Beogradske opštinske novine

404

донде неће у самој Бугарској букнути каква бупа, нролити се крв, а варница која тамо севне, до нролећа запалити и цео Исток ? Мир је за неколико месеца бар осигуран, а за данашље време то иије мала корист. Она је, управо, у толико већа, што је, као што сам вам још пре месец дана јавио, савез руско нсмачки свршена ствар. Цар Александар III, који за сада болује у Коненхагену, на сву прилику отићи ће па сусрет староме цару Виљему у Данциг или Кенигсберг. Дворови су, дакле, при свим противним изгледима, сложнији но игда : док се овдашњи званични кругови строго држе примера које вм двор даје. За сада су ј«ко противви Француској, али сутра могу бити још иротивнији Немачкој. Озај ми се последњи обрт чини не само вероватан нето и близак. Па откуда то ? Отуда, што иза званичне Русије стоји парод који је далеко од тога да дели мисли и осећаје из а жене у књижици једног Галицива. Похвале, ако мало и претеране, које је штамиа Францусха просула на гроб Каткова, јако су поласкале широј публици руској, под којом ми разумемо, писмену масу: књижевника, ЦпроФесора, новинара, лекара, мањих чиновника, ОФИцира и попова — једном речју — све оно што ви у Француској зовете „просвећеном класам," а што се овде зове : „инте лигенцијом" !. . . Прошла недеља била је доста сиромашиа у ваконодавним реФорама, али сам у стању да вам јапим за неколико важних указа, који ће се|у скоро поднети цару на нотпис. Ти се укази тичу Финанцијских реФорама или, праваје рећи, нових намета. Положај Фиваицијски постао јз тако критичан, кубура на државним благајнама тако љута, да ее на ову меру одавна гледало као на неизбежност. Међу хим, неће ови нови намети за то бити свету и мање пеиријатни Друга једна мера тиче се скорог сазивања резер тшста од 1877 и 1882 на веџбање у свима крајевима царства. До сада није чињена проба у ова-ко огроуним размерима. То ће бити нека врста полукобилазације, која ће и у јевропској и у азијској Русији откинути од дневних послова на стотине хиљада људи. Ја ћу се у своје време вратити на овај занимљиви нокушај. За сада нека ми је елободно изнети само један од првих му последица. Већшга позваних резервиста у великим варошимн састављена је из занатлија, послужитеља, и пајамппка капцеларијских. Млоги од њих, који имају да проведу три недеље под заставом, могли би да изгубе

своје место и ш њиме парче леба. Да би се, пак, отклопела ова опа ност за такве људе, петроградски градоначелпик издао је паредбу којаје учинила најбољи утисак. „По што је — вели се у акту сазив резсрвиста опште народна, као што је државна ствар и потреба, тосеуиуКује становништво престонице да помогпе својим резервиегама у вршењу ове грађанске им дужности". Од своје стране, градоиачелпик заповеда'члановима квартова, да пазе да људи који се буду одазвали војноме позиву не буду усљ':д тога лигаени свога запимања, већ да му се и по повратау са веџбалишта слободно вратити могу. -,ф. КАРАКТЕР (хто Оглајлоу) IX. Дружба зг бракзг, Доброта, а не депота, женска освојиКе срде мо'еШекспир. Мужу пристоји мудрост, а женп нежност. Џорџ Херберт. Да је бог хтео да жена буде госа човеку он би ју створио из његове главе ; да је хтео да му она буде роб, |он би ју сагргдио од његових ногу; али но што је он хтео да она буде њему раван дру1 то ју је он взвадие из ребра, из педра, његова! Свети Августин. (Наставак) У свима менама живота, карактер људи и жена теше се међусобиом дружбом. Ми смо већ имали ирилике да говорамо о утицају мајке на карактер своје деце. Видели смо, како је оеа творац оне моралне атмосФере у којој она (деца) живе, којим њ1)хова душа и срце дише, онако, као што се њихово тело физичким ваздухом панаја. Нити је жена само природна гајиља нејачи, учитељка детињства; ога је и вођа и саветница и друга зрелости, — а сае — у разним јој својсгвима мајке, сестре, љубавн це и суируге. На кратко, жеиа утиче, — кад м;ше кад више, кад добро кад зло — али увек с ; лно утиче на целу судбу човечију. Што се одпоспих, друштвених , улога и дужности људи и жена тиче, оае су самом нриродом јасно обележене. Ту вреди опо : ,,Бог је рекао човску ово, а жепи оп >," али свакоме св је. Нита је ту жепч за посао м.шки, ни чозек за посао женски. Него, асо и женско и мушко живи свако за свој рачун, опет их је природа нераздвојно везала, и опстанак човешгва и прогрес његов нод-