Beogradske opštinske novine

415

поменутим провиндијама постуна се дакле, као са освојешш земљам", рецимо, но некадаљсм примеру Инглеза у Ирској. Народни језма се, забрањује, школе руске силом уводе, утерапств = гони, домаће ует нове укидају, оакони мењају, и самоуправа општинска пиштз.* Од ов је стране, руско свсштенство развија још већу снагу. 9но иде и проповеда сељацима како ће им • е дати вемља спахијсаа ако се одреку евоје, вемачке, вере и пригрле руеку. Млсги се к повели за оваким ивгледима, али, када су видели да за обећањем не долази одмахиде о, нокушавали су вратнти сеусвоју стару веру. Но, ту се сад ме!па и власт војена оја им орети аисом, конФиекацијом, и уз - ма им децу да ју н{ еда руским свештеницима • С друге стране, опет, немачки варошани и нзсмићи удружују се да се одуору општем нритиску. Они тероришу сељаке који се дају у слабост, јуре их еа евојих добара, жигошу као издајнике и предају освети скојих јсдноверника. Тако, млоги барои немачви одржава взру дутерапску у сељаку великом батином ио леђима истога. Ов је права борба између б чн немачког и кнуте руске. На може ли ту бити чуда што се саме провин ције расељавају ? Сељаци беже у Швед; гу, варозиаеи и племићи у Немапку, док чптава анархија влада у целом Балтику. Од Нарве д Меме а, и о *, Дунабурга до Риг -, Руси и Нсмии стоје иодељени у два ненрпјатељска логора. Огорченост је тамо толпке, и с једне и с друге стране, да би иајмаши неред у нрестоиици, распа ко у Ливонији нкјгрозниј * рат грађанскн, рат нлеменски и верски. Пред овако нретећом опасношћу, влада |е нредузела нове и строге мере, Онсадно стање, којеје недавио нроглашено, у свима главаам варошима царства, остаје према једпом скор: : ;шњем указу, у спази још за три године. 0 им тога, на оске-ву једног нарочитог члана законског, сва нца иод сумњои за поку ај бу~е, убистјиа или паљевине, неће се прсдаиати редовном већ војепом суду који ће им, наравно, судити но војничкон закону..,. Ну, овам драхонским мерама ваља сад додати, као што мале час нагласих, и нове намете. Увозн ■ царина која је и онако била претерана, још ће се пови-

* Мп мислимо, да јв све ово уирављено пготиву гоеиодујјКег елемвита иеиачког, поглавито немачке г-риетокрације, у дотичшш ировинцијама, а не н протНБу маее народа којч нвје члото немачхса већ вишс летишка; али баш и дајз, не можемо да ее начудимо, од куд оврлвко г.у8» Фганиуеком допиенику нариског „-"олеј -н" на гробљу балтичке Немштине ? Ур.

еити. Говери се, да ће. се, колико идућег месеца, укинути иовластице на сувоземну трговипу с чајем, и да ће се удвојити царина на намук и кудељу. Трговци једнодушно свсДопе, да ће, од ове две мере. прка упропасткти трговану са Сибиром, Њижним Нов ородом и Казаном, и проузрс ковати млого банкротство у Москви ; док ће она друга учиавти крај пољској иидустрнји. јако осакаћеној већ у сљед прегонства немачких радника. Нити је то све Повисиће се акциз и на шећер, а тиме задати удар Фабрикама Украјине., од којих је ]една трећена. већ десет година, ватворена. Иста. судбнна иека петролеум и паФту Најзад, министарство финанције проучава три нова пореза, о којима је и сам пронесени глас произвео најнесретније дејсгво. X ће да ее удари намет на клавире, Фијакере и станове. Норезу на клавире биће тешко разрезати, разумемо, иравично разрсзати ; али шта да кажемо о нерезу на кола ? На коље већ постоји и то тежак данак ; па ако се, вели „ЈЈово Време " удари такса и на кола, оида за што пе а на кочијаша, и на штале и на амове" ?. . Наравно, да ни пореза па станове, или ■ "оље рећи иа укућане, није боље нримљена. Вел ка већина Руса — сељак и нлемић биће изуз ти од ове такс , ј р имају сваки своју кућу : нрви колебу а други палату ; али ће за то овај памет пасти на ситне трговце, лекаре, ирОФесоре, занатлије, једном речју иа средњу класу. Сад, кад се узме да ова јадпа класа већ плаћа пеки . до атнк" на кирији, .— јер газда од куће сваљује свој ?;орез па њ ;, нда се слободно може узети да ће она од сада плаћати цва иута за исту ствар. Да лс, као што видите, зима се не јавља са најбољим зизгледвма. А ја се свде висам још дотакао ни за вар нл универси ета и гвмназија, ни прогонства Јсвр ја и у опште странаца, па пи нрисиљавања Нсмдца, Аустријанаца и Влаха у руско подапство јер су то нредмети које остављам за идуће нисмо. : :ТРГОВИНА Схаие пијаца Беегрзд, 1 Октомбра 1887 год: (аа месец сеатембар) Прешло је преко ошатинског кантара : 1,077.246 кида Пшенкде . . . . по 10*36 дин. 302.559 „ ТТтсн. браш. (лебног „ 1,5 „ ! 36.250 „ „ „ финог „ „