Beogradske opštinske novine

ДОДАТАК БРОЈУ 26-ом „ОИШТИНСКИХ НОВИНА«.

одма јављају где има гата да се поправи и сваку улицу ти иадзорници треба да обиђу двапут на дан а да не седе бадава или да иду да раде евоје винограде. Зато би ја био мњења да се пропишу иравила општ. надзорницима како да врше своју дужност. Ја сам дакле тога мњења да не треба узети месечне зидаре него да треба прописати строга правила за општин. надзорнике и где год је пгго олабо да се поправља још пре олује и киша, а зато увек можемо наћи и погодити мајсторе кад нам год затребају да не морамо узалуд плаћати месечно зидарима и кад не раде ништа. Г. Марао Лехс. Ја држим да би било корисно кад би ошптина имала своје калдрмџије јер калдрма је код нас заиста таква да би они увек имали посла. Само би прописао и то, да се сваког месеца подноси одбору извештај шта су израдили, да би одбор могао контролисати њихов рад. Г. Предоедник. Изгледа необично да цео остали персонал општински који кошта млого више пе даје месечно извештаје освОмераду, адато раде калдрмџије. У осталом, ја нисам .заљубљен у овај предлог. али толико знам казати, да не четири него 20 и више од 20 калдрмџија да узмемо они би сви за целу годину из дана у дан имали носла. Што се тиче уштеде коју би на овај начин извесно имали, ја ћу вам навести једаи пример : ћуприја која водл гробљу покварена је била нешто мало и да је се одмах наредила и извршила оправка не би се ва то утрошило но 5—0 или у крајњем случају рецимо 50 дуката: али како то није одма учињено него се чекало на преглед инжињера па предрачун, на одобрење ит.д. — што се све имало да изврши дотле је квареж постојао све већи и сада ће по предрачуну требати за оправку до 1000 дук. Сад, ја остављам вама да о овој ствари размислите и да имате у виду, да ли би једном зидару требало платити најмање 60 динара мес. Г М. Стзпановић. Ми имамо и иначе сунише чиновника у оппггини и јсш ако и калдрмџије уврстимо у переонал који ошптина плаћа, онда ће бити пола Београда овде на плати. Инжињер и надзорници општинеки треба да иазе где шта Фали, иа да се одмах оправља, а не тако да запуштају ствар док се не поруши сасвим иа да се после плаћа млого више. За то није крив ни председник суда ни одбор ни нико други осим ошитинског надзорника и инжињера. Њих за то треба казнити. Ми плаћамо 8000 динара на два инжињера и ја их не видим и не знам кад излазеда виде, где што има искварено у општинском имању и пугевима. Г. Ст Добривсјевиб. Зајиста је бадава што ћемо узети те људе ако надзорници општински нису као што требадасу. Г. Председник. Ми имамо да извршимо велике оправке. Имамо н. пр. један велики простор друма што води у Типчидер где ће треб; тл да се иаспе неколико хиљада ква> дратних метара. Имамо тако исто Крагујевачки друм да оправЈвамо, који је ископан заиста страшно. За та два краја ако лицитирамо за оправку коштаће нас неколико хиљада динара; док оба та пута по нашем лајичком уверењу могу општинске калдрмџије да оправе са мало трошка општинског. Г. Ј Дахбер. Ја мислим да је ова ствар тако јасна да можемо приступити гласању. Ја преллажем да се што пре ногоде ови људи и, верујге, нећемо се кајати.

Г. В. Дучић. Ако би одбор усвојио овај предлог ја би имао да додам, да, поред надзорника и одборници општински у сваком кварту надзиравају и контролишу да ли ови људи раде као што треба или не. Г. М. Вељ&овић. Како би било да ми на други начин погодимо израду ових оправака и да не узимамо калдрмџије сталне којима би се плаћало месечно радили не радили, него да им се плаћа само за рад. Пошто ће бити доста посла за свих. ја би позвао да се пријави ко хоће да ради на метар и *по што ће — па ко се прими да му се плати оно што изради. (Не може — опст је то дуг пут). Г. Председник. Дакле да ставим ову ствар на гласање. Ко је за то да општина погоди четири мајстора калдрмџије, оп ће казати за ■ а ко је против тога нека каже иротив. (Није нико противан). Има ли ко против ? (Нема) Што се тиче цене ја ћу наредити да се позове више ових мајстора и шта буде најнижа цена изнећу опет пред одбор. Наравно, ово би се плаћало из партије буџета на оправке друмова. Сад имамо поднет за исплату један рачун о откопавању Ибарске улице. Кад*је отконавана ибарска улица, онда је у току дужег времена срушено неколико мера — нема их, и сада се не може тачно да зна колико је откопано. С тога сам наредио инжињеру да то сазна мерењем и он је поднео такав извештај Он је поднео нлан и предрачун, по коме излази, да је више откопано 146 куб. метара. Предузимач је поднео опет један рачун по коме је још 50 метара вигае откопао. Ја му та; рачун нисам могао да узмем у призрење. Дакле, имало би се да плати предузимачу јога 210 6 динара више но гато је нлаћено. Г. От. Доб,>ивојеви1. Ако он пристаје на тај рачун нека се плати ; али више што он тражи да му се неда. Г. В. Дучић. Не знам како можемо решити да се исплати кад инжињер ту нешто на памет извиди и као од прилике каже толико ће бит.к Он је позван као инжињер коме се плаћа 5000 динара да тачно оппедели колики је тај вишак а не да погађа од ирилике. Г. Предоздник. Није ово нагађање. Јасна је ова ствар да је овај предузимач више израдио него шго је погодио и што му је иснлаћено. Инжињер је као стручњак овде радио и то радио је савесно заиста, и треба више израђени посао да се плати оНако како је он нашао ? (Вичу : да се плати) Г. В. Дучић. Ја сам иротиван томе. Г. Председник. Нристајете ли господо да се плати колико је инжињер нашао (Пристају сви осим г. Дучића.) Сад господо имамо још једну ствар. Ви знате да општина води радњу сарањивања мртваца носећи ове на својим колима до гробља. Отуда општина има извесан приход који није за презирање. Но поред општине има још и други неко који са 2—3 кола ту радњу ради. Опгагина је рада и предузела је корак да сву ту радњу узме у своје руке. Вила је ствар пред министром и он је одобрио да може општина узети у своје руке ту радњу, али да обештети онога који сада поред општине ту радњу води. Одређена је била и коми-