Beogradske opštinske novine

296

водио ствар има да иолаже добитке унапред аа исплату и оиштина ће гарантовати да ће се добигци на време исплатити. Ту ие м«,же бити бојазни. Г. А СтсјкоЈић. Али узм ,те тај случај : ради се 2 до 3 године на наједанпут престане. То не би било лепо Г. Мил. Ж. Онда нека ошитина тража јед пу кауцију за одржање уговора. Г. Мкг П. Мвхаиловг!. Ја хоћу да допуним што сам забо])авио мало пре казати. Код оне тачке где се каже да се неемеју никакве стране лутрије дозволити у Србији, имам ово да приметч.м : у свима иословима такве природе влада узајамност Ако ма забранимо стране лутрије, недозволимо код нас продају њихових лозова, опда ће и све те стране лутрије забранити код њих продају наших лозова, — и онда нропада цела ствар. Дакле, ово можемо да примим« само тако: да се забране оне стране лутрије, које нашу не примају. А ношто г. Ђорђевић, који се у лутријама сматра као капацитет, који се бави тим стварима иоодавно, држи да ових лозова наше лутрије на би могли продати у Србији више од 2^00 комада, онда очевидно од целе ове ствари не би било ништа. Да се стра не класне лутријв забране у Србиш за сво време трајања ове концесије, ја држим да је сасвим немогуће. Тако исто немогуће би било Злбранити у Србији и друге класде лутрије сем ове једине. Општииа београдска нема сама ис кључно право на овакво концесије, Као г д што опшгина београдска има права да избере ово средство тако исто и све друге општин? у Србији имају право да то учине. Само би још то једино могла учинити: да се издејствује код владе да се за годину или две дана друге општиие у Србији не могу овим правом послужити док се за то време лутрија бео;'радске општине не би одшаћила или учврстила у страпом свету. Али забрапити свима општинама у Србији да се тим правом могу користити за 20 и 80 година, то не може бити и не треба да буде. Што се тиче пигањч, к >је је покренуо г. Стојковић: да би требало мало изближе распитати за ®ирму и име онога који ће овај посао радити, — и ја би то препоручио,кад би било опасности да се неће депонирати општини сви добитци, те не би било довољно гарантије за исплату. Али немојге забора::ити да цела ова ствар потиче из тежње епштинеке да себи створи један приход који јој је иотребан за њене најцрече нотребе. Ако би Фирма Која узима ствар била слаба евојим новчаним средствима или својим везама на том пољу ишекулације, или ако не би могЛа пристати да депопује уна иред лобитке за гарантију иснлате, онда заиста могла би да упроиасти целу ову ствар за увек, и после таквог случаја, нокушајте ви да изведете наново једну овакву ствар, Неће те наћи успеха на макар узези и Готшилда. С тога је добро ииак мало распитати по боље о томе. (М. Ђор ђевић : С тога гледишта слажем се с вама). Сад шуо се тиче ировизијона овога, и ако признајем г. Таорђевићу компетентност у овој ствари, оиет држам да је претеран ако им се да и на добиг и писарина. . . . Г. М. ХорђеБИћ, Тдје се тако свуда. Та писарииа је моја и осим тога ја сам добијао 14 процента — ја узимам то од главног колектера овај узима од самог предузимача.., , Г. Мих. П. Михаилови!. Добро. Ви сте имали 1 0/о глав. колектер 2 0/д то су 3 0/0 — али да имају 8 О/д то је млого. Кад би се од овога ироценга један део ставио на премију, могло би се примити. Али кад се 6 или 8 десетина добити даје на колектере, а ошптини остаје само две вееетине те добити, то је несразмерно, и то општина не би требало да ирими. Г. Ал Стојковић. Ја сам нотпуно за то да треба друштву дати концесију за ових 20 година и на сваки на чин треба да се тражи од владе дј ова концесија буде иривилегована за опшгину београдоку а друге онштине бар за то време да не могу овакве концесије давати, јер ово је оиштина престолнице која има млого и млого шта да уради и којој су нужна млога новчана средства Држим дакле, да би онштина требала да прпми на себе ту обавезу да ће тражити од владе ту повластицу за престо ницу. — Да се да концесија на краће време, то би било незгодно. Г. Прздозднаг. Господо, ви сте чули мишл>ење људи који су позвани да нам у овој ствари иомогну као стручњаци својим саветом. Желите ли да сад уђемо у дискусију саме ствари или да се то одложи до другог састанка по што сад немамо доволшог броја одборника да би могли да донесемо какав закључак. Г К. Петрови!. По што је ова ствар већ била пред одбором држим да можемо о њој дебатовати и решавати и са овим бројем одборника. Г. Пуедседвик. Ова ствар истина била је на дневном реду али није се ушло у само дебатовање о њој него се решило да се штамиа и проучи. Сад је опет дошла на дневни ред да се о њој дебатује — али немамо иуне седиице. У осталом изволте решити о томе. Г. Н. Ђор^звић. Макар да је била ова ствар пред одбором она је врло важна, и ја би био мишљења да се одложи решавање за пунију седницу. Г. К. Црногорац. Мени је главна брига господо, да вас замолим да ова ствар, која стоји свима нама на срцу и души, буде заиста озбиљно прихваћена и тако урађепа да не пропадне. Пред нама стоји концесија иредузимача а пред нама је и комисијски извештај. Разуме се и право је да кинцесиоиар сваки без разлике кад што нредузима да ради за корист нашу, тражи и за себе добити. Али ја ћу да се иридржавам извештаја. У извештају нашао сам да би имало млого шта као корисно да се ирими, а млого шта не би било корисно нати се препоручује. Господа која су ову ствар проучила дали су нам евоја објашњеиа шта би треб ло да се прими а шта не би Ја на оваквом саетанку благодарим господи која су 1 аам дали тако лепо своја објашњена. Мени се чини да су та господа коју смо позвали за ову ст.-ар, уграбили и отели од нас оно што смо ми дужни били да размишљамо и да урадимо. Они су нам прецизио, тачку по тачку, изнели своје мишљење о свсму што овде има тако стручно да управо стручност већу не треба ни тражити. Ја ћу с моје стране честитати вароши и престоници ако будо могла да добије ово уређење и са њим да стече по 180.000 динара од сваке овакве лутрије. Па чипи ми се да и она тражња 50 6 и 8 на сто неће бити страшпа ва нас, те да ми с тога ову ствар одбацимо аш њоме сигурну добит за општину.