Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 14 У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 24. А11РИЛА 1888 ГОД. ГОДИНА VII.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНП7Т НА ТАБАКУ Цена еа Србију: НА ГОДИНУ . 6 дин. НА НОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. 8А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН. 1111111111111111111II111II11111111II111111111111111111111111IIII11111111111111111111

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА IIII111111111111111IIIIIII1111II111111111II111111111II11111 N1111 ишшнмпшмшшшшм

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Преталату ваља слати уаутницом. на оиштински суд а све коресаондепције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. Неплаћена писгаа не прииају се. ИШШШШНШНШНШМНММШМШШШНМШННШШШШНШШШ

СЈГТЖБЕНИ ДЕЗО САСТАНАК одбора општине београдске држан 2 Априла 1888 г. почет у 6 чаоова по подне. (по стенограФскпм белешкама) (С вршетак) Пера ВмдаковиИ. Како сам ја разумео, за улицу св.горску имаће да се исплати 22.000 дин. Ја сам у ту улицу излазио, и видео сам да је то један троугао око једног плаца онштинског дакле општина је ту млого оптерећена, и ја би готово продао цео онај плац и околину његову за те новце. Предс.едник. Такав је положај места у тој улици да је само са једне стране приватно имање а све остало плаћамо ми, јер се граничи општинским плацем који нам је иотребан. М. Велиаари/1. Мени се чини да кад се калдрмише ма која од тешњих улица ту 2 /з плаћају приватни а х | 3 долази на оглптину. Мита МиловановиЛ. Не плаћа се тако него само 3 хвата плаћају нриватни. Дакле улица која је широка 6 хв., ту би приватни платили 3 а општина 3 хвата. II. ВидаковиК. Ово је општински плац који сам споменуо, на коме ће да се ирави школа; и како инжињер каже ту ће 2 | 3 трошка, ако не и више пасти на општину. М. ВелизариЛ. Ја говорим за овај рачун што га износи г. председник и за то кажем , кад приватни плаћају калдрме, и онда и овлј рачун треба свести на половину, јер другу ће ноловину овога трошка исплатити ириватни. Председник. Али приватни не нлаћају одмах, него ми морамо да исплатимо нредузимача на терет буџета па онда ми од приватних наплаћујемо колико треба од којег. 11. ВидаковиЛ. Ја мислим да у својимо овај прсдлог. Председник. Ја предлажем да репште госнодо то; да сва нредузећа калдрмисања, што су решена у ранијим годинама и за која су закључени уговори , исплатимо из готовине општинске, не дирајући наш ово годишњи буџет за калдрмисање, а ако нам не буде готовина за то довољва онда да можемо ксплатити и из уштеда које би учинили на другим буџ^тским иартијама, и из вишака прихода. На тај начин, ми ће мо моћи да располажемо са остатком буџета у 70.000 динара што нам је остало у овој години за калдрмисање и са том сумом можемо и ми нешто радити. 11. Видаковић. Ја мислим да треба усво/ити овај пред лог тим пре, што ова сума, која је одређена буџетом за ову годину и није довољна за исплаау старих предузећа и рачуна. Има дакле деФицита у тој партији из нрошлих годииа и он се мора гтопунити. Међутим, ако ово не примимо, ми ове године не можемо ништа калдрмисати, а не ћемо моћи изми ити ни цео стари рачун. Миж. Кр. ЂорђевиК. Г. Нредседник је леио објаснио ову ствар; али сам предлог који је изнесен, за ме је ипак нејасан. У овом буџету видим да је одобрено на калдрмисање вароши 80.000. По вашем извенггају ви тражите и велите да је погођено са иредузимачима толико рада да за тај рад треба да се исплати на 137.000 динара. Даље сте казали да је у 1885-6 год. била буџетска ци®ра на калдрмисање 60'000 дин. у 1886-7 да је била 80'000 дин. — но за обе године једно на друго не само да није прекорачен буџет, него, рекосте, да је још бип и уштеде на тим иартијама до 96.000 динара. — Сад наједаннут ми не само да се не крећемо у границама ове циФре, него скачемо чак ва 137.000 и видимо да нам још толико треба, поред онога што је из тог кредита већ исплаћено, а то за то што су раније одобрене лицитације и уговорени радови за много већу суму но што је буџет дозвољавао. Председник. Јесте госнодо ; и ја се чудим како су могле бити одобрене те лицитације, кад се имало свега 00.000 динара у буџету за то. Миж. Кр. ЂорђевиК. С тога би ја био мишљења тога да се сада утроши ова сума коју имамо по буџету на исплату тих калдрма, а што недостапе, да се остави по новом буџету. Пера ВидаковиК. Сума, која данас стоји нама на расиоложењу није;довољна да њоме иснлатимо рачуне од 1886 године. У тим годинама 1886 и 1887 чињени су издатци из касе на нривремене нризнанице и онда лако је било да се у редовним издатцима покаже некаква уштеда, јер онда су оне иривремене иризнанице рачунате као готов новац и отуда је та уштеда, а у ствари уштеде нема, пего јога стоји деФицит. К, ГлавиниК. Ја сам разумео г. председника тако, да су извесне калдрме у 1885 и 1886 годинини рачунској делимице израђене и већ исплаћене , а међу тим , пошто дт краја рачунске године нису нослови били сасвим готови, узете су привремене признанице и сад оне етоје у каси као готовина. Мени дакле изгледа да се предлогом иде на то, да се ово пречисти, јер извесно је да то није готовина но само хартије, које потврђују учињеие издатке , и ми не треба то да преносимо у идућу годину. С тоит, је по мом мишљењу предлог г. председников врло уместан — да се то једном пречисти.