиварс и, где хоћете, па ћемо видети готово свуда да то нису дућани у којима би смело месо да се продаје, него да су то локали гори од шупа и да у њима месо изгуби за два три сахата сву свежину, исуши се, поцрни и управо јадно изгледа — али по закону кривичном ми за то не можемо да казнимо дотичног продавца. Закон каже да се казни само овај ко продаје месо труло и смрдљиво! Дакле ја би желео да се сад овде прецизира једном и то питање о касапницама о условима рад одржавања чистоте у касапницама, јер ако не прогшшемо какве треба да су касапнице где се продаје месо из кога капа крв (као из јагањаца) ми никад нећемо имати чис™е касаанице нити чистог, доброг меса. Еспап не може бати чист где оно место у коме се есаап налази није чисто. Ми знамо да наши касапи вешају месо које продају уз прост дувар. Знамо да обично оно меето где стоји месо обешено боје црвеном бојом. Зашто то раде? Да се невиди крв но да се од данас и сутра ту лепи и гомила слој по слој. У касапницама има и смрдљивог меса — и шта раде наши касапи? Они имају иза тезге један басамак који је шупаљ а тврдо закован и тај је за то да и ту баца смрдљиво месо када се опази контрола. Треба дакле и дућан и тезга да стоје тако да се не може никад ништа скрвти. Под треба да је од бетонадакрв не може да се упија у земљу и даске. Затим дувар где месо стоји треба да је такав да може да се пере па било да је израђен од мрамора или другог материјала подесног за ту цељ. Она тезга треба да је таква да се може увек чиста држати; она треба да је од мрамора сва изузев само пањ за сечење. Таква једна тезга не кошта више од 30—60 дивара. Дакле ја сам за то да се овде све прецизира какав наметтај треба да има једна касапницм и у каквој згради локалу, сме касапница бити смештена — од какве грађе. Ово је иитање у неколико у свези са грађевинск® — полицијским прописима грађевинског закона. Ми немамо грађевински закон али кад хоћемо да имамо чисте касапнице ми треба да се постарамо и за такве услове, да заиста морају бти чисте. Ја сам, дакле, за то да се ова тачка измени према овоме што сам напоменуо. Јер, догод у нашим касапницама аемља место чистог патоса, или даске, такве, да се скроз потопе крвљу, до год је тамо дувар