Beogradske opštinske novine

за сиротињу (тражено од управе), грађеље зграде за варошки суд (решено прошле године) онравка општинске куће (или решење да се гради друга, а ова изда под закуп итд. У послове за унаиређење нашег општ. надлештва и његове службе, рачупам најпре потребе: измену закоиа о устројству очштина и општинских власти у колико се он на нагау општину односи, и бар у колико смо тражили од владо (измену) нрошле године; грађевински закон, певзионе Фондове за наше чиновнике и њихове нородице; нредлог за уређење њиховог положаја и увођење катастралне књиге. итд. Што се тиче усавршавања унутрашње радње, ад министрације надлештва, и за то ћемо моћи што више учинити, али пошто оправимо општинску кућу и препра вимо неке локале према потреби; јер као шго сам поменуо, један од узрока што се архива уре,'и г ги па и много што шта дрго учинити није могло беше оскудица локала. Оправку локала, на основу ваше начелне одлуке за израду предрачуна, нредложићу вам на једном од нрвих састанак : ; а по нодели одбора с административно — правним одсеком — саветоваћу се шта је све нужно предузети са упрошћење и усавршење службе, и тога ради изнећу своје под тке о томе, за оскову даљег рада. Мијајло М. Боги&еви^

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ЈЕВРОПСКИ ПИЛАТН НАД СрбијозЈл: же њеним делима. (А ПШе гер1/ 1о Ше М& - аиШог о{ Тке ■ргезепГ роаИгоп о/ Еигореап роШгсз" ш Ше „Еогћпдћиу Ке \ - 1е \у ') (наставак) * А:ш да при> тупимо и с друге стране чину, коме би суђепо да целој крвавој драми српско бугарској удари, по снољни свет тако варљив, а по Србе тако пееретан, печат : да једном не^ спешном походу военом — какве сваки час ввђамо по разним Авганистанима, Туркестанима, Тонкинима и Масовама — даде о'лик и значај Формалаога „рата", и учи пи, да једна епизода као што је Сливница постане, п до даоа остане, последња реч борбе између два ривална глемена. Тај чин, или боље рећи та коб која управо и направи гд Сливнице Славнипу, и без ко|е опа ника I не би била оно што јс у очима света и његовог Дилка — велим та коб — то је: ииротска улога грофа Кевепхилера! Ми смо се до сада ње два пута дотакли ; али, због важноети која јој се теадецијозно прчдаје у необавештењу мње њу јевропску — јер ју нема у иравој ствари и не

треба да има у иравој жториуи — ми ћемо ју још једној анализи нодврћи. Дак е, и овом приликом буди наглашено да је цела дипломатска игра са тим Кевенхилером чудном неком тамом завијена. Ми у Ср^ији и д пдани још, управо, не з амо : да ли је он био звани или незвани судија изм?ђу н-»с иБугара? Познате аустријске књиге дииломатске нису, у колико знамо, нигде донеле деаешу у којој би, рецимо, сливниика Србија апеловала на бечког ћесара каоштоје187б год ђуниска Срби;а мпеловала на рускога цара ; а штампа, као штампа, сваки час другаче говори. Тако, на пример, кад год је потреба да се, из ма каквих рачуна, Аустрија представи Јевропи као некаква „покровитељка" и „д^бротворка" Србије, онда се на првом месту истиче Кевенхилерова „прета а с аустријском војском" Батенбергу у Пироту, која је ,.задржала" Бугаре и „сиасла" Србе! а кад се опет нађе каквд Русија да потражи изјагањења од тако опасног интересовања за судбину једне независне држави — о д пр >текције која личи на протекторат — оида су, опет, на мети бечки официјози да изјаве : у како је гроф Левенхилер у Пироту ирекорачио дате му инструкције (што значи да пије смео никоме „претиги" нити кога „снасаваги") и како уе он укорена дииломатска личност^ * . ... Мп мислимо да ће најбоље бити, да чу ем бар пре него даље одемо — самог гроФа изасланика. Од њега лично, до душе, немамо при руци никакве својеручне верс^је, али имамо једну денешу београдског му колеге, г. Дилковог земљака, нредставника звашшне Инглеске, овог истог садањег и живог г, Хјуа Виндема. Ево, на пример, шта он својој владп јавља да је о пиротској мисији из уста самога гроФа (Кеванхилера) чуо по повратку му из бугарског стана: Хју Виндем лорду Солзберију 560. ,, Плавих пњчга Свеека I за 1886) Београд 20 новембра (2 дек.) 1885 Милорде, У свези са мојим телеграмом од 28. пр. мес. имам част јавити вашем лордству, да се гро® Кевенхилер вратио јуче из главпог стаиа бугарске и српске војеке. Он ми данас рече, да није држао накакав иретеЛи говор кнезу Алекоандру , већ да је само обратио пажњу Њег. Височанства на опасности од ееликог рата ако би он једнако наступао. Кнез Александар као данијебио склон да стане, и наводио је, како би Силе лакше пристале науједињење Бугарске и Румелије ако би он претходно могао узети * Видл равиа зв »начаа „саоиштења" — у у бечким ,,Кгегас1епМаМ"-има „Ргеб8е"-а а и т. д. ио новратку КевенхиЈеровом из Нирота ,