Beogradske opštinske novine

ћу они, који се само једаннут од времена на време нрикупљају и срађају. У прву групу дошли би свм радови што се односе на оне појаве, које етоје у тесној вези са животом становништва и љегове радше. Она би обухватала општинску територију,. климатско — Физичке односе, геограФСку и административну поделу вароши, стање и кретање становништва домова и обиталишта. Затим материјално културно стање. Ово би се видело из нодатака о занатима, о предузетим јавним грађанским радовима, грговини, саобраћају, новчаним и кредитним односима, ценама и надницама. Даље, морално, интелекч уелно и политичко стање грађана: приватна удружеша за узајамао помагање, добро творне усганове и старање о сиротињи санисетске мере и заводи, црква, настава наука и вештина, журналистика и литература, нолиција и казнења заводи, правосуђе, воја чина, државне и оиштинске дације. онштинска Финансија, онштинске власти и управа, одредбе и закони који се односе на општину, прониси и онштим. законодавни Фактори и социјална и политичка ирава грађана. У периодичке радовз уврстили би све оне послове, које по њиховој природи није могуће нодити као текуће, и чије би онерације, кад би се редовно помављале стале много труда и новаца. Што се тиче радова који се само једаннут од времена на време, појављују, они би се предузимали искључиво у цељи да послуже општинској управи као основица нарочито ири увођењу нових мера, установа и реФорама. Један од ирвих радова са којим би стат. оделење требало да отпочне своје нубликације, без сумње био би онај, који се однсси на општинску територију и становништво, јер прво што желимо да дознамо о једној држави или општини, то је да знамо њену величину, под којом се разуме величина теригорије и становништва, које на томе иростору живи. Ово позпавање величине једног друштва, не само што јс осиосица статистици, него је и базис сваке добро уређене упрнве. У њему лежи тежиште и центар свију радова статистичког биро-а, за то се на њега и мора обратити највеће пажње. Многа административна питања пе могу се иначе решити, ако се не зна како је нраво стање становништва. Ми на жалост баш ове најважније податке, који су камен темељац свакој статистици, за сада немамо при руци те ће нам с тога, све дотле до год их не добијемо, бити немогуће изводити закључке из резултата, до којих будсмо дошли носматрањем других односа друштвених Од свију стат. грана које смо набројали у горњем прегледу, одељење ће моћи одма прикупљати и у недељним и периодичним прегледима публиковати, само податке за статистику метеоролошку, кретања љуства, пијачних цена и надница, јавног саобраћаја, трговинску и статистику пољевина и изборног кретања. Осим ових редовних радова, одељење је учинило све припреме, да се јошт у овој години изврши једна већа статистичка операција, — нопис кућа и станова, и детаљно разради поиис људства од 1884 год, од кога су до данас предати јавности само општи резултати ТТрву ссрију наших псдељних биљетина отпочињено са метеоролошким белешкама, које нам шаље управник

провизорне обсерваторије г. М. Недељковић проФесор велике школе, и са податцима о кретању људства, узроцима умирања и ценама виктуалија и надница. Пошто је клима једне земље од великог унлива на цело културно стање исте, а пошто ово опет чини основицу^на којој се државни и народњи живот развија, тојеиојмљиво игго се и у статистичким иубликацијама износе резултати метеоролошких посматрања. Средња темиература већег или мањег броја година, може бити од извесне вредности, јер она иоказује како су расподељени талози, топлота и т. д. на територији за једно одређено време. Али податци о средњој годишњој температури какиога места. Нису увекзгодни да би се ио њима могло окарактерисати право стање климе, која у истини у томе месту влада, пошто се изсредње годишне темиературе никако не да извести, из којих је елемената (темпеиературних) произишла. Самата штооколност два различна места показују једнаку средњу температуру, никако не доказује да су у њима владале једнаке температурне ирилике, ношто мањим променама изложена температура једнога места, може довести до исте аритметичне средине, као год и веће темнературно отступање на цр. месту, али која опет за то у средњој температури комнанзују. Зато нам се чини да норед онште годишње средине, треба такађе обратити пажњу на дневне осцилацијс температуре. Најзначајнији односи између климатског стања једне земље и социјалног живота народњег, оличени су нарочито код рађања и умирања с једне, и количине житве и у иијачним ценама с другс стране. За нас је наЈважније дакле, да исиитујемо уплив који клима има у овом правцу; с тога нам јс баш и нужно нознавање климатских односа за сваку ноједину годину и месец, како би могли чинити нужна упоређења *) Отатистичко — геограФско носматрање кретања становништва, од великог је значаја из хигијенских обзира, пошто се најпре па овоме путу може опазити дјејсгво и уплив санитетских мера на здравствево стање становништва. Са здравственим стањем становништва најлакше се можемо унознати, ако дознамо које болести најчешће проузрокују смрт и како нам се ови односи показују у садашњости у сравнењу са пређашњим годинама. У статистици о узроцима умирања репрезентирају се шкодљиви унливи местни, од стања самога земљишта зависећи, као и они, који сс оснивају на етнограФском положају, начину живлења, занимању, годинама старости полу индивидуа; а осим овога, на већој или мањој диснозицији за развијање епидемичких болести. С тога служи иезнавање узрока умирања у првом реду за то, да покаже средства и начин како да се стане на нут ширењу таквих болести. Статистика морталитета како се код нас и код др, народа сваке године води, давала нам је до сада заиста врло важан , али јошт ни приближно довољан матери-

* ) Ова упоређеља мораће дотле иаостати, до год се слична посматраља не буду води.ти и на др. местима по СрбиЈи, ношто је врло тошко пзводитп закл.учке из статистичко—метеоролошких посматрања, које се чиие само на једноме месту