Beogradske opštinske novine

334

2.) да даје у евако доба дана доста воде у „свима деловима вароши." и 3.) да даје што јевтинију воду; Кад би се иак примила ма која од трију подчесених монуда за водоводе, било би Фактичко стање ово: само једна трећина Београда добила би воду — која није добра вода за ниће — и то но врло скупу цену; остале две трећине не само да неби добиле воду, него би још биле обвезане да из својих кеса доплате онај непотрошени а гараптовани квантум воде и да сстану без данашње количинс добре воде за гшће, (коју сад бесплатно добијају) јер би морал ' код концесионара и на већ ностојећим чесмама (изворницима воду куновати. И кад би сви остали услови у нонудама билл добри ие може се ни једна примити само с тога: што нам ни један понуђач у ствари, не нуди водовод но само један његов део од 20 до 25. км. — (колика је мрежа и данашњег нашег водовода)) који нијеу стању да подмири све нотребе, дакле што у овоме најглавнијем и основном дслу конкурса. који је врло важан за Београд, ни један од понуђача нијс пристао да нодмири потребу у води целог Београда, нити јс одговорио захт:?виха конкурса, који је био распис, н за цео Београд а ке само за јелан његов део. Из свега до сад казанога могао је сваки најјасиије увидети: да опде не може ни бити говора о релативно најбољој нонуди, а још мање о томе: да ли би и једна од њих била корисна за београдску оншТину, Ми смо дакле, на основу дужег оабиљног и нодроб ног нроучавања, дошли до тврдог упсрења : да немпжемо београд. општини иреиоручити ни једну од ноднесених понуда за водоводе јер би свака од њих била за њу веома штетна и ио њено Финанцијско етање без икакве нужде врло опасна, ПодатКе о Це!Ш воДе. о годишљој ио^роШ&и $ Го дишњем бруто приходу водовода, у варогаима које еу у овом извештају иоменуте, као и о томе ! ћолако вароши употребљују изворну и иодзеЈшу а Колико речну ФнлТро 1 вану воду, узели смо из ових дела : 1. ЗкаазсШзсће \Уа88егуег8 >г{Јип$ Уоп Е (јгаћи 1 Ван(1 — Мипсћеп 187«. 2. 1Ле Аг1 с!ег \Уа88еп'ег8ог^ипЈ>' с!ег УксДи) Леа 1Јеи1всћеп КеЈсћез пп(; гаећг а1« 50 0. Е1п\уо!тег, уоп Е. Огаћп. Мипсћеп шк! Сир/л^ — 188 \ 3. Аизгио- аив (1еп Ке^и1аИуеп иш! (1 п РгехвЂспГеп Гиг (Не ^абзегуега >г&ип§ уоп 51. ЗћеДг.еи 1)еи18сћ1ап<18, Ое81еггс1сћ8 ипс! 8сћ\уеЈх, хикаттеи^ебЈеШ уон 31;8е<11; Паиш{, Мииећен. — 188), 4. из ллстова : Оеи1а ћс Ваи8еК;ап§-, 2еи8с1ш4 с1е8 УетеЈнев с1еи<жћег Ји§еп1еиге, АУоећепвсћгЈП; с1 ев Уи-епев с1еи1зеећег Ји»'е1пзиге. СеиЈгаЊаи с1; Ваиуег\уаИ;ип«: —■ }-азних година и 5., из концесија извесних Франц /ских вароиш. XX. 0 пснуда^а за освет/ења Пруучавањем понуда које су поднели за освеглење вар. Београда светлећим гасом г. Мале из Париза и „Уе-

ге1П1§'(;е Оавууегке" из Аугебурга, комисија је дошла до уверењч,: да су ове понуде такве нрироде, да се ни једпа од њих не може примити оваква каква је ; а ево зашто : 1.) Што се обема понудама тражи концесија на 50 година, а овај је рок велики, јер због ревизије уговора и могуће измене осветлења, у принципу, не треба давати концесију на дуже време и то тим пре, што се данас води борба између гасне и електричне светлости, а осим тога и за то : што је Фабрикација светлећег гаса сваким даном све јевтипија; 2.) Што г. Мале не даје општини право да може гасну ипсталацију од њега откупити, а „Уетш$1е Оа8тгке" ставља такве услове за откуп, да се овај може извршити само са великим жртвама ; 3 ( Што се обема понудама тражи велика потрошња ; да им жижци (горачи) за јавно осветљење, много гаса сагоревају. усљед чега би опгатинскн буџет био јако оптероћен ; 4.) Што обојица нуде малу мрежу цеви за прово* ћење гаса, усљед чега би била осветљена свет. гасом само иоловина варопш а другу би половину осветљавали петролеом ; и 5.) Што оба понуђача траже да их општина ослободи свију општинских и државних дажбина па и царине, дакле, што траже и оно што опппмна није власна да учини. Да јс 50 год. на ко.шко се тражи концесија дугачак, рок може сваки лако извести из тога: пгго је Загреб који је Београду у многоме којечему најсличнији, дао концесију за осветлење само на 35, год. При томе треба имати на уму, дајеЗагреб дао ковцесију још 1869. године, дакле у много горем времену за Фабрикацију гаса Но што је данашње, Осам Тога, Фравцуске вароши Уевои!, Ер1па1, Кега!« | УеШоп! мке^оиГ!; и друге (које супо броју становаика мање од Веограда) Чије емо концесије имали у рукама. дале су гаеао осветлење у концесију за вреМе од 30, До 36. Годааа. Да јб ћеликл Махћа обеју понуда И у ТоМе : што сб у једпој од њих г. Малеовој -- нишТл и не говори о праву оИштине да Може целу илсталацију откупити Иосле извесног времена, а у другој се даје општини то право иод врло тешким условима за њен буџет, може се најбоље закључити из тога: што све вароши које су у новиједоба дошле до гасног осветлења путем концесије, осигуравају себи право откупа, и труде се свим могућим силама да инсталације откупе, будући ове доносе увек сигуран а знатан нриход, који се може врло корисно употребити за покривање разних општинских издатака. Да се обема понудама тражи велика потрошња гаса, моћи ће се сваки уверити ако сравни потрошњу коју понуђачи захтевају са потрошњом у другим вароншма. Тако г. Мале из Париза у својој понуди у чл. 2 вели под 2 ; „да ће саградити канализацију од ливеног гвожђа у таком стању, да ће моћи снабдевати све главније делове варонш ; а под 3. у истоме члану, тражи да дође по једна лантерна на 40 м. гаснпх цеви." Ако се иак узме у об* зир оно што г. Мале вели у својој понуди за водоводе у чл. 4. под 7 о. на име : „да ће спроводне цеви за воду