Beogradske opštinske novine

да се зграда покрива са терпапом кего да се нокрије црепом; и друго да се аида циглом али не бондрук — онда сам ја казао, на леио, нека се дрзке две лицитадије уједно, једна за бондрук, друга за тврд материјал — То јест, нај ире је примећено само односно крова, да ли да буде с терпалом или црепом. А кад су за тим одборници рекли ми сматрамо да би било на штету општине, кад би се ова грађеиина зидала с бондруком, него да ће боље бити да се зида цигљом и да буде једна цигла дебљине — онда сам ја прекјуче држао лицитацију за зграду са тврдим материјалом. 0 тој грађевини ево ја сам донео планове иред одбор, и сад нека изволе с.г. Одб .фниии решити коју ће лицитацију примити и како ће се градити ова зграда. (Разгледају иланове). Као што видите прорачун за зидану грађевину био је 14500 динара, међутим на лицитацији је иостигнута цена од 13.000 динара. Ја сам био овлашћен од стране одбора те сам ставио у буџет 8.000 д. за подизање ове грађевине, али не на цељ нодизања грађевине од тврдог материјача, већ од бондрука. Сад ће се иоказати извесна разлика, али и цена ће киријама бити већа, ако се грађевина тврдо озида. Ја сам правио рачун и држим да ће се та грађевина за три године моћи киријом исплатити. С тога држим да би одбор ошитински могао примити ову лицитацију за тврдо грађење, те да се нешто солидније начини (Вичу : усваја се.) Ја овај прорачун и план морам да шаљем и држав. власти на одобрење пошто ирелази суму од 10.000 динара. Осим тога господо, још и ово да вас питам : Ми имамо до овога плаца на коме ћемо зидати још један плац на имамо кирајџију; али, ја миелим, да би било д,>бро да и тај плац додамо овоме еамо би вас молио да ме овластите оа са садањим закупцем уредим ствар на миран начин, јер, онда ћемо имати в(ћи нлац те ће мо моћи подићи 13 дућана и моћи ће мо имати капију не само из сокачета оног, што води у гробље, него и с лица Фишекџ. улице. (Чује се : врло добро). А разуме се у колико би се ова грађевина увећала, толико ће се но кубатури више платити а према држаној лицитацији, која није скупа зна се шта ће коштати кубни метар. ( В ичј : прима се). Наставиће се.

Технички извештат о злоупотребама на новоме гробљу(СВРШЕТАК) V. 0 Гра^еву бунара. 22. Новембра 1885. држана је лицитација за копање и зидање бунара од текЈћег метра, и на тој лицитацији је најнижи лицитант Васа Сотировић, који пристаје да овај посао изврши по 13. динара од курентног метра. Услови за овај посао — бунар — овако гласе: Лицитација ће се држати ио курентном метру (копање а зида ће се кривом општинском цигљом, однашање ископане земље у порцеле гробљанске). Тачка 3. гласи. Исиод горње жице дужан је предузимач копати још ниже за 8 метара.

- Ова је лицитација одобрена 23. Новембра 885. год. ГВр. 798 а саопштена нредузимачу истогдана и прсма условима требао је за један месец дана да буде готов (тач. 4. услова). Условљено је ако се на камен наиђе, да ће се о прсдузимачем нова погодба учинити, попгго је то далеко теретнији иосао него кад се у земљи копа. Камена није било, него је ее на дну наишло , и комиеија примајући овај посао, признаје предузимачу после шеснајстог метра по 26. дин. (управо дуплу цену од ногођене)" до 29 - 50 метра. Комисија састављајући окончани рачун гвога иосла ненотписује га сва, но га потнисује сами овштински инжињер, што иропису не ои'овара и као такав не може се сматратити као докуменат. Од предузимача примила је комисија овај носао тек. 14. Фебруара 1886 год. а то је за 1. месец и 21 дан доцније од рока кад је предузимач носао имао да нреда нотпуно извршен, а о овоме одоцнењу комисија ништа не говори. Не појимамо, са чега је морао надзорни инжињер да иде са копањем бунара до 29 50 метра, кад је тачком 3. уелова уговорено: да се иде само 8™ испод прве жице, а према окончаном рачуну састављеном од стране инжињера и ноднешеном прва је жица била на осмом метру и да се је према условима ишло још 8. метара испод прве жице имао би се бунар од 16. метара, по томе би а саобразно условима коштао овај бунар 16X13=208. динара. Вез рачуна, и без узрока а противно условима, копано је до 29 50. метара, дакле за 29"50 — 16=13'50 метара нлаћена је дупла цена ио 26 динара што чини . . . 351 дин. По томе сада кошта бунар 559 дин. без материјала. На лицу места измерили смо бунар и он износи ове мсре : Од површине земље до воде 6 - 80. Од воде до дна бунара 21 70. Данле цела дубина бунара 28'50. мет. Даиле по условима, а пошто смо ове нодатке на лицу мсста поцрпили, треба бунар овај да кошта и то за 6*80+8=14'80. метара конања по 13. дин. свега 192'40. д. без цигаља и сантрача, који је материјал дала општина предузимачу. VI. Набавка камена за ограду. Но постојећим условима за лицитацију имало се набавити 1500. куб. мег. камена из ташмајдана а по потреби и више. Ова се набавка имала извршити у року од 15. дана но одобрењу лицитације. Лицитација се држи 28 Навембра 884 г. и тада остаје на Петра Ристића по 2-40 дин. од куб. метра. На протоколу од 29. Новембра 884. Карло Шмит пристаје давати камен по 2'20 дин. од куб. метра. Одбор 4 Јануара 885. г. неодобрава лицитацију и наређује: да се друга држи. Држч се лицитација и нај нижи лицитант (9 Јануара 885) Петар Ристић ио 2"40 дин. од куб. метра. Ова се лицитација одобрава и устуи-а се Петру набавка камена и испоручио је до 10. Маја 885. год. 1496. куб. метра но 2'40 дин. =3590'40 дин.