Beogradske opštinske novine

274

Ниш. На оео гроФ Кевенхилер рекао је Њег. Височанству да, ако он намерава водитк ратосвајања, онда он то може чинити само по цену огромних жртава у људма, па је додао : да би у таквом случају и аустријска војска ушла у Србију — што би био знак за улазак Руса у Бугарску — дакле, нешто што би Га ст. ло његова престола. За овим Његово Височаиство пристаде да обустави вепријатељства... . ГроФ Кевенхилер одлазп сутра у Бсч. Он је бирао лзразе кад ми је давао своје мишљеље о стаљу српске војске, али рече : да в јска није сасвим иотучена,, и само аризнаде да је мешто деморалисана. АУупДћаш Доиста, овој депеши не треба велика, ако икаква, комеитара. Сумње нема да је инглески пославик, да је г. Виндем, верно извештавао своју владу, да је, гато је могао буквалпије, саопштио лорду Солзберију речи гроФа Кевенхилера ; а, кад је тако, онда само остаје да се види, да ли горња версија заслужује место и част историјског податка ? Ми мвслимо да заслужује ; а разлога налазимо у томе: што нау се чиви ца она нриличво сли^а политичку, па донекле и војначку, ситуацију онога тренутк«. Оно, пак, што видимо, и чему се пајвише дкв.;мо, то ни.е стварна (јер н>е нема) већ иривидна за слуга гроФа Кевенхилерд. Разумемо, изгледа опо што ни'е; изгледс;. да је Аустрија у лицу свога изаслвнака, задржала Бугаре од п< каквог , настуиања' , а у истини — па и из речи самога гроФа Кевенхглера — види се да : нггје. Он сам ?аже да ,није држао никакав иретеИи говор кнепу Александру и што знача, да његова претња, као танва, није могла бити узрок застанку Б ^гара — већ, вели да је „само обраћао пажњу Њ г<>вог Ви. очанства на опасности" и т. д. ако би га ратаа срећа и ; ал>е служила. Другим речма, он није као оно Игњати ;рв 1876 год. подвикнуо дотичноме: ,,стој!'■ или кидам* него му је, како се видз, и лепим топом и леаим начином саветовао : да ,,не води рат осва јања," јер прво зо „о ромно коп]та" — што значи — Срби ти неће, без разбијених глава, дати ни један Ниш, и што можеш и од њих самих зло проћи — п) што они још имају војске, а и ова ,,није са свим иотучена веК сомо нешто деморалисана." Али, баш и да их сретно победиш, ми смо иза њих, и ту ћемо ти победу из руку отети." ,,Е али зар није то све једно ? — рек о овако или рекао онако * јер и „претњама с војском", и уласку војске у борбу претходе иввесне дипломатске поте к ултимати, прекиди дипломатских односа мобили8ације, концентрапије и пајаад Формални оглат рата, а за којиж би се тек могла, иа' имала »устријска војска сречти негде са бугарском По голим претњања Кевенхилеровим Батенбе, г је могао слободно пробати да у Ниш дође.

— излази на исто." Није све једно — па макар и изашло на ис т о. Није све једно изаћи пред, рецимо, хајдука и рећи му : , сто) ! — или иуцам" ; или : ,,чујеш пријатељу ! немој налитл ту кућу; газда је код куће (ти си му само ,.децу" тукао) а, после, и ја сам му к »мшија.... знаш... за тебе велим боље је да сг&нега и даљега се оканеш" Да је, пак, Аустрија, у лицу евога Кевенхилера код Батенберга у Пироту овај други, пријатељски," а не онај први, непријатељски, корак учинила, посведочиће (по г. Виндему) не само гроФ Кепеи лер него (ио лорду Силзберију) и барон Хенгелмилер. Јер, ево шта }е садањи нр дставник Аустрије у Србији, опда у Лондону, рекао о кључу цезе источне радње државе му, брит« ноком министру спољних нослова, пре рата — ударамо гласом на Факт — пре рата — у октобру 1885 год Бр. 155. (Св. I „Плавих књига" 1886) Лондон 23 новембра 1885. —- Олзбери Пеџету* — (ЕхЂгас^) АустО'Угарски отпра) ник иослова дође данас мени и даде ми Формална одговора на питање које сам му ставио 30, 1-р. м. а на име : да ли би његова'влада била вољг.а да уиотреби силу да задржи Србију од уласка у рат ? Г. Хенгелмилер (ауетријски отправник иослова) рече ми, да г, Калноки није спреман за тако што, мислећи, да би употреба силе од ма које кд Великих Сила била почетак рата између њих самих. Ако би, пак, мањЕ државе дошле у сукоб, Аустрија резервише себи употребу силе за доцније, када јој може бити потребно да заштити еопствене интересе. Г. Хеагел милер поног.ио је већ дато уверење : да ће његова влада подржавати кнеза Алекеандра, по што она ематра његово одржаље као најбољу гарапдију ио интересе Аустрије и Јевропе на балканском полуотоку. баЊћигу Дакле, хоћемо да кажшо, да право тежшпт 1 , прави кључ ниротске мисије гроФа Кевенхилера ие лежи у голоме исходу већ у правоме извору добивена нримир.ја. Подударање, (сошсМепсе) једновременост, два догађаја н гје то што и узрочиа им веза. Није, и не може бата све једно у даноме случају зСорити и творити иозитивно, и зборити и творити негативно, па макар се на делу истн резултат показао. Позпата је ствар да људи могу нешто учинити пз соиствене побуде и рачуна, а изгледати и иравити се да их је други на то нагиао. Лађа, кад пристаје уз голу обалу, ве застаје. за то, што ће јој ко саЈЈобале викнути : .,лакше и и?го за то што се сама ируда боји. У случају који овде а^алишем ј | азлигса је основна, питање је начелио :

* Инглеском посланику у Бечу