Beogradske opštinske novine

кући и на јавности гледало на развој општинских послова у претпрошлој и прошлој години, за које је време толико корака и закључгка општинског одбора, од огромног значаја и по сваког појединца прелазило било тако рећи и без једне речи и оцене, и ако је сва радша општинског представништва пуштана на јавност и преко општинског листа, и преко званичних новина, на чак и посредством оштампаних књига. Па ие само то, него за доказ да слабо ко мари шта ће за њ неко други учинити, може нам иослужити и скорашњи пример кад смо свим путевима па и нарочитим позивима под кувертом позвали знатан део одличнијег грађанстаа да се са одбором посаветује: како да се варош снабде најјевтиније и најкорисније водом, па од свих позваних дошло свега десотак лица. Нема сумње много би се сигурније приетупило једно ме правцу кад се за њ' тако рећи сви изјасне, али кад је тсшко извући ако не свачије оно што више јаких мишљења и добити прилике да се из многих и разноликих изабере понајкорисније, — не остаје друго него свестрано поразмислити онде гди се мора (дакле у одбору), па се реишти и утврђеним програмом прегнути једноме нравцу. Иначе би морали од свега дићи руке. У осталом ваља најозбиљније проценити околноети и не гледати на ствари онакве какве би желели да су него онакве какве у самој ствари °јесу. ЦОноме што' јеј нужао чему се мора пристунити, мора, али то не значи да не треба проценити кој-1 је пут најјевтинији и најсигурнији за постигнуће онога што се жели. На вама, господо одборници, стоји, да процените све кораке раиије одборске радње, да оцеиите положај у коме се данас налазимо и коме правцу ваља да тежимо, па да тек не основу тога размишљамо : шта нам у будуће треба чинити, ако нам Је напредак наше општине и вароши, мио и драг. Злвршујући данашњи разговор и овај годишњи реФерат, сматрам, господо одборници, још за дужност помепути на овом месту, да сам за ову прву годину председничке службе стекао уверење: да је узрок честог доса дањег неуспеха у пословима општинским лежао и у томе, што није било не само утврђеног него и икаквог програма општинских потреба, те се толико пути приступало иослпвима, које или према приликама у оиште или према тадањим средствима, није било могуће извести ; а на нро тив, превиђане с-у и запостављене толике друге потребе и предузећа — у равној мери нужна, за које је било довољно и моћи и извора. Због овога, и ако желимо успешниЈе кретање, лакши рад у будућности, морамо створити неку основу , по којој би нам целокуиан низ и великих и мањих, и хитнијих и мање хитних нотреба општинских увек био на догледу; и но којој би пристунали пословима утврђеним редом, дакле хитнијим а од таквих онима, за које се напред увиђа могућност извршења. Овога ради ја сам слободан нредмашти вам да се одбор подели на пододборе: администратв^о аравни, финамсијски,

гра\евински (техничШ) и здравствени (санитетски). Лримедба. После овога сви нредмети који излазе одборској седници на решење, пролазили би прво кроз дотичну иододбоиску седнину, у којој би били проучени па по том ошитој седници долазили увек са реФератом и зналачким мишљењем. Овим би се учинило : прво, да послови теку брже и решавају правилније а у одборским седницама спречило дангубљење, задржавањем на ситницама, пошто би се после зналачког мишљења, увек водила дебата мање-више начелно ; а друго, престало би се једном са бирањем комисија зарад проучења често и ситних а много пута и оних иослова, за које доиста треба стручније оцене али која као хитна не могу да чекају за решењем до комисијског ре®ерата и поновног изласка пред одбор. Пододбори би држали седнице недељно но једном (сваки за се), а цео одбор саетајао би се негна јесто дневне нлате, Сваки пододбор добио би за реФеранта или шеФа дотичног одељка ошпт. надлештва или којега од других чиновника одељка, р 1зуме ее, добро обавештених. Нови пословник одборски садржавао би прописе и подод боргких и одборских дужаости и радова, као и одношај одељака надлештва и њихових органа. Поред горепоменутих секција одбора, комисије за милостињу (ко}а биушла у Финансијски нододбор), одбора за управу новог гробља (који б 1 остао), школског одбора (који је законом одвојен од општинеког) још би требао иододбор за пожарау чету од 2 —3 лица. На вољу г. г. одборника стајало би да ли ће у један или више као и ко у који пододбор да се упише. После ове поделе одбора нужао би било да према ономе, што је до сада рађено, ономе што је тражено и подацима, који стоје на расположењу, склопимо један ирограм послова који чекају за извршењем, те би се у будуће утврђеним редом вадио и изврншвао један посао за другим, као што би се уписивале у-њ и нове тачке. Овим кораком поглавнто би се ностигла та важч • корист, што би у будуће сваки нови одбор знао радњу својих претходника, па и принципе ранијега рада, докле је до сада то било немогућно, што сведочи на пр. одлука одбора 84. те за осветлење гасом и норед раније за електрику. Рад наш у овој наступајућој 87-мој години делиће се на: довршетак започетих послова, бригу за нредузе ћима оних који су на реду и рад на унапређењу службе нашег општинског надлештва (усавршавање и упрошћавање администрације). Међу заночете послове који нрелазе у ову годину, најире долазе: водоводи, канализација, оеветлење, калдр мисање, уређивање иаркова, одржавање чистоће итд. Од иослова који су на реду, јесу понајважнији: уређење пијаца, грађење нове и потпуне кланице (с оборима) грађене школа, убаштињење општине на имање и иречишћење питања: коју парчад свога непокретног имања треба да задржи општина у својину, и како да употреби утрину; регулација баре; уређењс сиротињекога завода; гра ђење кеа и измештање мале иијаце у бару, грађење илиџа