Beogradske opštinske novine

284

Г. СамујИЛЗ Пијаде. За шест месеца може општина да заради једну велику ци®ру без икакве своје штете. Г. Коота Пегрози!. Господо, ствар је решена да се штампа, и ја немам ништа против тога. Ствар јс озбиљна и треба да се штамиа. Само имам да, говорим односно онога што је казао г. Добривојевић, као да су оно не сгручна лица казала своје мишлење у извешгају и да треба ту комисију попунити са стручним лицима. Ви се сећате, да је онда, кад је она нрва понудс. о лутрији била, одређена била једна велика комисија од стручњака. Та комисија у к^јој сам и ја члан био, ирепоручила је председништву општинском, да ако јој сејави каква евентуална згодна понуда, да је може примити. Она је сама усвојила, ово (чита). Дакле. шта би ми могли више да радимо ? Да правимо још једну комисију, држим, да није нужно. Најпосле и ја пристајем да се чланови комисије умноже, јер наравно, више очи више виде. Ја не делим мишлење већине овде, нојабибио мишлења, да општина сама у својој режији изведе ово предузеће. За ово сам за то, што је мене уверио најстручнији човек за ова предузећа, а то је г. Милан Ђорђевић и што има ту таквих необоривих разлога, да оиштина нема ништа да ради. Али одбор није хтео, а тако и комисија, да усвоји ово и да узме у своје руке, нето је донела закључак да се евентуална понуда, ако буде добра прими. Г. Вујић садањи члан владе, који је био члан те велике комисије, мотивисао је поглавито такву потребу лутрије и казао да се таква понуда прими, ако се појави. Ова ствар може бити, да ће и кроз скунштину проћи, јер влада може бити неће то иримити на своја леђа и кад све то стоји: да је велика комисија дала своје мишлење и да ће ићи и влади на одобрење онда, ја не знам за што би отезали ствар и за што би одлагали један известан приход за који општина ништа не ризикује. Свако протезање је штетно, нарочито што ми не можемо приступити ни јед ном кораку канализације ако ово на усвојимо. Дакле, ако би одбор био^мњења, да се ова комгсија попуни, онда би ја молио, да се нопуни са г. Миланом Ђорђевићем како сам ја и раније нредлагао а и са дру гим стручним лицима, која нису онтерећена другим пословима и која ће хтети да долазе. Председник. Како би било господо, кад се већ извештај и понуда штампа да не састављамо особено комисију, него да позовемо неколико стручних људи овде у седници, па да се са њима посаветујемо, и тако да се ствар неодуговлачи. (чује се: врло добро). Коста Петровић. Ја баш из тога разлога неби штампао извештај и понуду. Јован Дипбер Поред тога да се позове и г. Меворах пуномоћник предузимачев који ће моћи дати и каква обавештења, ако би потребно било. Председник. Ја мислим да би томе било места само онда, кад би се у начелу усвојила ова понуда, па би хтели да правимо уговор онда — би требало звати пуномоћника а иначе не. (Тако је). Дакле, усвајате ли мишлење да се позову неколико стручних људи и да им се пошље штампана ова нонуда и извештај ? (Усвајамо).

Сад је господо на дневном реду нредлог ошптинског суда, да се узму сгалне онштинске калдрмџије. Ја сам се разговарао са господом судијама општинским о томе, како би се маље штето поплавом од кише учињене, лакше извршиле и већа штета отклонила; и сагласио сам се у томе, да предложим одбору, и овај да одобри да узмемо у службу 3—4 калдрмџије, којима би се плаћало месечно, па да се они унотребе за покрнљивање калдрме, јер свака киша и непогода које су раније биле, донеле су нам по неколико стотина дуката штетс, и ако се одма не нонраве, оне се толико рашире, да док још и кроз одбор нрођу, да се дозволи оправка и док доћЈ и лицитација, начини се много већа штета. Мени су говорили, да је општина и раније имала своје људе, а сада износим нредлог иред вас да одобрите ако за корисно налазите, и онда ћу набавити неколико калдрмџцја и зидара. Јозан Дилбер, Ми смо се неколико година за то бо рил ;1 док смо постигли, и саднезнам ко је то упропастио и за што су људи пуштени. Ја сам иотпуно за то, да се одмах приступи томе нредлогу. Ваоа Дучи$. И ја сам за то, али да општински надзорници те раднике надгледају. То је њихова дужност и ако они не контролишу неће се ништа ностићи; да неспавају два дана, а један да раде. Председник. Та ће се контрола над њима најбоље вршити више ако се пази на њихов рад. Марко Степшова! Ја би био за то, да се узму таква лица, али да се не употребљују на друге иослове. Ја сам да се узму четири зидара. Но и то није нужно. Ми имамо ново гробље и известан број људи за рад тамо, на шта они раде? Они нити зидају нити што раде, па би требало да се они употребе. Г. Дим. И. Мклованови!. Ја сам противан мишљењу г. Марка Степановића, који је казао да не треба узети те калдрмџије. Мени се чини ако би имали своје калдрмџије да би уштедила општина годишње 50 хиљада динара на каидрмисању. Све оне мале оправке кад би се одмах из вршиле, тиме би се снречило да општина не мора сваку улицу носле 3—4 године претресати, а на тај начин ол штина ће много више уштедити но нгго ће издати на калдрмџије и материјал који им требао буде Г. М. Степановић. Ја нисам противан да се ти људи узму, али сам мојим очима гледао кад је општина на свој трошак износила ђубре из вароши : они што су плаћани за то скупе се па пландују код школског плаца или где у крају. — Треба дакле имата јаку контролу и за ове људе да не седе по ваздан и само кљуцкају а ништа не сврше. Г. Предоеднак. Најбоље мерило њиховог нр/лежања биће сам њихов рад што га ураде; а чим се примети да је ко лењ и тежак на раду — лако га је отпустити. Г. 0г. Добривојевић. Не стоји то да би ми уштедили и добили кад би узели сталне зидаре или калдрмџије. То не стоји. Они би вукли најмање 20 дук. месечно плате. Каже се кад нанесе олуја квар калдрми да они одма онраве. То треба да се одма оправи. Али зато не морамо плаћати месечно него кад год треба нека се одмах нађу мајстори, њих има доста у Београду, па нека оправе што је искварено. За то су општ. надзорници, да пазе и да

у ОВОМ ВРОЈУ СДЕДУЈЕ ДОДАТАК.