Beogradske opštinske novine

324

и однесе у тријумФу до конака по сред најодушевљенијих усклика. Ну, како је могло бити да ово тродневно весеље па тријотско покаже тако жалосне резултате ? Како да сам устав, који би дочекан са онаким заносом, оде тако скоро у комаде ? Довољно је баиити добар поглед на сам пред мет, па појмити и преки му обрт. Устав који је имнрови »озао један Давидовић, био је западни производ од један пут пренесен у средину још полу — варварску. Милош је рекао : „Србија има нацијоналне јој особине које требадоводити у склад са дивализацијом Јевропе." И то је баш оно што је срнски законодавац заборавио, Он је скројио целу адмииистрацију по једном калуну, а без сбаке везе са потребама земље. Па онда, какве несугласности и про тивности! Овде је један државни савет који расиолаже са тако ванредиим пуномоћијем да може у даној прилици постаги и средиште какве олигархије. Тамо су, онет, неке савршено иреране демократске установе ; или, још више, аиелате на не знам какав комунизам патријархални, а из иога би неизбежно морао потећи и к^мунизам револуцнјо■ мгрна. У место да се дчведе у ред старо устројс/во земаљско, и из старих обичаја изваде сви елемеити реда и слободе, у место тога, створише се „минисгри' „саветвици", који ће, надувани новим титулама, на својој позорнини одигравати парламетарне комаде Запада. Ми смо се до мало чао налазили у добу јуначком, али ево гди исти јунаци ностају лакрдијаши. Синови села, узвишени борци за независност пародну, претварају се у вулгарна пискарала. Они се играју параде. На како су нескројени у оним новим хаљинама ! Рекао би човек : — види маскараду. Нарочито су ту Срби из Маџарске, ти привредници последн>ег тренутка, — дакле странци прего свега, — којихоће да дају цивилизаторске лекције Србији Карађорђа и Милоша. За то — збогом срнска старино! Збогом стари обичаји и старо руво српско ! Бор и из оног великог доба не моху да познаду више своје млађе. На место беле ил зелеае доламе, чоханих доколеница и пирена појаса, на место чиста веса и лака опанка — све које тако леио изнашаше вити стас младога Србина, и даваше му онако ориђинални изглед — људи уведоше зелене мунд ;ре, плаве нанталоне, некакве качкете, и чизме маџарске, — све — што сметаше маршу српскога војннка и не да ваше му да издржи далеке путове Али све то не би ништа значило, и историја не би се око тога задржала, да и питања ношње овде немају везе са самим духом новог устава, као и претензијама истог да обнови си«ла све пре него је земљиште спремљено унутарњим преображајем земље. Представите себи западну бирокрацију једним потезом нренесену у горе шумадијске, и онда ћете појмити целу ствар. Али, док је Фебруарски устав 1835 урађао у висо ким круговима државним тако смешним резултатима, у цростом народу је он носејао семе нереда и безвлашћа. И шуме и попаше планинске, које нов устав сад направи општом својином, биле су пре тога прешле из руку старих им господара, турских епахија, у руке српских домаћина, људи, који су платили за своје тапије. Дакле, ту је већ

*) Види аа ово књигу р. Дра Кунибврта. „Еззај ћ181оп§ив." итд.

било стечених права. Оно, до дугае, да је било — било је — и честих неуредности у самом преносу имања, и потребе за исправку млогих неправилности, и крајње време да се пресеку млоге злоупотребе — све то стоји — ал 1 лишити једним ударом пера све праве<ли криве сопстве нике, пусгити народ да, у име неког братског и патријархалног к'мунства, дигне ограду са приватна добра, то је колико и датл знак за грађанеки рат. И збиља, иа млого места светина удари и на најправније стечена имања Села се завадише око атара, тако, да су се сељаци јед ног села морали с оружјем бранити од еељака из комшијеког селз. Доиста, да је нови устав, у место што је на јуриш донесен у једној веселој седници, био подвргнут пажљивом ис аму, њему би се нашла млога мана. Овако то се увидело мало доцне. Кнез Милош брзо осети незгоде које му ствараше нов закон. Ако је са наЈчистијом савешћу ишао на ограничење сонствене власги — како би властољупце лишио сваког изговора за вођење мрске онозиције — он је ту тако и сувише ноступио. Јер, оних шеснајест државних саветника беху у извесним стварима моћнији и од самог владаоца. Једном наименовани, они завишаху само од скуиштине ; а, како се та скупштина састаје свега дза пут у години, и једва остаје на окупу неколико дана, то и зависност од ње није могла бити врло осетна. То је био неке врсте млетачки „с авет десеторчце' 1 који контролише дужда чија је власт еаедена на немоћ. Аристокрација озго, демагогија оздо, а у среди један нонижен владалац — таква је у скоро имала бити слика дрлгаве, да је сало за устав било времена да понесе евоје плодове. Оао, за кнеза тако неповољно уетројство, било је лично дело самог Давидовића, који се, при свој оданости Милошу, бојао деснотеких му ћеФова и ишао да обезбеди свима саветницима државним непокретпост положаја. Ну — рећи ћете — како је то могло бити да Милош потнише такав један акт? Како да онај лукави и препредени политичар пе примети замку која му ее плете ? За то има само једног објашњења, — а то је : забуна Ми лошева, у иасу кад се закон проглашавао. Ми смо видели како је он био изгубио главу на глас да цела Србија иде на Крагујевац. Тада је ваљало чипити уступке, дати устав, који ће повратити аугоритет владаочев. Давидовић унотреби слабост господареву, и, позван да за пеколико дана изради један основни закон, он се пре свега постара за своју душу. У осталом, казна и стиже деспота у томе: што ће га једног дана издати баш они који су га пајвише служили. (Наставиће се)

Свима уписницима нашим из унутрашњости, која се са претплатом до данас пису хтели одазвати, принуђени см > да обуст.- виио лист, анаилату вересије вршићемо преко дотичиих општина. —г- ■— — |ј -

ВЛАСНИК ОПШТИНА БЕОГРАДСКА штампарија Задр.тге штам, раденика Добричина д.бр. 18, Уредник НИК. С. Ј0ВАН0ВЗЋ