Beogradske opštinske novine
316
ако миеирско питање и може да озлојеђује наше дипломате, бугарско питаље их из коже истерује ! Вама је познато како су Бугари, пркоеећи претњама и забранама Русије, једногласно прогласили новог кнеза. Нити ту треба битп велики пророк иа погодитл : да се та ствар неће тако свршити. Ни Јевропа пеће тај избор лако одобрити, а Русвја га неће одобрити никако. Ма каквим се особинама одликовао млади принц саксовски, кога изабраше у Трнову, он ће, у очима Александра Ш, имати три мане : 1 во, што је Немац од иореква; 2-го, птто је угодан Инглеској, и 3-ће, што су га прогласили људи које, с правом или не, тек, Русија сматра као одметнике. И ту сад може настунити један од два случаја: или ће изабрани кнез примити круиу, и онда његов долазаи у СоФију ]1зазива оружано мешање Русије на Балкану ; шш ће се мудро одрећи тако опасне почасти, и онда имамо грађапски рат у Бугарској, што опет зпачп, долазак Руса у Со<1>ију. Дакле, хоћу да кажем, спољна ситуација је веома озбиљна.... Унутра. — на дневноме је реду реакција противу скоро свију политичких и вероааконских уступака покојнога и либералнога Александра Ш-ћег. Бише нема ни старе слободе у штампи, пи самоуправе у администрацији ни толеранције у религији. Новнне се свакИ час кажњавају, при ско ј смотрености уредника им. нрава земства ее, као она у Росову и Таганрогу, сужавају, а све што није православно сузбија. Тако. на пример, Јевре-и једва сетрие магде, а они који су имали права трговине и настањивања у горе поменуте две вароши Росгову п Тагапрогу сада ће то прано ичгуб-ти и из истих бити протерани. Исто тако Јермени се киње на сваком кораку. док је, међутим, прави рат оглашен проте* таитима и расколиицима. У Дивонији нароч!?то жесток се бој бије. Један скорашњи указ иаређује да се суду предаду свн лутераиски поиови који су вргаили протестанску пропагаеду. Питање је мећу тим, да ли има и једаога од њих који се за тако нг-што не би могао оптужити па и осудити. Ствар се тиче неносредно и оних понова који су венчавали православае са протестантимз, или само и пуштали у својз цркве лаца православне вере. И сад само ваља помислити, да смо можда и на прагу каквог ведиког рата са Немачком..... »а —
ТРГОВИНА Стаае пијаца
Београд, 11 Јула 1887 год:
Прешло је преко
општинског кантара
Пшенице . . .
. . . . 6461 кила
Пшеничног брашна (лебног) 14,971
п
Јечма ....
.... 5282
п
Насуља . . .
.... 1407
п
Коре брезове
.... 644
п
Креча ....
.... 11.780
11
Сена ....
.... 6405
Г)
Ракије меке
.... 7200
Ћ
Свиње . .
.... 1584
П
Кајсија . . .
.... 1458
П
Кромгшра . .
.... 181
»
Лука црна . .
.... 105
Г)
Сира ....
.... 201
11
Пшеница је плаћена по : 15*50 дин., пшенично браш. (лебног) 110 20'50 дин., јечма по 6 дин , пасуља — коре брезопе 1чо 9 дин., креча по 3'53 дин , сена но 3 75 дин., ракије меке но 20 дин., свиње по 85 дин , кајсије по 20 дин., кромпира по 5 дин., лука црна по 5 дин., сира но 50 дин.
О Г Л А С Тражи се јсдна кућа под кирчју за женсау теразијску школу, одмах или од идућег Митровадана. А, улицама: К^сгријотовој, Цараградској, Краља Милаиа до двора, Скопљаесхој, Два јаблана, Косовској, Кондиној и улици на Марвеној пијаци. Кућа требадаима: четира довољно простране, високе и светле, собе за учионице. Једну за канцеларију једву илк двз за служатеље и авлију доста лро.траву. Ко бп имао такову кућу за издавање и на ваше година нека се пријави пододбору школском у тер>зијс80ј школа. Из седнице пододбора теразијске оен. школе 8. Јула 1887 год. Бр. 24. Београд. О 13 ЈГ Ј&. 13 Према члану 5-ом закона о чувању пољског имања општински је Одбор одредио, следеће казне : а потрипе, и то ; %>) код стрмнчх жита и ливада за погажени један кзадратни метар 0'10 дин. б) код кукуруш за један струк 0 - 20. в) под винограда за један упро ташћени чокот 0'40 дип. г) под баште квадратни метар 0 20 дин. д) под воЛњака, аашњака и браника , од квадратног метра 0*10 дин. Ово се јавља грађанстзу ради знања Од стране општине вароши Београда 10 априла 1887 год. АБр. 229.
ВЛАСНИК ОШПТИНА БЕОГРАДС8А штампарија Задртге штам. раденика Добричина д.бр. 18, Уредник ПИК. С. ЈОВАНОВИЂ