Beogradske opštinske novine

Не каже се какво стакло дупло или иолудуило белгијско. Према тачки 4. услова мора предати прозоре за 30 дана од дана одобрења, а остало све за 15. дана иначе пропада му кауција по тач. 2. — Одобрење је издато 9. Августа 885. г. а како посао није ни до данас свршен дакле ни примлЈен, то је по услову пропала и кауција а не види се из акта шта је учињено и ко посао даље врши. Према препису инжињер од 13|8 885. г. ГЛ2 592 јављп да је комисијв решила да се и друге зграде десна до десног рондоа нодигне, што су учињеие уштеде на цигљама. То је Суд онштински од 27|8 решио да се истима нреда израла што су и пређашње радове радили, но нема ништа говора да ли и услови стари важе — но само да ли за исту цену радити хоћеју и тиме је по акту то свршено. 0 копању земље и зидаау. На неколико места што смо нремерили не слажу се мере са означеним од инжињера, а за ступчиће није нигди засебно копано, што се види да исти на темељу од нлатва стоје а негде су само испуштени. Дакле има диФеренције. И зидање темеља не слаже се са иск паиим рупама дакле и то доказује нстачност а стунчићи су рачунати као изидани, у темељу. Зидање дакле рачунато је на западној страни по 60 и 75 а нема више од 60 свугде. — т. ј. цокл је исто тако деб°,о као и темељ које није нужно било и тамо је избачен материјал а но где где има темељ и само ио три сантиметара исиуста. Исто тако не подударају се ни поједини снимњени зидови у висинама. За иокривање цементом месго црепом у малтеру издато је по оцени комисије надзорне 996-70 без даљег одобрења. За малтерисање исто то важи. За накнадне послове ноднешен је само рачун без оверења надзорне комисије и без одобрења оиштине и исти је исилаћен актом 10117 по оверењу иижињера Љочића са 83Г65, динара у којим има 61*65 за конање рупа за гашење креча које је ? предузимач био дужан сам платити и за рушење озиданог и ноново дигнутог зида (дакле двапут) јер је комисија усвојила (незна се како ни зашто без одобрења) да се зида даље са цигљом на видвој површини које износи 644. дин. а исто је требало по условима тачка 3. на свој видној страни чисто на четврт отесати које јс предузимач имао радити и то од већег и љућег камена Фуговање није извршено чисто и са Фугајзном него иросто. Како су дубљине зидова неједнаке то би морао општ. инжињер поднети план са описом платна и стубова и пресеке поједине или на лицу места означити зидове јер из поднешеног рачуна не шше се тачно извидити. 8. Августа 884. г. правио је цртеже и предрачун за ново гробље г. Науза и када је исти одпуштен , тада је исти рад поднео г. Кучевски 16, Августа К. Г ЈУЗ 15. истог дана је одбор решио да се према томе зидају привремене зграде и распишу лицитацију — 22-ог Августа Кучевски поднаша предрачун за ограду и то темељ да буде од ташмајданског камена , цокл споља од топчи-

дерског а изнутра ташмајдонски на циклонски начин , а осгали зидови од цигље у малтсру а Фугне од хидраулног креча, и истог је дана све то одбор одложио акт ГЛЗ 40. што се није лицитација држати могла јер су била два лицитанта а и од позватих одборника није нико присуствовао (акт 10691) — тада се реши одбором да се држи лицитација за ограду и да зе налраву планови за сгалне зграде и лицитација држи се ( г / 9 1884. г.) — тз / 9 . поднаша Кучевски план са три и| едрачуна за подизање мртвачке и службене зграде и мисли да се капсла тек на пролеће подигне док се илан сврши а одбор реши ГЈ^ 152. 18ј9 да се подигне једна зграда а остало на пролеће. Зато су означени услови 19 9 84. г. бр. 168, а лицитација држана 20. Септембрп и остала на Јакову Дамјановићу и Стојану Настасијевићу за 19298.24. динара за грађење мртвачке коморе, а исти су иримили и ограду за 45945. динара истог дана. То све одбор једногласпо није одобрио 219. Г№ 172. и 173. и нарсдио да се друга лицитација држи тако да зидање почне Ј. Априла идуће године 1885. г. 14. Фебр. 885. г. ГСр. 91. поднаша Кучевски понова планове и предрачуне према решењу одбора ГБр. 172 и одбор једногласно реши да г.г. М. Петковић Емгрих Штајнехлер и М, Крстић све ироуче и извештај о томе у прво) одборској седници ноднесу како има све да се изврши према средствима (и сам одбор је прегледао нланове и неке промене учинио, то зна и Млкић што је приватно нетражећи награде на променама радио, и исту су били усвојили и план према њима израђен које га је сада нестало) — Но из акта се не види да ли је та комисија иоднела извештај и одбору. Ту је ствар за стала , — и тек 3. Јуна објављена је лицитација Гвр. 359. оФертална и држана је 5. Јула и остала ГБр. 369 М. пр. 346 на Васиљку Дамјановићу и Стевану Јовановићу за зидање од кубног метра. — Одбор одобри лицитацију и реши да се зида једна кућа за администрацију и ограда а за контролисање одреди г.г, К. Лазаревића, Јанлћка Јанковића, М. Крстића и Јов. Петковића. 6. Јуна тек поднаша Љочић нов предрачун за ограду и то необзирући се на досада чињени нредрачун од Кучсвског, унео је дубље темеље, више зидове и још к' томе што је за ограду хрђаво малтерисање исте изнутра (које не ваља што ће оправке увек бити) 0 свему овоме нема у актама никакве наредбе тако исто ни за прављење новог нредрачуна. — Предузимачима је достављено 7|6 да имају све одпочети 10|6. 885. г, и исти су примили нрепис услова 12|6 885. г. Акт. ГБр. 360. Чудновато је ово да је лицитација држана 5[6 Љочић поднаша предрачун- 6|6 дакле како је онда лицитација држана? ако и није била нужна кубатура оно је нуждан био опис израде и материјала. Поднео је Љочић акт 375 у ком вели да је нредузимач искао за копање земље 0'40 дин. но Љочић мисли да то по условима припада к зидању темеља. (Ова ствар вије решега на акту) но Љочић ноднаша обележене мере конања земље које износс свега 1192.59 кубних метара и то но рекапитулацији — односно по лицитацији 927'65 по 0'40 — 37Г06 дин. не реканитулацији по протоколу 264.94 но 0'50=132'47. дакле плаћено је бр. 10-117. а ненознато је зашто се по лицитацији плаца ио