Beogradske opštinske novine

дима одбацују ти, што су ирво, ионуде нејасие и неодређене код свију понуђача ; друго, што сви нуде речну воду; треће, што нуде воду ио екуну цену, ио скунљу, но гато се то продаје игде и у којој вароши ; и четврто, што нонуђачи траже гаранцију за потрошњу воде ; гаранцију, која се нигде не даје колико је познато. Шта више у многим варошима у Европи лиФеранти воде осигуравају оиштини извесан, већи или мањи приход. И но мишљењу г. Косте Петровића све те понуде имају своје мане, али он држи, да би општина могла ииак ступити у нреговоре са којим од њих и да би могла по споразуму коју и усвојити. Ја имам да одбијем нешто из говора г. Костиног. Г. Коста тврди да је одбор иоверио тој великој комисији, и то да она пропише и услове, под којима би се општина могла погађати са ионуђачима. Ја мислим да је одбор решио нросто и јасно само то, да се све понуде упуте стручној комисији, те да их она нроучи све и да прими или одбије Ја <;ам уз то тако решење одборско дометуо и молбу, да комисија каже : која је понуда релативно најбоља, и да ли се та најбола понуда може усво јити без штете за општину ; а то сам тражио не зато, да би дао нрилике одбору, да се носле може с тим понуђачем погађати, него зато, да би се у одбору после лакша дискусија водила о једној нонуди, а не о неколико понуда. Дакле то је главни разлог за што је и то иитање комисији упућено. Комисија није одговорила која је понуда релативно најбоља, јер су но њеном мишлењу све тако некорисне за нашу општину да није нашла за мудро или није умела одв ^јити ниједну између њих. Ја сам са шеним извештајем задовољан и одбор цео треба да јој је благодаран. Комисија није позвана одборским решењем да она ирописује услове, како да се погађамо. Сад ако одбор ренш, да се избере друга комисија, која ће и са те сгране ствар проштудирати, то је друга ствар. Дакле чули сте и мишлсње комиеије и г. Костино. Ја би желио да се о томе дебатује. Дајем реч г. Кости Црногорцу. Г. Коста Црногорац. И ја сам господо бво срећан те сам почаствован да уђем у ту велику комисију, али ни сам био срећан да будем позиван у ту комисију, кад је она овај посао радила. Са чега не знам да кажем. Кад је овај извештај свршен, поднесен ми је на потпис но ја га нисам могао прочитати а био сам оптерећен испитима и осталим пословима. Прелазећи на ствар у колико је мени још у одбору познато ове су понуде нама јасне и разговетне. Ми смо тражили, да се понуде комисији даду. Данас читамо решење те комисије и налазимо такве изразе, да је комисија дала једну оштру критику на те понуде без икакве иницијативе одбора. Ја се стављам на гледиште г. Косте Петровића који каже да одбор заиста има право да пита комисију, кад она одбија да у исто време каже, како би боље било. Према оној изреци : ко каже за што не ваља, треба да каже и шта би боље било Овако и ми би сами могли још онога часа казати да неваљају понуде и да их одбијемо, али то нисмо на тај начин хтели чинити, док нам стручњаци не кажу како је боље да се уради.

Истина је цела за оно мишлење комисије, које вели, да је наука освепггала да је вода изворна најбоља. И ми имамо златних извора из којих тече царска вода као што је Авала на које би нам Париз и Беч могли честитати. Према издоженом концесионарц ови, кад би имали стављене усл^ве, под којима ошитина пристаје, може бити да би на исте пристали ; — с тога би добро било да ове понуде упутимо онет истој комисији и да је умолимо, да нам каже под којим би условима ми могли да се упустимо у закључење уговора са предузимачима. Вило би зло да комисија за љубав своје општине не би пожалила труда и нашла, под којим условима и којим путем треба да нрође општина те да може примити коју од поднетих понуда. Ја господо кажем да су нам због наше немарности нропале школе и ако би нам сад и ово пропало, онда је на нама грех и знајте да нисмо јунаци од рада. (Чује се: врло добро. Тако је). Г. Стеван ДобривојевиИ. Госнодо док се читао извештај велике комисије ја сам у себи скицирао шта да из несем одбору какав предлог да усвојим и како да се реши и био сам се сам забринуо хоћу ли моћи успети. Али сам срећан у томе био, јер су ми мишлења г Косте Петровића и г. Косте Црногорца ствар расветлила. Они су изнели да понуде треба повратити комисији и умолити је да исте понуде унотреби као материјал а да засебно она на основу тих понуда денесе своје мишлење, свој предлог и услове по којима би општина могла предузети извршење предузећа. Кад је одбор изабрао комисију за ову ствар ја сам онда ту био и ми смо имали такву намеру да комисија цени све поднете понуде, да избере која је најбоља па да по њој донесе своје засебно мишлење у чему је која најбоља у чему неваља и зашто, па после да каже под којим би се условима могло преговарати са предузимачима; управ она треба да предлог донесе засебан општини да ваља овако и овако да уради, а не просто да каже : не ваља ни једна. Овако ако остане као што је извештај значило би да нисмо ништа радили и тиме би се осујетила силна решења која су до данас донешена по том предмету у више одборских седница. Грађани се туже што нема воде и вичу на нас и ми смо положили трудп да једном ствар приведемо у дело. Сад комисија каже одбијам понуде а с тим каже да пре стају и сва одборска закључења. Према томе и ми као нестручни требали би да кажемо одбијамо и онда значи да одбијамо сва одборска мнења да се до воде дође што је најнужније и било. Ја имам господо само да вам кажем то, да одмах усвојимо предлог г. Косте Петровића и то у том смислу да се поврати понова великој комисији, да комисија од своје стране узме те понуде као неки шаблон и донесе свој предлог како може варош Београд што пре доћи до своје воде ; и онда ћемо даље ми решити шта ће бити. Усвојмо овако. Ако тако не усвојимо, знајте да се уништавају сва регаења одборска. Ја сам дакле за то, да се све ове понуде врате тој великој стручној комисији и да се она умоли да донесе свој предлог, како мисли да ва рош Београд дође под повољним условима до воде. (Чује се : Тако је).