Beogradske opštinske novine

предлаже од лица, која су позвана да се старају о бољитку те установе. Може бити да се иод другим условима не може наћи добрих раденика. Коста Црногораг/ј. Ја мислим да треба дати ову помоћ за учитеља, кад је држава дала плату. Др. Марко Леко. На сваки начин треба помагати ово друштво, но у овом случају не слажем се с тим . да се поменути учитељ од стране ошитине неком већом наградом одмах толико одликује, јер не стоји ни то, да ће он имати много тежи посао од осталих наших учнтеља, шта више као у интернату лакше је успех постићи, с тога сам мишљења, ^а се истом учитељу на рачун стана и огрева из општинске касе ништа не издаје, јеронто већ има. Председник. Ако сте господо вољни да примимо да се што у помоћ да, ја нисам томе нротиван. Ја мислим да одредимо 200 дин. годишње, и то не на име стана и огрева, него у име помоћи. Коста Црногорац. Молим господо нека се прочита тај акт. (Секретар чита) Ето управа тражи помоћ и нада се да ће одбор одобрити. Председник. Они имају учитеља и сад ако општина жели да га уврсти у ред својих учитеља, тај ће учитељ добити веше од наших. Коста ПетровиК. Како сам ја разумео тај акт, ту се тражи неко изједначење. Овде није никако изједначење. Треба одредити номоћ без обзира на то, што тај учитељ има нешто од тога друштва. Ово би се равнало ономе, кад би који учитељ наш имао какву кондицију ван онога што му општина даје. Дакле без обзира на то, што друштв > даје томе учитељу, треба казати: одбор налази, да треба да се учини номоћ онако, како се предлаже а тада ће се од тога учитеља тражити такка услуга какву завод потребује. Оиштина не даје ништа више томе учитељу него што даје другим учитељима Друштво може дати учитељу стан и огрев то је његова ствар, а у осталом то се из акта не види. То је сасвим друга ствар. Марко СтеаановиК. Ја видим да је овде разлика у томе што се деле учитељи. Тај учитељ, код тога завода. изгледа као да је неки страни учитељ, а ови други да су наши. Ја држим да је то погрешно и да би била грехота да се они деле. Но, што је главно у овој ствари, то је оно нитање: хоће ли друштво у тај завод да прими сву наиуштену децу о којој општина води старање. Ако би то било, ја држим да би та деца у заводу имала млого више успеха и нре би на добар иут изашла, него да остане као што је сад, а осим тога, то би за општину била велика олакшица. Како сад стоји ова ствар, мени се чини да не треба ни да сумњамо о томе да ће овај учитељ у заводу имати квартир и огрев, и тек онда, кад би се уверили да он зајистанема то, онда треба да му дамо и да га изједначимо с осталим учитељима у нашој општини, Васа ДучиК ако овај учитељ има V заводу стан и огрев, ја никако онда нисам за то да му се на ту цељ и од општине даје накнада. Димитрије НаумовиЛ. Ми видимо да ово нетражи учитељ, него тражи друштво; кад тражи друштво, ми њему да дамо неку номоћ; и онда не ћемо увредити ни наше учитеље ни никог, — алидадајемо учитељу томе на квартир и огрев, кад он то има, ја за то нисам. Жагор — чује се: али да се изједначе). Преседник. Али молим вас господо , да се разумемо. Може бити да ја неговорим јасно те ме нисте равумели —

шта ли је; но опет ћу да кажем: нашим учитељима, којч имају стан и огрев у школсној згради , ми недајемо у новцу ништа па име стана и огрева. То је мислим довољно јасно — и кад би сад овоме учитељу плаћали на име стана и огрсва, а он већ има и стан и огревЈ"у са мом заводу, ја мислим да би њему давали нешто ви. ше, и да би тиме увредили остале наше учитеље, оне, који не добијају ништа од нас кад имају стан и огрев у натури. Стога ја и кажем да му не можемо давати на стан к огрев — али, ако хоћете, можемо му одредити неку награду за његов труд око ове деце. Али имајтЈ само ово у виду : наши учитељи у Београду, који имају но 80 и по 100 ђака ако имају стан и огрев у школи, они недобијају внше никакве награде за то — а оваЈ учитељ који ће учити наших 8 ђака и који има и стан и огрев од завода дд доби је ј ~)П1 70 дук. годишње од општиие опет на име стана и огрева, то не би било право — и ја не могу да дам свог гласа за то, јер би увредио остале учитеље наше. Кад би завод овај примио на се старање о свој напуштеној деци у општини, онда, ја би учитељу дао и 10.000 динара годишње, наравно с тим да тај учитељ буде дом ћин и старетељ свеколике деце, и мале и веће. Мих. КрстиК . Ја мислим да овде трсба изнети питање: ко је за то да се у начелу што да на иомоћ овоме учитељу, те да сврши мо ствар, када је већ довољно исцрпена. С. Пијаде. Да ли ово тражи учитељ или друштво'? Преседнип. Разуме се: друштво, јер учитељ непосредно од нас не би могао ни тражити — У осталом, то не мења ствар. Главно је хоћемо ли дати ово што се тражи или нећемо. Јаћу да ставпм питање: ко је за то да се у начелу усвоји да се нека помоћ да а ко није за то тај ће гласати против — па после ћемо решитиколико да дамо и укојој Форми Коста ПетровиК Ја држим да треба поставити то иитање: ко је за то, да се ова нредставка друштва прими у целини као што друштво тражи, он да каже за, а ко је противан — да каже: против! и ако већина буде за то да се да као што се тражи, онда ће отпасти сва друга пигања а ако не буде за то давање већина, онда ће доћи на ред друга питања како и колико да ссда? Преседник Ја разумем г. Косту овако —ко језато да се укаже учитељу ова нотнора .... Мих. Крсти/1. И ја сам за то да му се да потпора, али нисам за то да се то учини у овој Форми„ на стан и огрев" кад то обоје он добија од самог .зруштва, Коста ПетровиК. Ево шта они моле: (чита) „ да се учитељу, који ради у кући где се сиротна и нануштена деца васнитавају, издаје накнада за стан и огрев, као што се издаје и осталим учитељима београским" (чује се; да се изравнају) Преседник. Ниједасе изравњају.Кад би се овим изравњавали — нико не би имао ни речи да каже нротив тога. В. ДучиК. Ја би бијо за то да се решење наше тако Формулише: ако учитељ тај нема стана и огрева од друштва, онда да се изједначи с осталим нашим учитељима; па ако има стан и огрев, разуме се неће ништа ни добити у то име. Мих. КрстиИ. Ја би онет био за то да се да нека накнада, и за то да се нита ко је за то а ко није за то