Beogradske opštinske novine
91
жењу 12. До сад им је држава давала стан а сад се тражи од нас, да им ми нађемо сган. П. Видаковик., Да ли има какве иогодбс о томе , да ће нам држава дати стан? Председник. Ја иозитивно не знам , али , држим , да нсма. 11. ■ Ви%акови&, Ја држим, да то трсба наћи , на тек онда да решимо ову ствар. Председник. Ја мислим, да би било узалуд да сс око тога боримо, јер не ћсмо уснети кад су ваши нретходници решили, да то тако буде, онда би требало и ви да то нри мите. Госнодо, вал.а вам знати, да држава да је оружје тим стражарима а до сад им је давала и стан; а сад, кад су њој ти станови потребни за жандарме, за које опа нлаћа кирију нриватним. онда јс са свим природно, што она тражи, да ми патролџије иселимо. М. Велизари%. Ми онда нсмамо шта ту да решавамо. Та јс кућа државна, она јс одказујс , ми сад морамо , да тражимо другу кућу. К. Црногорац. По што је г. председпик објаспно опо, што се у акту излаже, то би ја молпо да се тај акт прочита и нрсма томс ћемо знати шта се од нас тражи. Секрегар прочита акт. Председник. Ја сам, госнодо, био лично код г. уиравника али никако нисам могао успети. Имамо о томе још један акт. Секретар нрочита. Председник. Дакле ми морамо још вечсрас а најдаље до сутра одговорити. Свет. КараиешиЛ. И ја се слажем с вама у томе, да се одреди једна комисија, којој ће се ставити у дужност да исиита: има ли какве иогодбе између онштине и државе односно станова а ако тога нема онда, ако је могуће као што г. Банковић каже, да се сместе у општинску зграду. К. ГлавиниИ. У главноме и ]а сам хтео оно иста да кажем што и г. Карапешић. 0 томе да ли ћемо одговорити да примамо овај акт или не, о томе не можено ни да разговарамо. Они ће да истерају стражаре на улицу. Дрмим, да је предлог г. Карапешића уместан и да га треба усвојити. Милан МостиК. Патролџије — ноћни стражари , установа су колико је мени познато, наше онштине, Кад су ти људи чувари ноћни за варош Београд, онда је без ј сумње онштина имала неких разлога, што је ту установу увела. Кад та околност стоји, онда ће се у много ранијим решењима у архиви општинској наћи све побуде, које су руководиле тадањи одбор општински, да ту установу уведе У колико се сећам и памтим, нрви нут су уведени ти чувари, око бомбардовања ире или носле. У то доба, многи од г.г. одборника сећаће ее тога, један крај вароши, из кога су се Турци иселили, остао је празан. Тада је општина у споразуму с управом Бар. Београда правила разча располагања с тим зградами, од којих су многе употребљене за општинску послугу, и од тада је остало без икаквог утврђеног уговора, да наше општинске патролџије у погледу стана издржава држава. То је све лепо, ми не можемо с правом зактевати да то држава
и даље чини. Ми треба сад да кажемо држави: благодаримо, што си и то учинила. Ми не стојимо на земљишту права — ми немамо права. Држава је у праву и она нам може отказати, као што је већ и учинила. Оно, што је чинила, чинида јс из добре воље. Према томе наша дебата треба, да се сведе само на то: да се изнађе начин, којим би се, све, што се о установи иатролџија зна, изнесе пред нас на решење а нрстходно да председништво нађе привремени стан тим људима, док се не регулише питање: како ће ова установа остати. Председник. Ја сам благодаран г. Мостићу, што нам је изнео овако лепо своје мишљење о овој ствари. Ја мислим, да хармонија између нас и државне власги ни у колико не треба, да се ремети. Дакле, ја вас молим, да ми одговоримо државној власти: да ће се патролџије иселити. Већ је крајње време, да им одговоримо, јср они траже, да им се одговори најдаље до ујутру. Ми свакако можемо тражити, ! у колико имамо разлога, да збацимо с наших леђа. Разлог је г. Мостићев врло умесган. Ово је, господо, последња трећина стражара , којој ми морамо наћи стан о нашсм трошку јер оне двс трсћине, као што сам касао, већ имају станове од ошптипс. Мислим, господо, да треба да ми дате могућности, да покажем, да смо према државној власти учтиви. А немам ништа нротив тога, да видимо како је нре тога текла ствар. (Наставиђе се)
ОПШТИНСКИ ЗБОР.
Београд 13. Марта 1888. Збор је отворен тачно у 8 часова, а чим се — у 8 и по — искупио потребан број способних бирача, председник огинтине г. Живко Карабиберовић, као председник општинскога збора по 19. чл. закона, позвао је искупљене бираче те су они из своје средине изабрали г.г. Светозара Караиешића и Петра Видаковића, трговце, за чланове бирачкога одбора, поред г.г. Аце Богатинчевића и Самуила Пиаде, које је општински одбор одредио (1. тачка 21. чл. закона — одлука АБр. 114.) Одмах је за тим нредседник збора са члановима бирачкога одбора заузео место за бирачким столом, и по што је за деловођу збора одређен деловођ општине Спасо Хаџи—Ристић а за бележење гласова придодат му потребан број општинских чиновника — председник збора позвао је искупљене бираче да приступе гласању ради избора 19 одборника и 14. заменика. Гласање је започето у 9 часова и 40 минуги и трајало до 12 часова у подне, а за тим је продужено од 2—5 час. по подне, како наређује поменути члан закона. Тачно у 5 час. затворена је капија на општинској кући, да не би и после тога, законом одређенога доба за гласање, долазили бирачи са стране на зборно место (5-та тачка 21. члана), а од свију који су до тога часа били дошли и затекли се при затварању капије у општинској кући, а при том имали право гласа на данашњем збору, примљен је глас.