Beogradske opštinske novine

164

код нае јавних чесама у вароши има 20, но да се не би свет гомилао, нрепоручио сам му да нијаћу воду раснореди на 50 чесама, и да он при расиореду и илану треба то да има на уму. Други пак резервоар за воду за нотрошњу да начини да се пуни савском, али добро Филтрираном водом. Кад сам му казао ове моје миели, ја сам му и то казао, господо, што ћете ми и ви надам ее одобрити, да ми нисмо људи који волемо концесије него да водовод или платимо зајмом, који би могли учинити , или да дамо облигације. Ако набавимо новац јевтиније ми ћемо платити одмах, иначе би дали облигације. Но то би била етвар за доцније претресање. Сад да вам кажем још то, да се овај млади човек нримио да начини план о томе предузећу, и од нрилике пре месец дана он је заиста и довео свој план за водоводе на тим основима као што сам ја казао, т. ј. донео је један нлан за нијаћу воду са распоредом од 50 чесама и други план водовода са мрежом од 50 километара ча еавску Филтрчрану воду. Наша варош рачуна се на 62 километра — дакле 12 километра недостаје па да цела варош буде покривена мрежом за водовод са савском, односно подземном водом, ако би се нашла. Овај човек нудио би дакле водовод од 50 километара, док на против ранији ОФерти нуде много мање и то један од прилике 25 а други само 20 километара. У томе је већ по себи огромна разлика. Но није само та огрсмна разлика у простору између нвог плана и оних ранијих него, господо, ја сам промотрио и разлике у циФрама коштања, колико , ће да нас кошта за 50 година тај водовод на један колико на други пачин, и сад ћете из овог мог малог извешћа видети како та разлика изгледа. Госнодо, да би вас могао уиознати и са Финансијске стране са овим нонудама које имамо за водоводе ја ћу бити тако слободан да вам у кратко исто и претставим. Ми имамо три понуде за водоводе од прошле године и то прву од г. Јасинског из Брисла другу од г. Малеа из Париза и трећу од г. Финеа из Брисла. Све три понуде основане су на концесији и то нрве две траже на 50 год. а трећа тражи 60 год. трајање концесије. Наши стручни људи кажу да је потребно да има варош Београд с главе на главу цо 100 лит. воде на 24 сата а ја ћу у моме рачуну узети с мо по 50 лит. на душу за 24 сата и то чина на 40.000 душа 2.000.000 литара или 2.000 куб. мет. воде диевно. Г. Јасински нуди да начини водоводну мрежу од цирка 20 кломет. а тражи гаранцију годишњу од 150 000 дин. за време док је мреша овако мала а кад мрежу прошири тражи 225 хиљада кодишње. Од суме која с& буде више добила од 225000 дин. даје општини' 25о/° у име добити, а кад приход доетигне циФру од 425 хиљада дин. онда устуна од вишка преко 225.000 дин. по 50о/° што би износило годишње 100.000 дин. На томе осаову може се његова нонуда овако узети кад се дневна нотрошн>а воде узме као што сам горе казао 2000 куб. метра а по његовој цени од 75 п. д. куб. метар онда би био нриход његов 1500 дин. дневно а за 365 дана дакле годишње од 547.500 дин кад се од ове суме одрачунају 225Л00 дин. који нрвенствено њему прииадају онда би остао вишак у суми 522.500 дин. ноловина ове суме дошла би концесионару а то је 161.250 дин и кад се ова

сума дода оној горњој од 225.000 онда би концесионар узимаО од грађана београдских за воду годишње свега 386.250 дин. а општииа београдска 161.250 дин. но сам концесионар узео би за 50 год а то је за време трајања његове концесије од грађана београдских свега суму од 19 312.500 дин. Но у колико би нотрошња воде у течају ових 50 год. већа била од узетих у рачун 2000 куб. метара дневно у толико би сразмерно и издатак још већи морао бити. Г. Мале из Париза нуди мрежу од цирка 25 километ. а рачуна кубни метар воде по 70 п. д. по томе за 2000 куб. мет. узимао би дневно 1400 дин. или годишње 511000 дин На оволику количину годишње потрошње приватнима одобрава сс по његовој понуди одбитак оиштини од 84.000 дин. а то је на вишак воде пррко 250.000 куб. мет. год. нотрошње 25о/° но томе би концесионару принало годишње чисто 427.000 дин. а за 50 година дали би му грађани београдски 21.350.000 и то за уиотреби воде од 2000 куб. метара. А што би се више нотрошило воде>у течају времена то би му се морало сразмерно више и платити. (наставиће се)

део

К.^Р^.Е1ТЕР (по Смајлсу) XI. Ионашање — Уметност Кад омо племенити онда смо племићи ! Шекепир. ЈГепо понашаље није гола спољашљост , веК огледало лепе душе и благородне природе. Тенисон. Ј1епо поиашаље претежније је од телесних дражи; оно ће нас више пљенити, но живописи и статуе, и јесте најлепша од лепих вештина. Емерсон. Уметност понашања ретко се кад негује, а, међу тим, од највише је вредности како ва женску тако и за мушку страну. Живот је и сувише кратак да се може иреки преко хрђава васпитања; а осим тога слике понашаља еу сенке врлина Рев. Сидни Смит. (НаставакЈ Понашање је једна од главних снољних дражи карактера. Оно је накит сваком раду, и чини лепим најобичније улоге — самим тим, што их лено врши. То је оно благословено умети се наКи, које краси и најмање ситнице живота, и доцриноси да овај (живот) буде што слађи и сретнији. Погрешно се мисли, ако се мисли, да је пона- /