Beogradske opštinske novine

329

Члан 6. По извршеном премеру такса за камен полаже се одмах надзорнику мајдана, који на ноложене суме издаје признанице из нриходне књиге — Такса је од кубног метра 1. динар. Члан 7. За песах важе ова иста нравила. — Он се мери метарским сандуцима од једног (2 метра дужине, 1 ширине и 1 2 висине) или од четири (2 метра дужине, 2 ншрине 1. висине) кубна метра. За нрви сандук (од јгдног) такса је 1, а за други (од четири куб. метра) 4 динара. Члан 8. Сваки, коме се одобри вађење камена, сматра се као закупац мајдана и за то је дужан придр жавати се ових правила и наредаба, које потреба јавне безбедности буде изискивада. У противноме одузима се одобреље за рад ; а на случај какве кривице, бива закупац одговоран. Члан 9. Закупци су дужни водити нарочиту књигу, по којој би суду у свако доба могли иоказати : коме је и колико камена или неска препродато ; а тако исто обвезани су и свакоме купцу издавати упутнице, на количиае, ко.је им продају. Члан 10. Надзорник мајдана има да је у мајдану лети од 5 из јутра па до 8 у вече ; а иначе дужан је придржаваги се св.»х паредаба, које му се буду издавале од стране председништва општине и суда, као и увек пазити да се ни у козико не крње општински интереси. Књигу мора да води уредно а признанице наплаћене таксе увек да потписује. Од стране општине вароши Београда — из управне седнице онштинского суда, 20. Јула 1887. год. АБр. 523. НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМ& ИВ РУСИ.ТЕ (ХХа.рИ02С01Л „Солсј^.у) Петроград '21 јула п. н. 1887. Руска дипломација има да забележи данас двојак и стварни успех. Већ сигурпо је, да Султан неће потврдити мисирску погодбу; а више је

но вероватно, да кнез Кобург неће примити понуђеау круну од Бугарже. Наравно, да противном гласу Русије ваља приписати овај дупла пораз Инглеске.: а можете и сами мислити колико је усљед тога ликовање у званичним круговама нашим. Него, ако ова два успеха и јесу ласкава за само љубље руске владе, нит њ^ је, до које су јој мере и од взјде? Мисирска јз погодба, доиста, пропала, али Инглеска опет ост-де да влада у Мисиру. Она остаје со праву јачега или, ако волете више, по нраву : „ко пре дев>јци — оног и дввојка Нека се Русија и Фрапцуска љуте колико хоће на црвену уаиФорму (бриганску) под з*динама Пирамида, »лл нарочи-о на ( балама канала Суеца, Инглези слабо за то маре. „ВеаМ ровбеДепИа — „блажени у рукама имајушчи" — рекао је каез Бизмарк. У теорији, ни Аустрлја није у Босни иХерцеговини; у ствари, мвђу тим, она их држи и у њима госггдарски влада. А ко те нита, и ко ти тражи, што в «ше ? Исто ће тако бити са Мисиром. Инглеска ће у њему остати и без јевропског пуномоћија, онак > исто ка.> што је остала у Инђиј Канади и Аустралији. Русија би, разуме се, једва чекала да ју одатле истера, али, по што у овом тренутку нема могућности, то се ограничава на пр тесте, и на задржавање себи ирава да ступи на позорницу кад њен час куцче. Исти случај у Бугарско]. Цар неће да чује за трновско собраније и његов избор, нити хоће да дозволи кнезу саксонскоме да прими понуђени и опасни поклон. Међу тим, која вајда од свега тога? Врло мала, доиста, ако икаква. Оно, Бугарска не мож; довска остати у власти регенага које цар руски не признаје и за незаконите оглашује. Али кано ће народ бугарски изаћи из овог теснаца ? Русаја тража да падне регенство, а стаје на пут сваком другом могућем решењу. Ако Собраније изабере кнеза, Русија охлашује избор за неважећи, па, сљедствено, неће да призна изабраног. Ако опет Бугари нагну да врате кнеза Батенбзрга, Русија прети да ће им с војском доћи. Па на шта ће све то да изађе ? На мир за цело не. Каао чујем, Бугари у очајању долазе на мисао, да прогласе републику ; али сва је прилика да ће код њих у скоро букнути грађапски рат с обе стране Балкана, што значи, крв између приврженика Русије и Аустрије. У таквом случају, биће на реду најжалоснији догађаји Дакле, у часу у коме вам ово пишем, положај је доиста мутан. Нама грози тројака опасност ; и