Beogradske opštinske novine

170

вода, у друшуву са Фирмом Ганд и комп. из Вулапеште. Не обвезујући општииу ни у којшко г. председкик је усцео, те је поменути стручњак из |»адио и цоднео ма оцену генерални пројект за београдски водовод Пре но што би са овом ствари изашао нред чдбор општински, г. председник нашао је за нужно, да чује најпре мишлење већег броја компетентних људи о томе предмету. Услед тога сазвао је 12-ог ов. м. конференцију од 14 одборника, међу којима је било нравника, Финансиста, трговаца и техничара. На тој конференцији председник је објаснио најпре на који је начин дошао до поменутог генерадног пројекта, а за тим, ношто је на конФеренцију био позвао и г. Смрекера, умолио истога да покаже и у главноме објасни свој пројект. Како је пројектант предвидсо комбиновани систем водовода са изворском водом за пиће и савском за друге потребе; конФеренција је одмах узела у претрес питаве, да ли је тај начин најрационалнији и да ли је већ сигурно да је сваки други иут искључен. У главноме било је мишлење, да ист,.аживања изворске и подземне воде у околини Београда нису до краја изведена, те да тако није ни иостигнут први базис за пројектовање и извршење водовода. Да би се у овом ногледу добило што сигурније мишлење ; да би се тачно могло формулисати, шта ваља јоште у томе ногледу да се учини ; и да би се општинском нредставништву дало могућности , да заузме најкоректније гледиште при претресу пројекта, који ће му се на оцену поднети: конФереиција је одредила нарочиту комисију за стручан претрес тих питања, а у исту изабрала јс потписане као чланове. Комисији је постављен задатак, да са г. Смрекером детаљвије нретресе и прегледе његов пројект; те да подвесе свој извештај, како о самом пројекту, тако и о точе, шта у онште ваља општина да предузме и на који начин нитање о водоводу да изведе на чисто, како би сс и о његовом извршењу могло дискутовати и решавати. Комисија се састала 12-ог ов. мес. у претходни састанак, ради споразума о начину својега рада, а сутра дан цео дан нрегледала је са 1'. Смрекером његов иројект и исти претресала. Говорено је и о претходним радовима, који би се јоште морали извршити. У следећем поднисанима част је да поднесу свој извештај и излаже своје назоре у иоменутим нитањима. Међу тим, нре но што би прешлн на оцену поднесеног пројекта и на детаљисање радова који се имају иредузети, ноднисани сматрали су са потребно, да баце најпре кратак пеглед на историју б(оградског водовода, како би се јасно видело, шта је и колико до сада у томе нитању учињено. Ово је потребно и корисно из следећих разлога: 1) Што у већем делу грађанства ностоји мишлење, да је на иснитивање и истраживање најбоље воде за Београд утрошено већ и одвише времена, рада и новца; 2) Што ће у садањем одбору општинском бити чланова који са овим питањем нису довољно упознати; и 3. Што у извесним круговима влада неосновано мишлење, да у околини Београда нема довољно добре изворске

и подземне воде, те да смо принуђени да употребимо савску вбду. * Питање о модерном водоводу за варош Београд није толико ново. Из одавна чињена су већ нека истраживања воде, но о томе нису никакви нодатци с ачувани. Године 1880 зачета је мисао, да се неоиходне реФорме Београда изврше нутем зајма. Било јс чак и понуда за извршење водовода Међу тим ствар није била толико сазрела и нрилике нису биле тако новољне, да би се питање могло изнети и иред сам одбор општински ради дискусије и решења. Године 1884, кад је др. Владпн Ђорђевић указом Његовог Величанства постављен за председника општине, видимо где он први пред иредставнишгвом општинским јавно наглашује потребу извршења великих санитетских реФорама. Што се самог водовода тиче, номенути је председник већ тада обележио могућност, да се варош Београ^ снабде довољном количином добре планинске воде. Од тога времена питање о водоводу није слазило са дневног реда. Ово је сасвим појамно, кад се узме у обзир, с једне стране, корист модерног великог водовода — који би нодмиривао све потребе добро уређене престонице српске а са друге стране опет та околност, што данас већ веома тешко подмирујемо и најпречу жсвотну потребу у томе. погледу. Становништво се умложило, а ми не само да нисмо усавршили водоводе, који су нам од Турака преостали, но смо их и унропастили. Тако према данашњем становништву од 40000 душа једва имамо с главе на главу веома малу количину воде од 10 до 15 литара дневно, рачунећи ту савску воду, коју нам сакаџије доносе и воду коју на чесмама заитамо. Жалбе услед оскудице у води јако су учестале и оне су толико интезивне и оправдане, да се питање о води мора ускоро решити. Но, ма колико да је ствар хитне природе и не трпи одлагања, толико је са друге стране дужност представништва вароши Београда, да питање реши на могућно најкориснији начин и да не надне у погрешку, која би доцније могла имати тешких последица. Већ 1884 год. у првом извештају тадањег нредседника видимо такав правац рада обележен. Председник је тада изјавио мишлење, да у овако огромном питању ваља радити стрпљиво, полако и обазриво, како се ни најмањи интерес општине не би компромитовао каквом пренагљеном или довољно не оцењеном одлуком. Он то усваја као принцип својег рада, а у истом смислу саветовали су га многи чувени стручњаци. које је консулатовао. Па и данас једино се може одобрити и препоручити овакав иравац рада при решавању и коначном решењу питања о водоводу. Тадањи је председник одмах приступио проучавању питања о водовсду и размишљао је о начину, на који би се могло доћи до потребних претходних радова. У тој цељи отиочео је одмах и разгранату коресподенцију са страним стручњацима. На овои месту принуђени смо да констатујемо, да је у почетку погрешан појам био о томе, шта су управо претходни радови; јер се непрестано помињу само генерални