Beogradske opštinske novine

287

себи у задатак ставили, то је: дч, према моћи коју нам наслон на историјку иравду улива не дам<» да се те погрешке мере на кантару „Јевропских Пи лата", да се. по злу примеру Сер Чарлса Дилка, тенденцрјозно мећу на увелачавајућу стаклад, а вајмање, да се по њима, и само по њима, израче суд над животом и карактером једзог читавог народа. Враћајући се, пак, предмету око кога се сав овај разговор повео и води, ми ћемо и опет ноћи са тачке до које нас је, смемо рећи, најстрожија анализа и најјача логика срнско бугарских догађаја довела, и гвоздени нам закључак наметнула, а на име : да ираву иоразу Срби]е не треба, тражити бар с ..јевроискилг 1 наочарима пе — у сливничкој крви њене во]ске , веК у ииротској игри туђе диило■ мације. Сумње нема, да је од српске стране погрешка, и то велика погрешка, била: поћи са онако мало војске и муниције на један маад, за своју ствар одушевљен, народ; али, у такве шн решке падале су и пад ће и веће и ђенијалппје главе н команде но што беху наше на Сливпици Ако се као лаици не варамо, и у војеној науци, али нарочито у војеној ирактици, вазда је био и биће пајтежи задатак : израчунати, или управо иогодити напред, колико је наоадн^ снаге потреоно, ла се тако неоиредељив један отиор као што је парод у одбрани сломије, иобеди ? Ми видимо да су колико јуче, Руси у рату им с Турцвма, а Аустријанци у војној им окунацији Босне и Херцеговине, исте ироблеме најпеславније ре шавали. Од још новијих примера, таквих војао-математичких ошибака, покавивали смо ирстом на разне Картуме, Тра^свале, Лангсоне н т-. д. који нису ништа друго до инглеске и Француске Сл внице, у толико ближе овој игшој (сриској) што су, као и она, до дана остале неосвећене. Што се особено аустријских нам еснаФлија тиче, они су са својкм Сливннцама у Босни само у толико сретнији (или, как > узмете, несретпији) од нас Срба у Бугарској, што нису као ми имали у депу по каквог „избавитеља"; јер, да је рецимо њима њихов комшија и нријател, из Берлина послао каквог • вог ,,иоштеног маклера" каквог свог Кевенхилера, у босанску Тузлу: да тамо „прекорачи своје ипструкције" „претећи" дотичним Хаџи Лојама и са „немачком војском" — онда би се рахат могло данас доказивати: да би Бошњаци, како су почели, тералн Сапарија до Беча, или бар Загреба, а свакако осванули 1*едног лепог дана, иза каквог „хр ватског" Пирота.!'") Овако, та теорија може се применити само на нашу браћу Русе. ХБихова Сливница у Турској ималаје, али не као ова наша у Бугарској, просте дипломатске, већ млого озбиљније војничке „избавиоце." Јер. не тврди ли цела „Јевропа" ево већ десетак година *.) Факт је да су Бошњаци после уепеха им нзд Сапаријем прелавили па аустријско земљиште преко Саве у аустријски Шамац и тамо вао Бугари у Пироту пљачкади и рушили.

како: да није блло „иотомака римских легијона" да на Плевни у гшмоћ ирискоче, и Османа својим јуначким ирисусгвом унлаше, Руси би (баш као ово Срби да им не беше Кевенхилера) били до ноге побеђени. Дакле, нисм > знали, а, в >диш излази : да је Влах, да јс то бно рускп „Кевенхилер" — Карло 1 од Румупије, Собјески мос овског ћесарл! За цељо! овај малени алп згодни иример најбоље може илустровати: д » каквог ансурдЈ -ма може довести она логика сифиста која, нростачки да се изразимо сме и уме да од „комарца направи м . . . ца,и од једне Сл..внице читаве Јене и Седане. Р^зуме се, да пикакав разуман човек, коме је до ш тине н не до тенденције, 1,0 разлога а не до еф кта {тало, неће у, на иример , руском приј .му Влаха под Пл вном видети што друго, до ј«д«у огромну иогрешку руслу — верујте — млогу већу и гежу од ове наше <а Кевенхилером; ј«р, аа иослетку, ми, ако смо на Пироту и примилп чију иомоћ, или нешто што личи на помоћ (јер мож; бити као што је и бп а, одмоК) а опо смо ју примили бар од бпљег од себе ! док су Руси у равпу им искушењу на IIл вни примили , не какчу сумњиву, идеалну и дииломатзку, већ праву материјалну, војничку , пом ћ од горег од себе, „Е, ал ј да нису те Влахе нримили, ко вна, да их не би Осма * иреко Дунава пребацио?" Па нека их иребаци — мања би то б ла вој • гшчка срамота, као што би бил-4 ања политичка штета, за Русију. Пре свега, није ни мало сигурно да би Турци Русе баш тако потукла. Неуспех једне стране нвје, самим твм, и уснех друге у истој улози. Неуспех првог великог напада руског нл Пиевну иод Криденеро з вије значио, ни могао одмах заачи и, то што и усиех Осмашв ако би он, од својј стране, нз од^ра е у наиад вр шао. Али, баш д» се и то десило, — баш да је Осман ^чинио оно што гије, појурио одбијене и забуњене Русе, оч би ти е разбио једну војску руску а никако нобедио и саму Рус ју. Руси би , рецимо, пре или (нарав-зо, како би најбоље могли ил умели) преко Дунава и уступали би, ако би морали, и тамо гред удруженим Османом и Сулејмаиом, све док им не би помоћ из Русије стигла. Али , кад би та иомоћ из Русије ствгла. — а стигла би ћрже но икада — закон, јачега учинио би своје ! Русија би и гм земљишту Влашке, или баш и на свом рођеном (јер су Турци у Азији и на руско земљиште пр лазпд ) тако исто победила Турке и тако исто дошли под Цариград. Овако, њена је команда навукла једну в ашку с-еку на сјатно <■ ружје руско, а за «ва времена оптерегила политичку душу Русија једним теш>им бременом морал им. Јест, у светлостп, и сам > у светлости, те ^огрешке 5;етросесија Бесерабије, иа к ју Русија има и ослободилачка и осветничка права, — јер је ома, а не Влашка, н>у од Турака ослободила, и тек у кримској иесрећи од другога ју а не од Влаха дзгубила —- велимо — само у тој и такв >ј светлосги, историј-