Beogradske opštinske novine

23 5

она ће ставити своје вето и ми нећемо против тога ни моћи ништа да чинимо. Г. М. СтепаноВЕ^. Ја само имам да приметим то : ако би се дала концесионару ова линија дуж Саве, онда хоће ли он бити ; ужан да утврди савску обалу и подигне кеј? Г. Мих. Швловиб. Господо, нема сумње добро је разложио г. Милан Павловић и потЈомогао га г. М. Вујић, да је у интересу земаљске трговине и саме ввроши да се та линија одобри. Вели г. Крстић да влада има да каже хоће ли то одобрити или неће. Ја знам да је од вдаде тражено да у интересу земаљске трговине пружи један крак од жељезничке станице да се веже са савском обалом. А у интересу је в«роши з.тј , да роба овим путем пролази, јер ми видимо да сваки дан се гомилају на вас разни кздатци. Треба да подигнемо ово, треба оно. Новаца немамо. Трговину земаљску треба да привлачимо к нама да лакше наше терете сносимо. Што се вели да ће предузимач имати веливу хасву нревозећа ову робу. То је одиста да ће имати, и за то она тачка где се говори о ослобођавању 1)релузимача од опттинских првреза, требало би да се удеси тако, да предузимач плаћа ако не баш сав прирез а оно бар половину јер извесно је да ће имати користи превлачењем робе- Кад би влада збиља мислила да сама веже жељезничку стаиицу са савеком сбалом у најскоријем времену, онда би могли да одб*цимо овгј предлог ; али кад знамо да то влада не може да постигне онда ако би она оборила ово, а ја држим да не сме одбацити јер би ишла и против иатереса земаљске тоговине и против интереса вароши Београда — али ипак ако би нас онда одбила, ми би бар од своје страае испунили своју дужност и не би били одговорна. Ми требз да покажемо господо увек па и у овој прилици да водимо рачуна о олакшању наше извозне трговине и првходнма варогаи Бееграда. У то име ја и гласам за овај предлог као што је учињен. Г. Ник. Ђор^еви!. Ако се усвоји ова тачка онда се ми ие можемо с њима засебно пог*ђати однссно приреза. С тога сам ја ипак мишљења да се ова тачка изостави. Он ту линију нужно треба, и моје је убеђење да он због ње не!»е можда цео уговор премити. И баш зато, што он на ту линију полгже не треба мује дати бадава. По уговору општина се обнезује да му да земљиште за ту линију. Она га нема. Нећемо ли онда погрешити и због тога. Дакле за то што те линије нема у концескји, комискја није могла ни да је уноси у уговор. Зато, што ми тамо где ће се ова линија дизати немамо довољно слободна земљишта треба д& размислимо више о овој ствари. Зато би ја и молио да се о овој стзари више и не говори него да се ова тачка сада напусги и избрише из уговора. Г. М. Крсти!. Сва господа која су носле мене и пре мепе говорила ударају на то како је ова линија врло важна. И ја сам назао господо да је та линија од огромае важности како по престоницу — Бесград, тако и за зе маљски промет. Али баш за то што је то тако важно питање и што је то свеза воденог пута са жељезницом, баш за то то не може бити у власти општине да о томе ре шава. Зато налазим да и не може да буде речи о овој

ствари овде у општани. То је оно што сам хтео Да кажем ради објашњења г. Вујићу и другима, е којама се односно саме важности ове пруге потпуно слажем. Само не припада та веза општини и она је не сме давати ни обрицати. То је противно државном интересу, јер држава има права да о томе пвтању решава а нико други. То је просто државни, царски друм. Г. М Кдидис. Ја не само да нисам противан томе да ова тачка остане, него ба баш желео да остане и то с тога што би то било од врло велике к^ристи за трго вину. Ми видимо да се суседна варош, Земун, подиже и ако ми ие би ово усвојили, возовд наших производа земаљских са разних страна из унутрашњостл ишли ^би право у Земун и тамо се стоваривали и даље проносилв водом као јевтинијим путем. А зашто ми то да дозволамо ? С тога је ово преко нужно да усвојимо, јер то је у корист еамом Београду и целој земљи. Г. М. Вујић. Сав разлог г. Крстића саоди се на то што је то државно право и ми не можемо да говоримо о томе. Но ја разумем тако да ће ова цела ствар у крајњој линији з^виеити од одобрења владе. Али кад смо сви сагласни у томе да је ово корисна ствар и шта више да је ствар цреко потребна за нашу домаћу привреду и целу нашу трговину, онда наша је дужност да ми учинимо од своје стране све што можемо, да ми као општина решимо да са та пруга подигне. Најзад, ано хоћете можемо и изречно овде казати да ће то вредети ако влада присгане ч одобри — премда се то и по себи разуме. Говорити о томе колико је корисно по нашу извозну трговину ако се ова веза оствари — држим да је излвшно, само ћу напоменути то да би на овај начин, ако би ову везу остварили, свакојако имали више изгледа да ћемо пре добити и етоваришта у околини ове пруге. Наш економски интерес налаже нам да ову везу наше жељезнице са јевтинијим вод'ним саобраћајем на Сави и Дунаву добијемо. — Што рече г. Ђорђевић да за сад задржимо ту тачку да би се могли доцније са предузимачем о њој погађати — ја за неколико хиљада динара што би оншгина београдска добила од предузимача за ову поаластицу никада не би жртвовао стотине хељада и хиљаде коједанас цела земља губи са неудесности пута и скупог подвоза за сзоју извозну трговину. Г. Ст. Добривојгви!. Господо ја мислим да је ово питање већ довољно исцрпљено, ј ер су млога г.г. одборници већ гонорили. Сви који су геворили ови су тврдили н&јјазе да је ова пруга корисна за земаљски извоз. Али ема нешто чега се боје. У том правцу и ја ћу да кажем нешто што ће ића на то да не смемо одобрита ову пругу. Ми овде кажемо да смо дужни да дамо предузимачу земљиште за трамва' 1 , а међу тим туда где ће та динија ићи ми немамо земљишта. Тамо има приватних својина. Предузимач доћа ће па рећи измичите ове куће одавде, дајте ми земљиште, и ми ћемо морати да му одговоримо. Због тога ја мислим да не смемо ову тачку примити. Други разлог за то, којн је опет навео и г. Ђорђеваћ тај је што је ова линија заиста врло важна и за кснцесионара. Кад је та линија тако ввжна а пре није предложева нити у концесију ушла, ја држим да би ми ау сасвим лако